Корисник:Baske17/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Manuel Pellegrini[уреди | уреди извор]

Manuel Pellegrini [1]
Pellegrini kao menadžer Betisa
Pellegrini kao menadžer Betisa
Lični podaci
Datum rođenja 16. septembar 1953. [2]
Mesto rođenja Santijago, Čile
Visina 1,84 m[3]
Pozicija Štoper
Juniorska karijera
Audaks italijano
Universidad de Čile
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1973–1986 Universidad de Čile [4] 315 7
Reprezentativna karijera
1986 Čile [4] 1 (0)
Trenerska karijera
1988–1989
1990–1991		 Universidad de Čile
Palestino
1992–1993 O'Higins
1994–1996 Universidad Katolika
1998 Palestino
1999–2000 LDU Kito
2001–2002 San Lorenco
2004–2009 River Plate
2009–2010 Real Madrid
2010–2013 Malaga
2013–2016 Mančester Siti
2016–2018 Hebei Čina Fortune
2018–2019 Vest Hem junajted
2020– Real Betis

Manuel Luis Pellegrini Ripamonti (Pellegrini prezime oca, Ripamonti prezime majke) rođen je 16. septembra 1953. godine u Santijagu, Čile. Pellegrini je čileanski bivši fudbaler i trener fudbalskog kluba Real Betis. Kao trener, bio je menadžer timovima iz Španije, Engleske, Argentine, Čilea, Kine i Ekvadora. Pellegrini je osvojio nacionalne lige u četiri od šest država u kojima je trenirao klubove.

Pellegrini se preselio u Evropu 2004. godine da postane menadžer Viljareala. Za vreme njegovog mandata, Viljareal je bio treći u La Ligi u sezoni 2004-05, polufinale Lige šampiona u sezoni 2005-06, i bio je drugi u La Ligi u sezoni 2007-08.

Pellegrinijevi konstantni rekordi su privukli pažnju Real Madrida i postao je njihov trener 2009. godine. Dogurao je do neverovatnih 96 poena u sezoni, što je bio klubski rekord koji je tek kasnije oborio Žoze Murinjo u sezoni 2011-12, ali nije osvojio titulu završivši drugi iza Barselone za tri boda. On je otpušten posle jedne sezone i kasnije je izjavio da je razlog njegovog odlaska bila polisa Galaktikosa u Realu, što ga je sprečilo u kreiranju balansiranog tima.

Pellegrini je zatim postao trener Malage u novembru 2010. godine. Odveo je Malagu do četvrtog mesta u ligi u prvoj sezoni i kvalifikovao se za UEFA Ligu Šampiona. Dogurao je do četvrt finala u sezoni 2012-13, i tako postao jedini trener da vodi dva tima do četvrt finala Lige šampiona u debitantskoj sezoni. Na dan 22. maja 2013. Pellegrini saopštava da napušta klub na kraju sezone. 14. juna 2023. godine postaje trener Mančester Sitija,[5] i osvojio je Liga kup i Premijer ligu u prvoj sezoni kao njihov menadžer. Tako je postao prvi trener da osvoji Premijer ligu, a da nije sa teritorije Evrope. Njegov tim je te sezone bio poznat po broju datih golova, sa neverovatnom brojkom od čak 151 datog gola u svim takmičenjima - Engleski fudbalski rekord[6]. Pellegrini je takođe vodio Mančester Siti do njihovog prvog polufinala u Ligi šampiona u sezoni 2015-16, što je ujedno i bila njegova poslednja sezona u klubu jer je u ligi ostvario samo 66 poena.[7] Nakon ovoga je trenirao Hebei China Fortune od 2016 do 2018, a zatim odlazi u maju iste godine. Postaje trener West Hem Junajteda iste godine i mandat mu je trajao 18 meseci pre nego što je dobio otkaz u decembru 2019. godine nakon serije loših rezultata.[8] Na dan 9. jula 2020. godine, španski klub Real Betis je ozvaničio da će ih od sezone 2020-21 voditi Manuel.[8]

Igračka karijera[уреди | уреди извор]

Rođen u Santijagu[9], u italijanskoj porodici, Pellegrini je išao u Pontifical katolički univerzitet u Čileu u Santijagu,[10] gde je diplomirao kao građevinski inženjer 1979. godine. Započeo je svoje fudbalske poduhvate na omladinskom nivou Audaks Italiano. Njegova sledeća stanica bio je Club Universidad de Chile, kada se pridružio njihovom profesionalnom timu kao defanzivac, preciznije štoper. Igrao je za tim tokom cele svoje igračke karijere, nastupio je u 451 utakmici i postigao sedam golova u čileanskoj Diviziji 1 — od kojih je jedan bio protiv glavnog rivala Univerziteta de Čile, Kolo-Kola.

