Габријел Батистута

С Википедије, слободне енциклопедије
Габријел Батистута
Gabriel batistuta.jpg
Лични подаци
Пуно име Габријел Омар Батистута
Надимак Батигол, анђео Габријел,
Краљ лавова
Датум рођења (1969-02-01)1. фебруар 1969. (52 год.)
Место рођења Авељанеда, Аргентина
Позиција Нападач
Јуниорска каријера
1987—1988 Њуелс олд бојс
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1988—1989
1989—1990
1990—1991
1991—2000
2000—2003
2003
2003—2005		 Њуелс олд бојс
Ривер Плејт
Бока јуниорс
Фјорентина
Рома
→ Интер (позајмица)
Ал Aраби		 20
19
42
331
83
12
24		 (5)
(3)
(19)
(203)
(33)
(2)
(27)
Репрезентативна каријера
1991—2002 Аргентина 77 (54)[а]

Габријел Омар Батистута (шп. Gabriel Omar Batistuta; рођен 1. фебруара 1969. у Авељанеди) је бивши аргентински фудбалер. Током каријере најпознатији је био по надимку Батигол, а звали су га и анђео Габријел (шп. El Ángel Gabriel) и Краљ лавова (енгл. Lion King).[1] Сматра се једним од најбољих нападача своје генерације.

Каријеру је почео у Аргентини у клубу Њуелс олд бојс, да би затим играо за велике ривале Ривер Плејт и Боку Јуниорс, са којима је освајао трофеје. Највећи део иностране каријере провео је у Италији, у Фјорентини и најбољи је стрелац клуба свих времена у серији А.[2][3] Када је Фјорентина 1993. године испала у серију Б, Батистута је остао у клубу и помогао му да се врати у највиши ранг следеће сезоне.[1][2] Иако је са Фјорентином освојио трофеј у Купу Италије и Суперкупу Италије 1996. године, Скудето је освојио тек у сезони 2000/01 и то са Ромом, у коју је прешао у трансферу који је тада био рекордан за играча који је старији од 30 година.[1][4] Након кратке позајмице у Интеру 2003. године, каријеру је завршио у катарском Ал Арабију 2005. године.[1][5]

Батистута је био најбољи стрелац Аргентине свих времена, док га 21. јуна 2016. године није престигао Лионел Меси.[6][7] Учествовао је на три светска првенства (1994, 1998 и 2002. године),[1][8][9] освојио је две Копа Америке[5] и Куп конфедерација 1992. године.[10][11] 1999. године заузео је треће место на Фифином избору за фудбалера године.[1]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Почеци каријере[уреди | уреди извор]

Као дете тренирао је кошарку, али се окренуо фудбалу након што је Аргентина освојила светско првенство 1978. године.[1] Наступао је за ниже категорије локалних клубова Групо Алегрија и Платенсе из Реконквисте, где га је приметио скаут из Њуела, који га је довео у клуб из Росариа.[12]

У омладинским категоријама, Батистута је сарађивао са чувеним Марселом Бијелсом, кога је касније у аутобиографији описао као најважнијег тренера који га је тренирао.[13]

Њуелс олд бојс[уреди | уреди извор]

За први тим дебитовао је годину дана касније, 26. септембра 1988. године на утакмици против Сан Мартина.[14]

У другом делу сезоне Батистута је био позајмљен мањем клубу Депортиво Италијана, са којим је учествовао на Вијаређо купу у Италији 1989. године.[15]

Ривер Плејт[уреди | уреди извор]

После неуспешног трансфера у Италију, Батистута је позајмљен Риверу.[12] У првом делу сезоне, док је су клуб водили Реиналдо Мерло и Норберто Алонсо, Батистута је играо редовно.[12] После смене двојца, постављен је Данијел Пасарела, који је тек почињао своју тренерску каријеру. Пасарела се није се превише ослањао на Батистуту, који је други део сезоне провео на клупи.[12]

