Корисник:АндрејРајић112/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Риболовачки пловак. Овај чланак је о теми слатководних риболовачких пловака. За риболовачке пловке за мреже, погледајте рибарска мрежа[1]. За мреже са стакленим пловцима или  о клизећим пловцима, погледајте мреже са стакленим пловцима.

Пловак или риболовачки пловак је лака бова[2] која се користи у риболову[3], најчешће се налази прикачен на риболовачку струну[4]. Риболов у коме се користи пловак често се назива пловкарење.

Риболовачки пловци коришћени у Уједнињеном Краљевству(горе) и пловци коришћени у САД (доле).

Пловак може поседовати разне функције у риболову:

  •     Као прво, представља визуелни индикатор угриза рибе, тиме помаже риболовцу да уочи дешавања око удице и мамца, као и када је право време за повлачење струне.
  •   Друга функција, пружа могућност спуштања удице и мамца на одређену дубину, тиме помаже риболовцу да циљано лови одређену врсту рибе на одређеној дубини.
  •       Трећа фунцкија, као риболачки прибор, додаје тежину риболовачком систему и омогућава риболовцу да удицу и мамац забаци даље, упркос отпору ваздуха и ветра.
  •       Последња фунцкија, захваљујући његовој сили отпора у води, може да пренесе удицу и мамац до недоступних места у води тиме што га носи водена струја.

Дизајн и Функције[уреди | уреди извор]

Класичан риболовачки пловак поседује тело[5] са мањом релативном густином у односу на воду, што доприноси сили отпора[6] да га одржава на површини воде, светло обојена антена на врху, која омогућава олакшану видљивост на веће дистанце, и додатак на дну у виду отежања који потапа удицу испод водене површине. Понекад је мало отежање смештено на дну како би помогло пловку да остане усптаван насупрот ветру и таласима.

Пловак је кориштен да омогући риболовцу даља забацивања мамца од обале, или,  пецањем чамцем где се тежи ка пласирању пловка на референтим тачкама где је пласиран мамац, насупрот дубинском риболову[7]. Риболовац ће одабрати прикладан пловак узимајући у обзир јачину речне струје(уколико је присутна), брзине ветра, величине мамца који користи, дубине на којој риболовац жели да пласира мамац  као и дистанце на коју жели да забаци мамац.  Најчешће, струна између пловка и удице поседује мала отежања прикачена по њој, тиме се осигурава да пловак стоји вертикално у води, са само светлом антеном видљивом. Остатак пловка најчешће се израђује у неутралне воде чиме се смањује шанса да се риба уплаши пловка.

Сваки дизајн пловка понаособ је израђен за одређене услове риболова, било то рибарење на споротекућим или брзотекућим рекама, ветровитим местима или мирним водама, малим површинама попут бара или канала.

Историјат[уреди | уреди извор]

Не може се презизно и са великом количином сигурности рећи када је и ко је први икористио пловак у сврхе индикације рибље активности око мамца, али, можемо сигурно рећи да су људи раније у сврху пловка користили мале гранчице, птичије перје или умотано лишће као индикаторе рибље активности. Прво нама познато помињање коришћења пловка је у књизи „Благо риболоца са пловком“ написане 1946. године, дело је аутора Јулијане Барнерс.

Пловак за пецање, Бајкалско језеро (Источни Сибир)

Методи описани у овој књизи подразумевали су бушење рупе у чеповима плуте тако да струна може проћи кроз рупу и заустави пером, које у овом случају представља антену пловка. Књиге написане касније, попут „Уметност Пецања“ која је написана 1577. године а уређена 1956. године, уредио је  господин Џералд Идс Бентли, као и класик ,,Комплетни Риболовац“ које је први пут објављено 1653. године, написано од стране Исака Волтона. Ове две књиге дале су више детаља, превизнијих информација о пецању и употреби пловка.

Пре отприлике 1800. године, риболовци су производили сопствене пловке, што је пракса коју многи и данас користе. Како је риболов постао популарнији, компаније су почеле да праве пловке у различитим стиловима како би задовољиле растућу потражњу. До 1921. године, компаније као што је „Вадхамс“ имале су најмање 250 углавном целулоидних пловки у свом каталогу.

Ручно рађени пловци од плуте

Од тих раних дана, пловак за пецање постао је предмет многих практичних и теоријских промена. Енглески риболовци као што су Петер Дреннан и Кеннетх Миддлетон и амерички рибари попут бившег светског шампиона из Чикага Мика Тила су основали велике компаније које дизајнирају и продају пловке за пецање. Енглеске компаније су подржали прволигашки пецароши као што су Иван Маркс, Бени Ашурст и Били Лејн.

