КК Олимпија Милано
| КК Олимпија Милано | ||||
|---|---|---|---|---|
 | ||||
| Лига | Серија А Италије Евролига | |||
| Основан | 1936. | |||
| Дворана | Медиоланум форум (капацитет: 12.700)[1] | |||
| Локација | Милано, Италија | |||
| Боје клуба | ||||
| Тренер | Еторе Месина | |||
| Прваци | (28) Првенство Италије (7) Куп Италије (4) Суперкуп Италије (3) Евролига (1) Интерконтинентални куп (3) Куп Рајмунда Сапорте (2) Куп Радивоја Кораћа (1) Трипла круна | |||
| Веб-сајт | olimpiamilano.com | |||
| Дресови | ||||
| ||||
КК Палаканестро Олимпија Милано (итал. Pallacanestro Olimpia Milano), познатији и као Олимпија Милано или као АКС Армани Ексчејнџ Олимпија Милан (енгл. AX Armani Exchange Olimpia Milan),[2] италијански је кошаркашки клуб из Милана. Од 2008. године власник клуба је модни креатор Ђорђо Армани.
Главни спонзор тима мењао се често, па се мењало и име клуба: у периоду од 1930. до 1955. клуб се звао Борлети Милан, од 1956. до 1973. звао се Симентал Милан, након чега се клуб током 1980-их звао Били, Симак, Трасер и Филипс. Током 1990-их, звао се Рекоаро, Стефанел, Сони и Адеко. Пипо и Брел били су спонзори до 2004. након чега се клуб звао Армани џинс Милан у периоду од 2004. до 2011. Од 2011. до 2018. звао се ЕА7 Емпорио Армани Милан, док се од 2018. зове АКС Армани Ексчејнџ Олимпија Милан.
Милан је најтофејнији кошаркашки клуб у Италији. Освојили су Серију А 28 пута, 7 пута Куп Италије, 4 пута Суперкуп, 3 пута Евролигу, једанпут Интерконтинентални куп, 3 пута Сапорта куп и 2 пута Куп Радивоја Кораћа.
У сезони 2020/21. такмичи се у Серији А Италије и Евролиги.
Историја[уреди | уреди извор]
Клуб је основан 1936. године и од тада је из спонзорских разлога променио чак 15 назива. Најтрофејнији је кошаркашки клуб у Италији са укупно 27 титула националног првака освојених у периоду од 1936. до 2016. године. Њима је додао и 5 трофеја у Купу Италије.
Најјаче европско клупско такмичење Евролигу (тада Куп европских шампиона) освајао је 3 пута:
- сез. 1965/66. (у финалу побеђена чешка екипа Славија Праг резултатом 77:72)
- сез. 1986/87. (у финалу побеђен израелски Макаби Тел Авив резултатом 71:69)
- сез. 1987/88. (у финалу поново побеђен Макаби Тел Авив, овога пута резултатом 90:84)
Победник Купа Рајмунда Сапорте (тада Купа победника купова) био је такође у три наврата (сез. 1970/71, 1971/72. и 1975/76.), а има и две титуле у Купу Радивоја Кораћа (сез. 1984/85. и 1992/93.). 1987. је освојио и Интерконтинентални куп.
Успеси[уреди | уреди извор]
Национални[уреди | уреди извор]
- Првенство Италије:
- Првак (28): 1936, 1937, 1938, 1939, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1957, 1958, 1959, 1960, 1962, 1963, 1965, 1966, 1967, 1972, 1982, 1985, 1986, 1987, 1989, 1996, 2014, 2016, 2018.
- Вицепрвак (17): 1941, 1956, 1964, 1969, 1970, 1971, 1973, 1974, 1979, 1983, 1984, 1988, 1991, 2005, 2009, 2010, 2012.
- Куп Италије:
- Победник (7): 1972, 1986, 1987, 1996, 2016, 2017, 2021.
- Финалиста (3): 1970, 1991, 2015.
- Суперкуп Италије:
- Победник (4): 2016, 2017, 2018, 2020.
- Финалиста (3): 1996, 2014, 2015.
Међународни[уреди | уреди извор]
- Евролига:
- Победник (3): 1966, 1987, 1988.
- Финалиста (2): 1967, 1983.
- Интерконтинентални куп:
- Победник (1): 1987.
- Куп Рајмунда Сапорте:
- Победник (3): 1971, 1972, 1976.
- Финалиста (2): 1984, 1998.
- Куп Радивоја Кораћа:
- Победник (2): 1985, 1993.
- Финалиста (2): 1995, 1996.
- Трипла круна (1) : 1987.
Учинак у претходним сезонама[уреди | уреди извор]
| Сез. | Првенство Италије | Куп Италије | Европско такмичење | |
|---|---|---|---|---|
| 2007/08. | Четвртфинале ПО | — | Евролига — Топ 24 | |
| 2008/09. | Вицепрвак | — | Евролига — Топ 16 | |
| 2009/10. | Вицепрвак | Четвртфинале | Евролига — Топ 24 | |
| 2010/11. | Полуфинале ПО | Четвртфинале | Евролига — Топ 24 | |
| 2011/12. | Вицепрвак | Полуфинале | Евролига — Топ 16 | |
| 2012/13. | Четвртфинале ПО | Четвртфинале | Евролига — Топ 24 | |
| 2013/14. | Првак | Четвртфинале | Евролига — Четвртфинале | |
| 2014/15. | Полуфинале ПО | Финалиста | Евролига — Топ 16 | |
| 2015/16. | Првак | Победник | Евролига — Топ 24 | |
| 2016/17. | Полуфинале ПО | Победник | Евролига — 16. место | |
| 2017/18. | Првак | Четвртфинале | Евролига — 15. место | |
| 2018/19. | Полуфинале ПО | Четвртфинале | Евролига — 12. место | |
| 2019/20. | прекинуто | Полуфинале | Евролига (прекинуто) | |
| 2020/21. | — | Победник | Евролига | |
Познатији играчи[уреди | уреди извор]
Пјетро Арадори
Дејан Бодирога
Луис Булок
Јанис Бурусис- Данило Галинари
- Лин Грир
- Алесандро Ђентиле
- Александар Ђорђевић
Линас Клејза- Омар Кук
- Кит Лангфорд
- Јонас Мачијулис
- Дино Менегин
Попс Менса-Бонсу- Марко Морденте
Петар Наумоски
Леон Радошевић
Самардо Самјуелс- Грегор Фучка
- Данијел Хакет
- Чарлс Џенкинс
- Кертис Џерелс
Познатији тренери[уреди | уреди извор]
Имена кроз историју[уреди | уреди извор]
Кроз своју дугогодишњу историју клуб је често мењао имена, па се зависно од спонзора звао:[3]
- Борлети (1936–1955)
- Симентал (1955–1973)
- Иносенти (1973–1975)
- Кинзано (1975–1978)
- Били (1978–1983)
- Симак (1983–1986)
- Трејсер (1986–1988)
- Филипс (1988–1993)
- Рекоаро (1993–1994)
- Стефанел (1994–1998)
- Сони (1998–1999)
- Адеко (1999–2002)
- Пипо (2002–2003)
- Бреј (2003–2004)
- Армани џинс (2004–2011)
- ЕА7 Емпорио Армани (2011–тренутно)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ CHI SIAMO (језик: италијански).
- ^ „AX Armani Exchange sarà lo sponsor dell'Olimpia Milano in EuroLeague”. Sportando.com (на језику: италијански). 13. 10. 2017. Приступљено 27. 2. 2021.
- ^ Lega A page on the history of Olimpia Milano. (језик: италијански) Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2010), Приступљено 8. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