Бока јуниорс[уреди | уреди извор]

Након преласка у Боку, Батистута је имао период лошијих партија под тренером Карлосом Ајмаром.[12] Ситуација се променила доласком Оскара Табареза, који је у формацији померио Батистуту, који је играо уз десну аут линију у средину напада и захваљујући томе, на крају сезоне био је најбољи стрелац у Клаусури, а заслужио је и позив у репрезентацију.[16]

Фјорентина[уреди | уреди извор]

У лето 1991. године Батистута, као освајач и најбољи стрелац Копа Америке и поред интересовања Барселоне, прелази у Фјорентину.[1][12][17] 28. августа 1991. године Батистута је дебитовао за Фјорентину на утакмици Купа Италије са Чезеном (победа 2:1).[18] У својој првој сезони Батистута је постигао 13 голова, а Фјорентина је сезону завршила на 12. месту.[2][19]

Иако је сезону 1992/93 почела са великим ентузијазмом, појачана са неколико великих имена (Лаудруп, Ефенберг), због низа осредњих партија и са чак три промене на тренерском месту у сезони, Фјорентина је шокантно испала у серију Б.[2][20]

И поред испадања Фјорентине у нижи ранг, Батистута је одлучио да остане у клубу и помогне му да се врати у прву лигу.[1] Предвођена новим тренером Ранијеријем и са углавном истим саставом у односу на прошлу сезону, Фјорентина се изборила за повратак у Серију А.[2]

Сезону 1994/95 Батистута је почео фантастично, пошто се на првих 11 утакмица сезоне у низу чак 13 пута уписао у стрелце, чиме је поставио рекорд Серије А (који су касније изједначили Кваљарела у сезони 2018/19 и Кристијано Роналдо у сезони 2109/20).[2][21][22] Фјорентина је повратничку сезону окончала на 10. месту, а Батистута на челу листе стрелаца са 26 голова.[17][21]

Следећа сезона била је још успешнија. Клуб је завршио као трећи у првенству, освојен је пети трофеј у Купу (победом над Аталантом 2:0 и 1:0), где је Батистута постигао по гол на обе утакмице.[17][2]

Сезона 1996/97 почела је освајањем Суперкупа Италије, када је са 2 Батистутина гола савладан Милан (2:1), чиме је први пут у историји овог такмичења, победник постао актуелни освајач купа[17][2] Врхунац сезоне било је полуфинале Купа победника купова, гдје је од Фјорентине била боља Барселона (1:1 и 0:2).[17]

Фјорентина, предвођена новим тренером, чувеним Ђованијем Трапатонијем и Батистутом у фантастичној форми, имала је велике амбиције у сезони 1998/99. Са Батистутом који је чак 13 пута погодио противничку мрежу на првих 13 утакмица сезоне, Фјорентина је све до фебруара 1999. година држала водећу позицију у Серији А.[23] Међутим, после повреде Батистуте, проблема са Едмундом, неуспешног јануарског прелазног рока и са само две победе у последњих 11 лигашких утакмица, Фјорентина је, на крају сезоне заузела треће место.[17][2][23][24] Исте сезоне стигли су и до финала купа, али је на крају тријумфовала Парма захваљујући правилу гола у гостима.[17][23]

16. маја 2000. године хет-триком против Венеције, Батистута је престигао Курта Хамрина на листи најбољих стрелаца Фјорентине у Серији А и одиграо је последњу утакмицу за љубичасте.[2][3][18] Сезону 1999/00 Батистута је завршио на деоби другог места листе најбољих стрелаца Серије А.[4]

Рома[уреди | уреди извор]

У мају 2000. године Батистута, и поред интересовања Интера и Лациа,[25] ипак потписује трогодишњи уговор са Ромом, у трансферу који је тада био рекордан за играча који је старији од 30 година.[1][4] У првој сезони у новом клубу, Батистута је са учинком од 20 голова на 28 утакмица био један од кључних фактора у освајању Скудета.[1][26] Остала је запамћена његова реакција када је 28. новембра 2000. године постигао једини гол на утакмици против свог бившег клуба.[27]