Zbog novonastale suše trofeja od 1969. godine, Klub Universidad de Chile je prošao kroz jednu od svojih najtamnijih epoha 1970-ih. Sve se promenilo 1979. kada je klub pobedio svog gorkog rivala Kolo-Kolo da bi osvojio nacionalni Kup Čilea i kvalifikovao se za Kopa Libertadores 1980. godine.

Pellegrini je jednom nastupio za reprezentaciju Čilea, počevši na gostovanju u prijateljskoj utakmici 1-1 sa Brazilom 7. maja 1986. godine.[11] Godinu dana kasnije, u februaru 1987., tokom utakmice protiv Trasandina, on je najavio povlačenje kao fudbaler, navodeći sledeće: „Igrali smo na Kupu Čilea protiv Trasandina. Kada je naš golman odbio udarac protivnika, skočio sam da ispucam loptu, ali iza mene se pojavio 17-godišnji dečak i skočio pola metra iznad mene da bi postigao gol. Tog dana sam doneo odluku da ne mogu dalje da igram. Taj mladić je bio Ivan Zamorano, koji je kao pozajmljeni igrač iz Kobresala igrao tu utakmicu. On je kasnije prešao u Real Madrid gde postaje Pićići iz La Lige 1995. Da sam znao dokle će ovaj momak da dogura, Pellegrini je priznao, ne bih se penzionisao, igrao bih još dve godine.

Pellegrini je želeo da pomogne rekonstrukciji projekta u Čileanskoj centralnoj zoni nakon 1985 Algarrobo zemljotresa, znajući da njegovo iskustvo kao građevinski inženjer može itekako da posluži.

Trenerska karijera[уреди | уреди извор]

Početak karijere[уреди | уреди извор]

Pellegrini je u velikoj meri vodio timove u Čileu, Argentini i Španiji tokom svog vremena kao selektor. Slično svojoj igračkoj karijeri, počeo je da trenira Universidad de Chile 1988. godine. Međutim, on je napustio tim usred sezone da bi prisustvovao seminarima fudbalskih trenera u Evropi. Slab učinak tima te godine rezultiral je njegovom prvom relegacijom u Diviziju 2. Međutim, oni su osvojili titulu u drugoj diviziji 1989. godine, i tako uspešno napravili povratak u Diviziju 1 , gde su od tada.

Pellegrinija je 1990. godine odabrao menadžer čileanske reprezentacije Arturo Salah da bude njegov pomoćnik trenera i menadžer tima za mlađe od 20 godina. Pellegrini je preuzeo mesto menadžera Palestino-a 1990. godine, i na tom mestu je bio do 1992. godine. Zatim je vodio O'Higinsa godinu dana počevši od 1992. godine, a zatim je 1993. postao trener Universidad Catholica, jednog od najpoznatijih čileanskih klubova. Tamo je trenirao poznate igrače kao što su Alberto Akosta i Nestor Gorosito i vodio tim do trijumfa na prestižnom Copa Interamericana 1994. i Copa Čilea 1995. Međutim, mogao je samo da se izbori za drugo mesto u lokalnom Campeonato Nacionalu. To je bio šampionat, koji je istovremeno sa Primerom vodio Fudbalski savez Čilea, 1994. i 1995. godine.

Pellegrini se nakratko vratio u Palestinu 1998. pre nego što ga je preuzeo ekvadorski tim LDU Kito. Godine 1999. predvodio je tim do nacionalnog šampionata, uspostavivši trenersku istoriju koja se proširila i na ekvadorski tim. Pored toga, Pellegrini je doveo tim do uspeha u Kopa Libertadores, privlačeći interesovanje drugih južnoameričkih menadžera.

San Lorenzo[уреди | уреди извор]

U Kopa Merkosuru, Pellegrini je pomogao San Lorencu de Almagru da osvoji svoj prvi međunarodni šampionat nakon što se pridružio klubu 2001. Legenda San Lorenca Nestor Gorosito, koji je sarađivao sa Pellegrinijem u klubu Catholic Universidad, dao je klubu svoju preporuku. Savet je bio od koristi, jer je Pellegrini vodio San Lorenca do pobeda u Kopa Merkosuru, južnoameričkoj verziji Kupa UEFA i argentinskoj Klausuri.