Пловак од бодљи бодљикавог прасета.

Типови пловака[уреди | уреди извор]

Пловци се производе у различитим димензијама и облицима, могу бити израђени од различитих материјала, као што су : стиропор, дрво балзе, плута, пластика, биљка мачков реп[8], као и перје птице или иглице бодљикавог прасета.  

Авон Пловак[уреди | уреди извор]

Авон пловак је вертикални пловак са већим телом при врху. Дизајниран је за употребу у риболову где је потребно да се супростави јаким струјама Енглеске реке Авон. Много предходника је имало сличан  изгледа авон пловку, поседовали су плуту прободену пером свраке. Овакав тип пловка се фискира на струну и са доње и са горње стране.

Мехур пловак. Често коришћен за риболов буцова.

Мехур Пловак[уреди | уреди извор]

Мехур пловка је мала шупља куглица која се користи за контролисање и управљање струне. Овакав пловак може имати могућност да се делимично напуни водом како би се контролисала дистанца положаја пловка на површини и дна. Најчешће се кориси на неприступачним местима где се обичан пловак не може забацити, јер би се умрсио. Таква места су ободи трске, великих површинских трава. Његова могућност да плута по површини смањује шансу мршења у таквим подручјима. Овакав пловак се најчешће користи у риболову буцова.

Стиропор пловак

Стиропор Пловак[уреди | уреди извор]

Стиропор пловак је најчешће израђен од тамног стиропора и плуте на врху која је обојена и преставља индикатор односно антену. Струна је провучена кроз врх пловка, умотана око доњег дела пловка. Главна предност овог пловка је та што пловак не захтева горњи граничник на струни, зато што је обавијен око доњег дела и то одржава пловак у месту.

Пловак за лупање по површини. "Попер" пловак.

Пловак за лупање по површини[уреди | уреди извор]

Овакав пловак, који се обично назива „лупач“, дизајниран је да опонаша велику рибу која се храни на површини, и све то помоћу штапа.  Постоје различити стилови оваквих пловака, неки користе металну жицу са перлама на сваком крају како би произвели звук шкљоцања када се провлаче кроз воду, док модернији пловци користе конкавни[9] врх, који ствара дубок звук лупања када се провуче кроз воду.  Тиме имитирајући звук великих риба, најчешће предатора који се хране на површини, попут Туне, Сома, Штуке. Неки пловци који пуцају такође имају куглице унутра, дизајниране да имитирају рибљи мамац који скаче на површину када се звецка.

Перо гуске, често коришћено као риболовачки пловак.

Перо Пловак[уреди | уреди извор]

Перо пловак је један од најранијих пловака, првобитно је било перо од птичјег перја, али са стварањем нових технолија израде, перо од бодљикавог прасета из Африке постало је стандард за пловак.  На простору Балкана, најпримењенији је пловак од пера гуске.

Самоподижући пловак[уреди | уреди извор]

Самоподижући пловци могу бити различитих стилова, али сви су оптерећени тако да у води аутоматски стоје усправно без употребе олова  на струни за пецање. Овакви пловци су изгубили значај у данашњем риболову.

Штапић пловак

Штапић Пловак[уреди | уреди извор]

Штапић пловак је усправни пловак са конусом. Увек је причвршћен за струну и на врху и на дну. Израђен  је  од два различита материјала: Лаганог, плутајућег горњег дела од балза дрвета и тешког стабла од трске, или, пластике. За разлику од Авон пловака, штапић пловак нема тело; то је само сужени штапић, налик оловци. Користе се у риболову на барама и језерима, углавном је то риболов караша, црвенперке и деверике.

Ваглер Пловак[уреди | уреди извор]

Ваглер пловак је настао у Британији, термин „Ваглер“ означава пловак који је фиксиран за струну само на дну тела. Овакви пловци долазе у различитим моделима и израдама, могу бити усправни или са телом.  Оба ова модела и типа могу бити са или без антене. Изађују се од сијасет материјала, од перја фазана и пауна до балзе, пластике и плуте. Користе се у риболову на језерима, углавном је то риболов шарана, амура или караша.

Пловци са управљивом кретњом[уреди | уреди извор]

Овакви пловци мењају свој ток кретње приликом цимања или повлачења струне. Користе се у риболову на мањим рекама, углавном клена и пастрмке.