19. августа 2001. године Рома је, са Батистутом на терену, победом над Фјорентином од 3:0, освојила први Суперкуп Италије.[15][26] Оптерећен повредама, Батистута није могао да понови форму из претходне сезоне[15] и са 6 голова учествовао је у освајању другог места, када је Рома освојила бод мање од првопласираног Јувентуса.[28]

У сезони 2002/03 Батистута је више времена проводио на клупи, због неслагања са тренером Капелом.[29] Утакмица против Кјева, 12. јануара 2003. године, била је његова последња у дресу Роме.[15]

Интер[уреди | уреди извор]

У јануару 2003. године Батистута је позајмљен Интеру до краја сезоне, где је требало да замени повређеног земљака Креспа.[29]

Ал Араби[уреди | уреди извор]

По истеку уговора са Ромом Батистута је потписао двогодишњи уговор са Ал Арабијем из Катара.[30] У првој сезони у новом клубу, Батистута је на 18 утакмица са постигнутих 25 голова поставио нови рекорд лиге.[1] На крају следеће сезоне, након свега пар одиграних утакмица због повреде, када му је истекао уговор са клубом, Батистута је објавио крај професионалне каријере.[8][9]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Габријел Батистута (у средини доњег реда) са репрезентацијом Аргентине која је освојила Куп Америке 1991.

Играо је веома успешно за фудбалску репрезентацију Аргентине. У 77 наступа за своју земљу постигао је 54 гола,[31][32] што га чини другим најбољим стрелцем Аргентине свих времена. Поготком против Бугарске у марту 1998. године, Батистута је престигао Марадону по броју голова за национални састав, а најбољи стрелац је био све до 21. јуна 2016. године, када га је престигао Лионел Меси.[6][7]

Копа Америка 1991[уреди | уреди извор]

Батистута је дебитовао непосредно пред само такмичење у Чилеу. Са шест погодака Батистута је био најбољи стрелац турнира, који је Аргентина, предвођена селектором Базилеом и освојила.[16]

Куп конфедерација 1992[уреди | уреди извор]

У полуфиналу против Обале Слоноваче Батистута је постигао два од четири гола Аргентине.[10] Аргентина је у финалу победила домаћина Саудијску Арабију и тако постала први освајач овог такмичења.[10][11]

Копа Америка 1993[уреди | уреди извор]

Следеће такмичење одржано је у Еквадору. Аргентина је поново тријумфовала, а Батистута је постигао оба гола у финалу у коме је Аргентина победила Мексико 2:1.[16]

Светско првенство 1994[уреди | уреди извор]

Габријел је фантастично почео првенство хет-триком на првој утакмици против Грчке.[33] Победа над Нигеријом у следећој утакмици,[34] остала је у сенци избацивања Марадоне са првенства, због коришћења недозвољених средстава, што се одразило на морал екипе, која је поражена од Бугарске у задњој утакмици групе.[35] Аргентина се као најбоља трећепласирана екипа, ипак пласирала у осмину финала, где ју је чекала утакмица са Румунијом. Батистута је, из пенала у 16. минуту, изједначио резултат на 1:1, али је на крају славила Румунија са 3:2 и прошла даље.[36][37]

Куп конфедерација 1995[уреди | уреди извор]

Батистута је са два гола у такмичењу допринео пласману у финале, где је Аргентина поражена од стране Данске.[38]

Светско првенство 1998[уреди | уреди извор]

Пасарела, нови селектор Аргентине, али стари Батистутин познаник из његових дана у Риверу, скоро га није ни позивао за утакмице квалификација за светско првенство.[39] Чак је и Батистутин наступ на првенству био упитан скоро до самог почетка првенства.[39]

