Пређи на садржај

Коле Идромено

С Википедије, слободне енциклопедије
Никол Идромено
Лични подаци
НадимакКоле
Датум рођења(1860-08-15)15. август 1860.
Место рођењаСкадар, Османско царство
Датум смрти12. децембар 1939.(1939-12-12) (79 год.)
Место смртиСкадар, Албанија
Уметнички рад
Најважнија дела
Мотра Тоне

Свадба у Скадру

Портрет Ђузепине

Никол Идромено (15. август 186012. децембар 1939), познатији као Коле Идромено, био је албански сликар, вајар, архитекта, фотограф, кинематограф, композитор и инжењер током албанске ренесансе у 19. веку.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Коле је рођен у Скадру, који је у то време био део Османског царства. Са 16 година преселио се у Венецију на шест месеци и започео студије у сликарској академији. Након тога је путовао широм Европе, у суштини је радио у различитим уметничким областима. Поред тога, снажно се залагао за независност Албаније чиме је био приморан да се пресели у Улцињ.

Познат је по богатој употреби боја и декоративних нијанси са одређеним етнографским елементима и пејзажима који приказују Скадрар и околиу града. Као архитекта, направио је планове за педесетак објеката. Пројектовао је и неколико индустријских објеката, банке и биоскопе. Као и кесирани плафон Катедрале Светог Стефана, која је једна од највећих катедрала на Балкану.

Мотра Тоне, његова сестра (1883)

Коле се сматра оснивачем реализма у Албанији и њеним најзначајнијим сликаром. Добио је надимак албански Микеланђео. Он је основао веома активан фотографски студио и био је први уметник који је приказивао филмове у земљи 1912. године. Поред тога, водио је преписку са браћом Лимијер.

Свадба у Скадру, 1924

До 1896. Идромено је сликао углавном верске теме. Потом је сликао реалистичне слике са илустровањем историјских догађаја и свакодневних мотива као што су фестивали и костими.

Добио је инспирацију од многих уметника, попут: Пол Сезана, Паје Јовановића, а највише од Жорж-Пјер Сера.

Његов рад се приказивао у Њујорку и Будимпешти. Најпознатије дело које је насликао је "Мотра Тоне", портерт његове сестре, дело је добило надимак "Албанска Мона Лиса".

Неки његови радови:

  • Портрет Ђузепине, 1920
  • Аутопортрет, 1931
  • Портрет човека
  • Двориште куће у Скадру, 1933