Клаудио Каниђа
Клаудио Каниђа | |||
---|---|---|---|
![]() Каниђа у дресу Аталанте | |||
Лични подаци | |||
Пуно име | Клаудио Паул Каниђа | ||
Надимак | El Pájaro, ("Птица") | ||
Рођење |
Хендерсон, Аргентина 9. јануар 1967. | ||
Играчке информације | |||
Позиција | Нападач | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1985—1988 1988—1989 1989—1992 1992—1994 1994—1995 1995—1998 1999—2000 2000—2001 2001—2003 2003—2004 2012 |
Ривер Плејт Верона Аталанта Рома Бенфика Бока Јуниорс Аталанта Данди Глазгов ренџерс Катар Вембли |
53 21 85 15 23 74 17 21 50 18 15 |
(8) (3) (26) (4) (8) (32) (1) (7) (13) (5) (7) |
Репрезентативна каријера | |||
1987—2002 | Аргентина | 50 | (16)[1] |
Клаудио Паул Каниђа (шп. Claudio Paul Caniggia; рођен 9. јануара 1967. у Хендерсону, Аргентина) је бивши аргентински фудбалер.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Каниђа је током своје каријере променио много клубова и земаља у којима је играо. Увек је имао проблема да се прилагоди новој средини а због свог темперамента често је долазио у сукоб са тренерима. Зато се у већини клубова задржавао јако кратко, најчешће би одиграо само по једну сезону. Наступао је за оба аргентинска великана, Ривер Плејт (1985—1988) и Боку Јуниорс (1995—1998).
Једино се још мало дуже задржао у Аталанти за коју је у два наврата наступао четири сезоне и одиграо 102 утакмице уз 23 постигнута поготка. У периоду када је први пут играо за Аталанту био је у животној форми.
Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]
За сениорску репрезентацију Аргентине је одиграо 50 утакмица и постигао 16 голова, (1987—2002).[1]
Учествовао је на три првенства света и то: светском првенству 1990., светском првенству 1994. и светском првенству 2002.
Својим играма на светском првенству 1990. Каниђа је постао херој нације. Са два одлучујућа гола одвео је репрезентацију Аргентине до финала. Прво је у осмини финала против Бразила био стрелац јединог поготка на утакмици. Искористио је сјајни пас Марадоне, обишао Клаудија Тафарела и шутирао у небрањену мрежу. Затим је у полуфиналу против Италије савладао Валтера Зенгу и изједначио на (1:1). Тај резултат је остао и након продужетака. Аргентина је прошла у финале након бољег извођења једанаестераца. На том мечу је Каниђа зарадио парни жути картон па је морао да пропусти финале против Немачке. Многи аргентински навијачи су сматрали да је Каниђин изостанак са тог меча био највећи узрок пораза од (1:0). На првој утакмици светског првенства 1994. против Нигерије Каниђа је био двоструки стрелац у победи од (3:0).
Након избора Данијела Пасареле на место селектора, руководство фудбалског савеза је од њега тражило да у репрезентацију уведе дисциплину. Због тога су уведена многа строга правила а међу њима је било и правило о прописаној дужини косе. Зато је захтевано од дугокосих репрезентативаца да се ошишају. Том правилу се поред Каниђе успротивио и Габријел Батистута па су одстрањени из репрезентације. Батистута се касније предомислио и ошишао. Тек након избора Марсела Бјелсе за селектора Каниђа је поново позван у репрезентацију. Бјелса га је уврстио на списак играча за светско првенство 2002. али је све мечеве преседео на клупи. На утакмици против Шведске, на којој је Аргентина елиминисана са првенства, Каниђа је искључен јер је са клупе за резервне играче вређао судију.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Argentina - Record International Players”. RSSSF. Приступљено 22. 1. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Клаудио Каниђа на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Клаудио Каниђа на сајту National Football Teams (језик: енглески)