Батистута поново отворио првенство поготком, овај пут јединим на утакмици против Јапана,[40] а заблистао је у следећој утакмици против Јамајке, другим хет-триком на светским првенствима.[41] Са голом против Енглеске у осмини финала[42] и укупно 5 постигнутих голова, Батистута је заједно са Вијеријем, освојио сребрну копачку на првенству.[43] Аргентина је испала од Холандије у следећој рунди такмичења (пораз од 2:1).[44]

Светско првенство 2002[уреди | уреди извор]

Батистута је поново одлично започео првенство, када је био једини стрелац на утакмици против Нигерије.[9][45] Због пораза од Енглеске, о даљем проласку одлучивала је утакмица против Шведске. Утакмица која је окончана нерешеним резултатом 1:1, била је последња за Аргентину на том првенству и последња за Батистуту у дресу репрезентације.[46]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Клуб Сезона Лига Куп[б] Конт.[в] Остало Укупно
Утакмица Голова Утакмица Голова Утакмица Голова Утакмица Голова Утакмица Голова
Њуелс олд бојс 1988/89. 16 4 — 4 3 — 20 5
Укупно 16 4 — — 4 3 — — 20 5
Ривер Плејт 1989/90. 19 3 — 2 0 — 21 3
Укупно 19 3 — — 2 0 — — 19 3
Бока јуниорс 1990/91. 30 13 — 12 6 — 42 19
Укупно 30 13 — — 12 6 — — 42 19
Фјорентина 1991/92. 27 13 3 1 — 30 14
1992/93. 32 16 3 3 — 35 19
1993/94. 26 16 3 3 — 29 19
1994/95. 32 26 5 2 — 37 28
1995/96. 31 19 8 8 — 39 27
1996/97. 32 12 1 0 7 4 1 2 41 18
1997/98. 31 21 5 3 — 36 24
1998/99. 28 21 9 4 4 1 41 26
1999/00. 30 23 2 0 11 5 43 28
Укупно 269 167 39 24 22 10 1 2 331 203
Рома 2000/01. 28 20 0 0 4 1 — 31 21
2001/02. 23 6 0 0 11 0 1 0 32 6
2002/03. 12 4 2 1 6 1 — 20 6
Укупно 63 30 2 1 21 2 1 0 83 33
Интер 2002/03. 12 2 — — — 12 2
Укупно 12 2 — — — — 12 2
Ал Араби 2003/04. 18 25 2 1 — — 20 26
2004/05. 3 0 1 1 — — 4 1
Укупно 21 28 3 2 24 27
Укупно каријера 430 244 44 27 61 19 2 2 537 292

Репрезентација[уреди | уреди извор]

[а][31][32]

Аргентина
Година Утакмица Голова
1991 7 6
1992 5 6
1993 15 6
1994 10 6
1995 10 7
1996 5 3
1997 2 0
1998 12 12
1999 2 2
2000 5 4
2001 1 1
2002 3 1
Укупно 77 54

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Батистута је рођен 1. фебруара 1969 године у Авељанеди, у провинцији Санта Фе, а одрастао је у суседном граду Реконквисти.[12] Габријелов отац Омар био је радник у клаоници, а мајка учитељица.[12] Има три сестре.[12] У детињству желео је да постане доктор.[12]

После окончања каријере, Батистута је признао да је тражио од доктора да му ампутирају ноге. Наиме, због уништене хрскавице, Батистута је трпео велике болове, због којих скоро па није могао да се креће.[5][47][48]

У периоду од децембра 2011. до јануара 2013. године, Батистута је обављао послове техничког секретара у Колону.[49][50]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Батистутини преци порекло воде из места у округу Удине, одакле су се преселили у Аргентину.[51]

У његову част навијачи Фјорентине су 1996. године у Фиренци, поставили Батистутину бронзану статуу, у природној величини.[1]

Његов фудбалски идол је Марадона.[48]

Позната је његова изјава да не воли фудбал јер му је то посао.[1][52]