River Plate[уреди | уреди извор]

Pellegrini je vodio argentinski klub River Plate od 2002. do 2003. i obezbedio šampionat Klausure 2003. godine, u kojem je iskoristio talente Andrésa D'Alesandra, jednog od mnogih argentinskih plejmejkera ​​koje su poredili sa Dijegom Maradonom. Međutim, njegova prodaja VFL Volfsburgu pokazala se teškom preprekom koju je Pellegrini morao da savlada, a njegov tim se borio da odbrani svoj status argentinskog šampiona u Torneo Aperturi 2003. godine. Na kraju sezone podnosi ostavku.

Villareal[уреди | уреди извор]

1. jula 2004. Pellegrini je preuzeo mesto menadžera Viljareala. Kvalifikovao se za UEFA Ligu šampiona u svojoj prvoj sezoni na čelu tima tako što je bio treći u ligi i stigao do četvrtfinala Lige šampiona. Viljareal je izgubio od Arsenala u polufinalu UEFA Lige šampiona sledeće godine. Viljareal je na kraju te sezone La Ligu završio na sedmom mestu. U naredne dve godine, imao je najbolje rezultate u ligi, peta i druga pozicija, pri čemu je ovaj drugi rezultat tim ostvario prvi put. Takozvanu ,,žutu podmornicu" je Manuel odveo u nokaut rundu Lige šampiona, gde su se još jednom suočili sa Arsenalom u četvrtfinalu, izgubivši ukupnim rezultatom 4-1.[12]

Viljareal je obnovio Pellegrinijev ugovor do 2011. na kraju 2007. godine. Nakon Viljarealove poslednje utakmice La Lige 31. maja 2009, Pellegrini je rekao sledeće: „Niko iz Real Madrida nije razgovarao sa mnom". Odgovarajući na pitanja medija u vezi sa izveštajima da je on u kontaktu sa Madridom, izjavio je: „Imam ugovor sa Viljarealom, danas smo završili ligu, a sutra idemo na odmor. Pellegrinijev odlazak iz Viljareala potvrdio je izvršni direktor kluba 1. juna 2009. godine. Uprava kluba iz Valensije je navela da će Real Madrid morati da pokrije Pellegrinijevu klauzulu o raskidu od 4 miliona evra kako bi angažovao čileanskog trenera.[13]

Manuel pelegrini kao trener Real Madrida
Manuel Pellegrini kao trener Real Madrida

Real Madrid[уреди | уреди извор]

Pellegrini je angažovan kao menadžer Real Madrida 1. juna 2009. godine i potpisao je dvogodišnji ugovor.[14] Kada su ga predstavili na predsedničkom balkonu Santjago Bernabeua, rekao je: „Teško je reći u nekoliko reči uzbuđenje i ponos koje čovek oseća zbog toga što je izabran da vodi možda najvažniji klub na svetu.”[15] Drugi mandat Florentina Pereza kao predsednika Real Madrida je odpočeo dovođenjem novog menadžera, Manuela Pellegrinija. Posle nekoliko dana, Pellegrini je kupio Kaku iz Milana uz obrazloženje da „ako želimo da osvojimo Ligu šampiona i budemo najbolji tim na svetu, potrebni su nam najbolji igrači na svetu“. Kasnije su potrošili 80 miliona funti za Kristijana Ronalda iz Mančester Junajteda, 30 miliona za Karima Benzemu iz Olimpik Liona i 30 miliona za Ćabija Alonsa iz Liverpula.

Pellegrini je učestvovao u svojoj prvoj kup utakmici kao menadžer kluba u julu 2009, na Kupu mira. Tim je izgubio od Juventusa sa 2-1 u polufinalu takmičenja i završio kao polufinalista. Pellegrini je prvi meč u La Ligi kao menadžer odigrao 29. avgusta protiv Deportiva La Korunje, a Real Madrid je trijumfovao rezultatom 3-2.

