Кебра Нагаст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Кебра Нагаст (giz ,ክብረ ነገሥት, kəbrä nägäst), Књига славе краљева, је етиопска древна книга писана писмом гиз великог историјског, верског и археолошког значаја. [1]Језгро књиге настало је између 4. и 6. века послије Христа, али је свој коначни облик добило у 12. веку. Кебра Нагаст је једна од светих књига Растафаријанаца.

Текстови се ослањају на Стари завет, хршћанска Јеванђеља и приче из Курана, као и на причу о томе како је легендарни Заветни ковчег из Јерусалима доспео до Краљевства Саба у Етиопију. Према легенди, Заветни ковчег је од краља Соломона из Израела у Етиопију донео Бајне-Лехекем, син Соломона и краљице од Сабе-Македе. Бајне-Лехекем је касније крунисан за краља Етиопије под именом Менелик I На тај начин пренос Заветног ковчега је симболичка прича о преношењу библијског наслеђа из Израела у Етиопију, као и давање божанских атрибута етиопској династији, која је владала земљом непрекидно све до цара Хаиле Селасија I (1930), осим периода између 950. и 1270, кад су Етиопијом владале династије јеврејске и паганских религија као и Династија Загај.

Садржај књиге[уреди]

Кебра Нагаст подељена је у 117 поглавља, па се чак и након првог читања јасно види да је књига спој различитих текстова из разних историјских раздобља.

Књига има форму расправе коју воде 318 црквених отаца на Првом васељенском сабору. Они расправљају око питања: Од чег се слава краљева састоји? Један од патријарха - Гргур одговора на то питање (поглавља 3-17) и завршава са тврдњом да је Слава Божја дело Мојсија и чува се у Заветном говчегу. Након тога, патријарх Домитије [2] чита из књиге коју је пронашао у цркви Софија (можда Аја Софија) и уводи читатеља у средишњи део ове књиге, причу о Македи (познатијој као Краљици од Сабе), краљу Соломону, Менелику I, и начину на који је Заветни ковчег доспео у Етиопију (поглавља 19-94).

Прича о краљици Македи, почиње тиме да је она од Тамрина, трговца настањеног у њеном краљевству, чула пуно о мудрости краља Соломона, због чега се она одлучила да отпутује у Јерусалим да би га посетила. Он ју је очарао својим знањем и ученошћу, па је она изјавила Од овог тренутка нећу се више клањати сунцу, већ ћу обожавати створитеља сунца, Бога Израелова. (Поглавље 28) ноћ пре пута, Саломон је лукавством обљуби, и даје јој прстен као залог, по ком ће њихово дете препознати. Након њеног одласка, Саломон усни сан у коме сунце напушта Израел (поглавље 30). Македа по повратку кући рађа Менелика.

У доби од 22 године, Менелик путује у Јерусалим преко Газе, тражећи благослов Саломонов, његов отац помоћу прстена препознаје сина. Пресрећан због овог сусрета, Саломон покушава да увери Менелика да остане у Израелу као краљ, али Менелик инсистира на повратку својој мајци у Етиопију. Краљ Саломон се тад помири с тим, и осигура сину достојну пратњу за повратак кући. Она се састојала од по једног прворођеног сина свих великаша и по једног сина главара свих храмова из Израела. Млади пратиоци су при одласку из Јерусалима, кришом украли Заветни ковчег без знања Менелика. (поглавља45-48).

Током путовања кући, Менелик уочи да је Заветни ковчег у његовом пртљагу, и Соломон открива да је Ковчег нестао из његовог краљевства. Соломон је након открића крађе покушао да заустави Менелика, али је његов син магично одлетео до Етиопије пре него што је он успео да се прибере и организује потеру. Краљ Соломон се отада тешио својом женом, кћерком египтског фараона, која га је завела да се клања идолима њене домовине (поглавље 64).

Након уводних поглавља о расправи из 318. патријарха на васељенском сабору, Домитије наставља са понављањем библијске историје (поглавља 66-83). Затим се описује Менеликов долазак у Етиопију, где је дочекан великим слављем, на којме му мајка Македа препушта престо. Менелик се потом упушта се у низ војних похода, али од као је постао држалац Заветног ковчега - нико отада није успео да га победи, шта више ко га је напао био је побеђен. (поглавље 94).