Након окончања каријере, Батистута се окренуо игрању голфа и пола.[1][16]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Званично 78 наступа и 56 голова, фудбалски савез Аргентине није забележио утакмицу против Словачке 22. јуна 1995. у којој је Батистута постигао 2 гола.
  2. ^ Укључује мечеве у купу Италије, суперкупу Италије и купу Катара.
  3. ^ Укључује мечеве у Копа либертадорес, Англо-италијанском купу, Лиги шампиона, Лиги европе и Купу победника купова

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „10 facts about Roma's Scudetto-winning striker”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 7. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и „ViolaChannel - The fall into Serie B and the rebirth”. en.violachannel.tv (на језику: италијански). Архивирано из оригинала на датум 10. 06. 2019. Приступљено 15. 7. 2020. 
  3. ^ а б „Batistuta breaks Hamrin's record”. Al Bawaba (на језику: енглески). Приступљено 10. 7. 2020. 
  4. ^ а б в „Batistuta scores historic contract from AS Roma”. CBC.ca. 30. 5. 1999. Приступљено 10. 7. 2020. 
  5. ^ а б в „Argentina icon Batistuta undergoes ankle surgery after 'begging' doctor to amputate legs | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 10. 7. 2020. 
  6. ^ а б „Batistuta still miffed about losing Argentina goals record to Messi”. AS.com (на језику: енглески). 12. 11. 2017. Приступљено 10. 7. 2020. 
  7. ^ а б „Messi beats Argentina all-time goal scoring record”. AS.com (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Приступљено 10. 7. 2020. 
  8. ^ а б „Argentina's record scorer Batistuta retires at 36”. Times of Malta (на језику: енглески). Приступљено 10. 7. 2020. 
  9. ^ а б в „CNN.com - Batistuta announces his retirement - Mar 14, 2005”. edition.cnn.com. Приступљено 13. 7. 2020. 
  10. ^ а б в FIFA.com. „Intercontinental Champions Cup 1992 - News - Argentina get the ball rolling - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 7. 2020. 
  11. ^ а б FIFA.com. „FIFA Confederations Cup 2013 - News - Argentina become first champions of the festival - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 7. 2020. 
  12. ^ а б в г д ђ е ж з и „2001. Persevera y golearás”. El Gráfico (на језику: шпански). Приступљено 16. 7. 2020. 
  13. ^ Carlin, John (1. 6. 2002). „Profile: Marcelo Bielsa”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 10. 7. 2020. 
  14. ^ „1991. La fábula de Batistuta y Florencia”. El Gráfico (на језику: шпански). Приступљено 16. 7. 2020. 
  15. ^ а б в г „Gabriel Batistuta”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 7. 2020. 
  16. ^ а б в г „Whatever happened to Batistuta? The Argentine goal machine who begged for his ankles to be amputated | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 10. 7. 2020. 
  17. ^ а б в г д ђ е „ViolaChannel - History”. en.violachannel.tv (на језику: италијански). Архивирано из оригинала на датум 07. 11. 2018. Приступљено 15. 7. 2020. 
  18. ^ а б „ViolaChannel - Viola Hall of Fame: Hamrin is all-time leading goalscorer”. en.violachannel.tv (на језику: италијански). Приступљено 15. 7. 2020. [мртва веза]
  19. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2020. 
  20. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2020. 
  21. ^ а б October 2018, FourFourTwo Staff 07. „Piatek continues scoring streak to emulate Batistuta feat”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2020. 
  22. ^ „Ronaldo matches Batistuta & Quagliarella as Juventus goal glut continues | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 13. 7. 2020. 
  23. ^ а б в February 2019, Jack Beresford 25. „10 teams that nearly won everything... but ended up with nothing”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2020. 
