Кантон Тичино

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тичино
Tessin
Tessin
Ticino
Flag of Тичино
Застава
Official seal of Тичино
Грб
Ticino in Switzerland.svg
Држава  Швајцарска
Приступање 1803.
Админ. центар Белинцона
Површина
 • Укупно 2,812 km2 (1,086 sq mi)
Становништво (2010.)
 • Укупно 333,753
 • Густина 120/km2 (310/sq mi)
Број округа 8
Брај општина 135
Вебсајт Званични веб-сајт

Кантон Тичино (скраћеница TI, итал. Il Canton Ticino, нем. Kanton Tessin, франц. Canton du Tessin) је кантон у јужном делу Швајцарске. Главни град је Белинцона, а највећи град и привредно средиште кантона је град Лугано. Значајан је и град Локарно.

Положај у оквиру државер[уреди]

Са истока, југа и запада, Тичино је окружен територијом Италије. На северу се граничи са кантонима Ури и Вале, а на североистоку са кантоном Граубинден.

Природне одлике[уреди]

Карта кантона Тичино са поделом на округе и општине
Највећи град Лугано, 1905-1910.

Кантон Тичино је један од средње великих у држави.

Кантон Тичино је већим делом планински, са венцима Алпа. У северном делу Алпи су изразито високи, док се ка југу постепено спуштају у долине, које јужно од кантона, у Италији, прелазе у Падску низију. Први, високи део кантона назива се Сопраћенери, док је јужни, нижи део Сотоћенери. Највиши врх је на 3.402 метра.

Први део је и за хладнијом и оштријом континенталном климом, док је други са измењеном умерено континенталном климом, па је то најтоплији и најосунчанији део Швајцарске. Тичино је познат и по веома честим ударима грома.

На југу налазе се два погранична језера: веће Мађоре и мање, Луганско језеро. Најважнија река је Тичино. Њена долина је позната под именом Ривијера.

Око 75% земљишта је погодно за насељавање и привређивање. Од тога око 1/3 површине је под шумом. На југу је земљиште махом обрађено (воћњаци, оранице).

Историја[уреди]

У доба праисторије ово подручје било насељено Келтима. Касније, у 1. веку пне, подручје Тичина је потпало под Стари Рим. По слому Старог Рима овим простором господари више власти (Остроготи, Лангобарди, Франци). Око 1100. године стање се смирује и подручје Тичина на дуже време потпада под кнежеве Милана и Кома.

Од 15. века овим подручјем је политички и војно владао кантон Ури. Области око градова Лугана и Белинцоне су се 1803. ујединиле и прикључиле Швајцарској конфедерацији. Исте године области су издвојене у засебан кантон, једини претежно италијански.

Током 19. века то је био најсиромашнији део Швајцарске. И данас је кантон Тичино међу сиромашнијим областима у држави, али је, са друге стране, најбогатије већински италијанско подручје.

Окрузи[уреди]

  1. Белинцона - седиште Белинцона,
  2. Бленио - седиште Аквароса,
  3. Валемађа - седиште Ћевио,
  4. Левентина - седиште Фајдо,
  5. Локарно - седиште Локарно,
  6. Лугано - седиште Лугано,
  7. Мендризио - седиште Мендризио,
  8. Ривијера - седиште Бјаска.

Становништво и насеља[уреди]

Кантон Тичино је имао преко 330 хиљада становника 2010. г., од чега су око 25% странци (махом Италијани из Италије).

Језик: Тичино је једини швајцарски кантон у коме преовлађује италијански језик (83,1%). То је једини званични језик у Тичину. Прате га немачки (8,3%) и српски језик (1,7%).

Вероисповест: Римокатолици су најбројнија верска заједница (75,9%). Једина значајна верска мањина су протестанти (6,9%), а затим следе православци (2,4%) и муслимани (1,9%). Атеисти чине око 12,2% становништва кантона.

Највећи градови су:

Привреда[уреди]

Главне привредне гране су: финансијске услуге, туризам, винарство и производња електричне енергије из хидроцентрала.

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]