Књига се завршава пророчким поглављима (поглавља 95-112) у којима се велича духовна надмоћ Етиопије над Израелом, како због поседовања Заветног ковчега тако и због Соламонске крвне линије етиопских владара.

Завршно пророчанство Кебра Нагаста је да ће моћ Рима наследити Етиопија (поглавље117 ).

Порекло рукописа[уреди]

Према опреми првих примерака книге -Кебра Нагаст је изворно написана на коптском, а затим преведена на арапски језик 409. (хришћанске 1225. године.) [3]од стране коптских свештеника, за време владавине Абуне Гиоргиса II, и на крају на језику гиз по налогу намесника Покрајине Ендерта - Јаибика Игза. На темељу опреме књиге, историчари; Цонти, Россини, Литман и Керули смештају настанак књиге у раздобље између 1314. до 1321.-1322..[4] И већина осталих историчара сматра да је свој коначни облик Кебра Негаст добила у 14. веку.

Кебра Нагаст и Европа[уреди]

Један од најранијих записа о књизи Кебра Нагаст у Европу је дошао посредством записа Франциска Áлвареза, службеног изасланика португалског краља Мануела I, на двору етиопског краља Давида II. У исцрпном опису те мисије, Алварез је на португалском описао цара Етиопије, навике Етиопљана, веру Етиопљана и нешто о Кебра Нагаст. Тај извештај под називом Презвитер Јован Индијски, одштампан је 1533. године.

Додатне информације о книзи Кебра Нагаст дао је исусовац Мануел де Алмеида у свом делу Историја Етиопије (Historia de Etiopía). Алмеида је такође био послан као мисионар у Етиопију, захваљујући свом изврсном познавању етиопских језика, његова књига постала је вредно дело.

У првој четвртини 16. века, П. Н. Годинхо објавио је неке Легенде о краљу Соломону и његову сину Менелеку, на основу извора из књиге Кебра Нагаст. Додатне информације о садржају книге Кебра Нагаст дао је Балтазар Тéлез (1595–1675), аутор књиге Historia general de Etiopija Alta (Coimbra, 1660.).

Кебра Нагаст у модерно доба[уреди]

Међутим читав текст Кебра Нагаст остао је непознаница све до краја 18. века, тад је Џејмс Брус, познати шкотски истраживач, објавио резултате својих експедиција у потрази за изворима реке Нил, у њима је дао и неке информације о садржају Кебра Нагаст, - тако да је књига постала позната у ширем кругу европских научника и теолога.

У потрази за извором Нила, Брус је посетио и Гондар, ту му је рас Микаел Сехул, регент цара Текле Хајманота II Етиопског, дао неколико највреднијих етиопских рукописа, између осталог и примерак Кебра Нагаста. У трећем издању својих путописа са извора Нила, које је објављено 1813, дат је и опис садржаја Кебра Нагаста. Оргинални рукопис Брус је поклонио Универзитетској библиотеци Bodleian Library у Оксфорду.

Први целовити превод Кебра Нагаста са коментарима објавио је њемачки оријенталиста Карл Безолд 1905. године.

Референце[уреди]

  1. ^ Edward Ullendorff, Ethiopia and the Bible (Oxford: University Press for the British Academy) (1968). стр. 75.
  2. ^ Domitius se na početku knjige pominje kao Nadbiskup Rima (i Konstantinopolisa), na kraju knjige kao patrijarh Antiohije. Tako da se možda radi o patrijarhu Domnusu II. Antinohijskom, koji je eskomuniciran nakon Trećeg vaseljenskog sabora. E. A. Wallis-Budge drži pak da se se tu radi o koptskom papi Timoteju III iz Aleksandrije ne objašnjavajući kako i zašto?
  3. ^ Hubbard, "The Literary Sources". стр. 358.
  4. ^ Hubbard, "The Literary Sources". стр. 352.

Литература[уреди]

  • Hubbard, David Allan (1954). The Literary Sources of the Kebra Nagast. St. Andrews. 

Спољашње везе[уреди]