  24. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2020. 
  25. ^ „la Repubblica/sport: Batistuta e' della Roma Un affare da 110 miliardi”. www.repubblica.it. Приступљено 10. 7. 2020. 
  26. ^ а б „Palmarès”. www.asroma.com (на језику: италијански). Приступљено 10. 7. 2020. 
  27. ^ Ingle, Sean (28. 11. 2000). „Batistuta breaks Florentine hearts, and his own”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 10. 7. 2020. 
  28. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Приступљено 10. 7. 2020. 
  29. ^ а б „Roma cedió los goles de Batistuta a Inter”. www.lanacion.com.ar (на језику: шпански). Приступљено 10. 7. 2020. 
  30. ^ „Batistuta heads for Qatar” (на језику: енглески). 8. 6. 2003. Приступљено 10. 7. 2020. 
  31. ^ а б Mamrud, Roberto (14. 7. 2016). „Gabriel Omar Batistuta – Goals in International Matches”. RSSSF. Приступљено 1. 2. 2019. 
  32. ^ а б „Players with 100+ Caps and 30+ International Goals”. RSSSF. Приступљено 1. 2. 2019. 
  33. ^ „Batistuta, Maradona Star In Argentina's 4-0 Win Over Greece | The Seattle Times”. archive.seattletimes.com. Приступљено 10. 7. 2020. 
  34. ^ FIFA.com. „1994 FIFA World Cup USA ™ - Matches - Argentina - Nigeria - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 7. 2020. 
  35. ^ FIFA.com. „1994 FIFA World Cup USA ™ - Matches - Argentina - Bulgaria - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 7. 2020. 
  36. ^ FIFA.com. „1994 FIFA World Cup USA ™ - Matches - Romania - Argentina - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 7. 2020. 
  37. ^ FIFA.com. „1994 FIFA World Cup™ - News - When Dumitrescu downed Argentina - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 7. 2020. 
  38. ^ FIFA.com. „Intercontinental Championship 1995 - Denmark come in from the cold - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 7. 2020. 
  39. ^ а б Writer, Philip Hersh, Tribune Olympic Sports. „THE MAN TO WATCH: ARGENTINA'S BATISTUTA”. chicagotribune.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2020. 
  40. ^ FIFA.com. „1998 FIFA World Cup France ™ - Matches - Argentina - Japan - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2020. 
  41. ^ FIFA.com. „1998 FIFA World Cup France ™ - Matches - Argentina - Jamaica - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2020. 
  42. ^ FIFA.com. „1998 FIFA World Cup France ™ - Matches - Argentina - England - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2020. 
  43. ^ FIFA.com. „1998 FIFA World Cup France ™ - Awards - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2020. 
  44. ^ FIFA.com. „1998 FIFA World Cup France ™ - Matches - Netherlands - Argentina - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2020. 
  45. ^ „Clockwatch: Argentina 1-0 Nigeria” (на језику: енглески). 2. 6. 2002. Приступљено 13. 7. 2020. 
  46. ^ „Batistuta's 'sad' retirement” (на језику: енглески). 11. 6. 2002. Приступљено 13. 7. 2020. 
  47. ^ „NEIZDRŽIVI BOLOVI SLAVNOG GOLGETERA Batistuta tražio da mu amputiraju obe noge”. Blic Sport. 11. 7. 2017. Приступљено 1. 2. 2019. 
  48. ^ а б „Gabriel Batistuta”. Esquire Middle East (на језику: енглески). Приступљено 10. 7. 2020. 
  49. ^ December 2011, app 20. „Batistuta takes technical job at Colon”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2020. 
  50. ^ „Batistuta se desvincula de Colón”. www.ellitoral.com. Приступљено 15. 7. 2020. 
  51. ^ „1996. La vida de Batistuta en Florencia”. El Gráfico (на језику: шпански). Приступљено 16. 7. 2020. 
  52. ^ Gamp, Oli (5. 4. 2020). „Meet the footballers who don't like football! (Including Batistuta...)”. Mail Online. Приступљено 10. 7. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Габријел_Батистута&oldid=23729224”