Технике риболова са пловком[уреди | уреди извор]

Риболов пловком чини сатисфакцију великом броју риболоваца. Оно што је највећи бенефит код риболова пловком је тај што јасно видимо дешавање испод површине, око наше удице и мамца. Већина риболоваца је своју риболовачку каријеру отпочела управо овом техником, то јест риболовом пловком или опште познатом "пловкарењу". Због чега је то тако? Одговор је једноставан, риболовачки системи са пловком су јако лаки за склапање, улов је загранатован јер се углавном пловком лови ситнија риба, али, то није увек случај. Стога, следећи текст биће посвећен техникама риболова са пловком, њиховом значају, развоју и примени.

Риболов грабљивица пловком[уреди | уреди извор]

Ова техника риболова пловком је јако заступљена на свим просторима планете Земље. Примењива је и на мору и на рекама. Углавном се њоме лове крупне врсте грабљивих риба, то јест, врсте риба које се хране ситнијим рибама. Систем се састоји од пловка од стиропора, удице и мамца. Мамац је углавном мања риба, коју риболовци називају "кедер", док је удица израђена са више крајева, углавном се користи удица са три краја и она је позната под називом "трокрака". За мамац се најчешће користи риба караш, јер она својим живахним кретањем изазвива грабљивицу и осигурава улов. Најчешћи улови су Сом и Штука. Уколико се циљано лови Штука, често се ставља мало парче танке сајле, с'обзиром да штука поседује преко 300 зуба, морамо да заштитимо струну од потенцијалног пресецања.

Болоњез риболов пловком[уреди | уреди извор]

Ова техника добила је назив у регији Болоња, у Италији. Наиме у овој техници риболова пловком користе се штапови "Болоњези". Ови штапови су дугачки више од 6 метара и тиме омогућавају да се и најлакши пловци забаце јако далеко. Код нас, овом техником најчешће се лови на великим рекама, попут: Велике Мораве, Дунава, Дрине. А рибе које се лове су најчешће Скобаљ, Мрена и Плотица.

Меч риболов пловком[уреди | уреди извор]

Ова техника је добила назив од енглеске речи "Match"(енг), разлог добијања оваквог назива риболовачке технике је тај што се у Енглеској често организују риболовачки турнири, односно мечеви. Захвљаујући томе, енглески љубитељи риблова основали су технику у којој се користе штапови нешто краћи од горе поменутих "Болоњеза", али, изразито озбиљније намене. Њихова примена је у риболову најкрупнијих слатководних риба, Шарана и Амура.

Штек риболов пловком[уреди | уреди извор]

Ова техника, као и прошла, такође је основана у Енглеској. Овог пута, енглески љубитељи риболова на пловак одлучили су да креирају технику у којој ће један штап за пецање да служи као алат за све фазе риболова, тај штап се назива "Штек" штап и по њему је ова техника риболова на пловак добила име. Наиме, "штек" штап служи за риболов ситније рибе на језерима, углавном караша и деверике, његов врх је измењим, тако да, може да служи за храњење рибе, тиме што се на врх ставља мала посуда са храном, или, може да служи за лов рибе, тиме што се на врх закачи струна са пловком и удицом. Ова техника је доживела велику експанзију широм света, пре је била лоцирана искључиво на територију Енглеске, док је данас ова техника више кориштена у Азији него у читавој Европи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Рибарска мрежа”. Е-Нуо. 09. 07. 2023. Архивирано из оригинала 10. 07. 2023. г. Приступљено 18. 05. 2024. 
  2. ^ Бова
  3. ^ Риболов (на језику: српски), 2024-04-24, Приступљено 2024-05-16 
  4. ^ Струна (на језику: српски), 2024-01-16, Приступљено 2024-05-16 
  5. ^ Тело (геометрија) (на језику: српски), 2024-01-16, Приступљено 2024-05-16 
  6. ^ Отпор средине(језик:српски) 2023-10-02, приступљено 2024-05-18 https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Otpor_sredine&variant=sh-cyrl
  7. ^ Дубински риболов (на језику: српски), 2024-01-14, Приступљено 2024-05-16 
  8. ^ Mačji rep (на језику: српски), 2024-01-13, Приступљено 2024-05-18 
  9. ^ „Конкавни угао - шта је то, дефиниција и концепт | Речник 2024”. Economy-Pedia.com (на језику: српски). 2024. Приступљено 2024-05-18. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Риболов пловком

Упознавање са риболовачким пловком