Константин Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Коста Јовановић (вишезначна одредница).
Архитекта Константин Јовановић, на фотографији Марка Стојановића, око 1898.

Константин Јовановић (Беч, 13. јануар 1849Цирих, 25. новембар 1923) је био један је од највећих српских архитеката с краја 19. и почетка 20. века.

Биографија[уреди]

Рођен је 13. јануара 1849. у Бечу као најстарији син српског фотографа и литографа Анастаса Јовановића. Константин Јовановиђ је завршио класичну гимназију у Бечу и дипломирао на цирихшкој политехници у Швајцарској, 1870. са почастима[1][2]После дипломирања, он је посетио Италију, где је студирао италијанску ренесансну уметност из прве руке.[3]

Његова градитељска делатност у Београду почела је средином осамдесетих година 19. века, а окончана је током двадесетих година 20. века. Свој неизбрисив траг Јовановић је оставио остварењима у духу академске архитектуре под утицајем једног од највећих немачких архитеката и теоретичара архитектуре средине 19. века, Готфрида Земпера.

Године 1885. Константин Јовановић изводи своје прве грађевине у Београду — кућу адвоката Марка Стојановића у Кнез Михаиловој 53-55, и кућу Драгомира Радуловића у улици Вука Караџића бр. 12.

Најзначајнији пројекат Јовановићев је зграда Народне банке Србије, у улици Краља Петра бр. 12, грађена у две етапе. Ова зграда била је и остала најрепрезентативнији објекат неоренесансне архитектуре у Србији, пројектована по узору на италијанске палате ренесансе.

Скупштинско здање по пројекту Константина Јовановића из 1892.
Кућа Марка Стојановића фотографисана са улаза у Калемегдан, око 1898.

Међу осталим значајним Јовановићевим објектима у Београду су зграда Николе Спасића у Кнез Михаиловој улици 33, кућа Марка Стојановића у Париској 15 и тако даље. Такође, Јовановић је извео пројекте за храм Светог Саве на Врачару, зграду Парламента Србије, Народно собрање у Софији и зграду ондашње Српске краљевске академије, који никада нису реализовани. Градио је и у Бечу, али се о томе недовољно зна.

Написао је „Разне успомене“ које су штампане тек 2012. године.(COBISS)

Референце[уреди]

  1. {{cite web|url = http://vvv.novinar.net/?act=nevs&act1=det&stat=center&mater=NDU5OzU5 | naslov = Predstavât v izložba proektanta na parlamenta | poslednja = Mitkova|Prvi = Vanâ | datum = 2002-01-31 | novine = Novinar | jezik = Bugarski | accessdate = 8. 8. 2009.
  2. Vidni vračani : Konstantin Anastasovič Iovanovič (1849 -1923)” (на језику: Bugarski). Posetite Vraca. 
  3. „NBS je Upravna zgrada”. Narodna banka Srbije. Приступљено 06. 12. 2010. 

Литература[уреди]

  • Jovanović Konstantin, u: Manević Z. (ur.) Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka, Beograd (1999) 84;
  • Sto godina Narodne banke Srbije, povodom obeležavanja godišnjice osnivanja i početka rada, Beograd, 1984.
  • Jovanović Konstantin. u: Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb, knj. 3, (1967) 301.

Спољашње везе[уреди]