Габријел Батистута
 |
 | |||
| Лични подаци | |||
|---|---|---|---|
| Датум рођења | 1. фебруар 1969. | ||
| Место рођења | Реконквиста, Аргентина | ||
| Позиција | нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1987—1988 | Њувелс олд бојс | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1988—1989 1989—1990 1990—1991 1991—2000 2000—2003 2003 2003—2005 |
Њувелс олд бојс Ривер Плејт Бока јуниорс Фиорентина Рома Интер Ал араби |
16 (9) 7 (5) 29 (23) 269 (168) 60 (30) 12 (2) 21 (29) | |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 1991—2002 | Аргентина |
78 (56) [1], [2] | |
|
* Датум актуелизовања: 3. септембар 2015. ** Датум актуелизовања: 23. 6. 2016. | |||
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
| Фудбал | ||
| Амерички куп | ||
 |
1991. Чиле | Аргентина |
|
1997. Еквадор | Аргентина |
| Куп конфедерација | ||
|
1992. Саудијска Арабија | Аргентина |
 |
1995. Саудијска Арабија | Аргентина |
Габријел Омар Батистута је аргентински фудбалер који се 2005. године опростио од активног бављења фудбалом. У својој богатој каријери наступао је за клубове попут Фиорентине, Роме и Интера, а каријеру је завршио у Катару, у клубу Ал Араби.
Батистута је рођен 1. фебруара 1969. у Реконквисти, градићу у Аргентини. Каријеру је почео у клубу "Newell's Old Boys" за који је постигао 4 гола у 16 наступа. Након тога је играо за највеће аргентинске клубове и љуте ривале Бока Јуниорс и Ривер Плата, док је инострану каријеру градио у Италији у већ поменутим клубовима, после чега је отишао у Катар. Током каријере најчешће је носио број 9.
Са 184 постигнута гола, осми је најбољи стрелац италијанског првенства свих времена. Због својих голгетерских способности носио је надимак „Батигол“. Красили су га одлична техника, добар, прецизан шут, а публици је остао у сећању и по одличном извођењу слободних удараца. Када је 1993. године Фиорентина испала у серију Б одлучио је да остане у клубу и помогне му да се врати у прву лигу. Након тог потеза постао је љубимац навијача у Фиренци, задобио капитенску траку и са Фиорентином је те године освојио серију Б и успешно се пласирао у Серију А. Одмах, по повратку у друштво најбољих, Фиорентина је засијала у пуном светлу, домогла се горњег дела табела, а Батистута је освојио титулу најбољег стрелца италијанске лиге у сезони 1994/95. са 26 голова. Такође, исте године је освојио италијански куп. Наредне четири године је предводио Фиорентину у покушајим да освоје Скудето, али му то није пошло за руком, па је после одлуке челника клуба да продају најбоље играче, одлучио да напусти клуб. То се није допало навијачима клуба па су демолирали стадион захтевајући од управе Фиорентине да на сваки начин задрже Батистуту. Како би га убедили, навијачи су финансирали изградњу споменика Батистути који се и данас налази у близини клуба. Ипак, с обзиром да управа није попустила, Батистута прелази у Рому са којом осваја Скудето у сезони 2000/2001. и на 28 утакмица постиже 20 голова. Наредне две сезоне остаје у Роми, а затим прелази у Интер где због повреде игра само неколико утакмица и постиже 2 гола. С обзиром да се већ налазио у поодмаклим фудбалским годинама одлази у Катарски Ал Араб где га проглашавају најбољим играчем лиге. Такође, на 18 утакмица у лиги постигао је чак 25 голова током прве сезоне, што је апсолутни рекорд лиге свих времена. Опростио се од фудбала 2005. године. Многи обожаватељи фудбала у Аргентини памте реченицу легендарног Дијега Мародоне „Ако ико заслужује да ме надмаши, онда је то Батистута“.
Играо је веома успешно за Фудбалску репрезентацију Аргентине. У 78 наступа за своју земљу постигао је 56 голова [1],[2] , што га чини најбољим стрелцем Аргентине свих времена.
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Gabriel Omar Batistuta - Goals in International Matches, RSSSF, 9 юни 2016, посетена на 23 юни 2016 г.
- ↑ 2,0 2,1 International Goals - Players with 30 or More Goals, RSSSF, 9 юни 2016, посетена на 23 юни 2016 г
Спољашње везе[уреди]
 | Овај чланак везан за фудбалере је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