Mali tim Alkorkon iz Segunde eliminisao je klub sa Kupa kralja 27. oktobra 2009. ukupnim porazom od 4-1. Španske novine Marca dale su ovoj igri nadimak „Alkorkonazo“ i mnoge su ismevale Pellegrinija tokom celog članka. Madrid je izbačen iz Lige šampiona 10. marta 2010. od Liona nakon što je pretrpeo ukupni poraz od 2-1. Nakon ovog poraza, Florentino Perez je dao Pellegriniju ultimatum, rekavši mu da će, ako ne osvoji šampionat La Lige, biti otpušten.[16]

Tim Real Madrida pod Pellegrinijem je završio sezonu La Lige sa 96 poena, što je najviše bodova koje je Real Madrid postigao u jednoj sezoni La Lige (otkad ga je nadmašio tim 2011–12 koji je predvodio Žoze Murinjo), ali su ipak završili na drugom mestu. Tu titulu je osvojila Barselona, koja je imala 99 bodova. Direktori Real Madrida su 26. maja 2010. objavili da je Pellegrini otpušten i da će ga zameniti Murinjo, iako su dodali da bi zadržali Pellegrinija da se nije ukazala šansa da regrutuju Murinja.[17]

Zbog filozofije Galaktikosa u Real Madridu koja je nastala, Pellegrini je kasnije izrazio svoj bes zbog nemogućnosti da tamo okupi tim: „Nisam imao ni prava ni glasa u Madridu. Najbolji igrači su potpisani, ali ne uvek najbolji igrači koji su potrebni za neku poziciju. Ako nemam klavir, beskorisno je imati orkestar sa 10 najboljih gitarista. Real Madrid ima najbolje gitariste, ali oni neće biti tako dobri u sviranju klavira ako ih zamolim. Neki od momaka koje je (Perez) prodao su bili krucijalni u borbi za trofeje. Pošto naš tim nije bio pravilno organizovan da osvoji Ligu šampiona, nismo mogli to da uradimo.[18]

Málaga[уреди | уреди извор]

Pelegrini na treningu Malage
Pellegrini na treningu Malage

Havijer Agire je podneo ostavku posle poraza Meksika na Svetskom prvenstvu 2010. u osmini finala u Južnoj Africi, a Pellegrini je dobio ponudu od Meksika kada ga je Real Madrid otpustio 22. jula 2010. godine. Ipak, Pellegrini je na kraju pristao na trogodišnji ugovor sa Malagom iz La lige nakon što je Hesualdo Fereira otpušten. Zvanično je predstavljen kao novi trener Malage 5. novembra na konferenciji za novinare sa vlasnikom kluba Abdulahom bin Naserom Al Tanijem, a kasnije tog dana je sa tribina gledao kako su izgubili od Espanjola sa 1-0. [19]Nakon što su timovi odigrali nerešeno 0-0 u prvoj utakmici na stadionu Jose Rico Perez dve nedelje ranije,[20] on je debitovao kao trener u Malagi protiv Herkulesa u pobedi od 3-2 u Kupu Kralja 11. novembra 2010. godine. Nastavio je svoj pobednički početak kao novi trener Malage pobedivši Levante sa 1-0 u svom debiju u ligi četiri dana kasnije.[21] Malaga je te sezone jedva uspela da se plasira na 11. mesto.

Pomogao je timu da završi na četvrtom mestu u ligi nakon svoje prve kompletne sezone sa njima, postavljajući klupski rekord sa 58 poena. Malaga se pod njegovim vođstvom prvi put u istoriji kluba plasirala u Ligu šampiona. Pellegrini je zvanično izrazio želju da ostane u klubu 10. avgusta 2012, uprkos upornim finansijskim problemima kluba i odlasku važnih igrača kao što su Santi Kazorla i Hoze Salomon Rondon.

Malaga se plasirala u nokaut rundu Lige šampiona i bila je u paru sa Milanom, Zenitom iz Sankt Peterburga i Anderlehtom. Sa tri pobede i tri remija tokom grupne faze, klub je prošao dalje bez poraza u nokaut rundi. U osmini finala, Malaga je savladala Porto rezultatom 2-1. Izgubili su od Borusije Dortmund u polufinalu pošto su dali dva gola u nadoknadi vremena.[22]

Na ceremoniji dodele nagrada na kraju sezone u Malagi 22. maja 2013, Pellegrini je objavio da će napustiti tim posle sezone, uprkos tome što je Malaga završila na šestom mestu i što mu je zabranjeno da se takmiči u Evropi zbog finansijskog fer-pleja.[23][24] Kružni tok u Malagi dobio je njegovo ime u oktobru 2018.[25]

Mančester Siti[уреди | уреди извор]

Manuel Pelegrini na klupi Mančester Sitija, 2013. godina
Manuel Pellegrini na klupi Mančester Sitija, 2013. godina

Pellegrini je 30. maja 2013. objavio da je usmeno pristao da preuzme dužnost menadžera premijerligaša Mančester Sitija.[26] Trogodišnji ugovor za Pellegrinijevu poziciju novog menadžera prvog tima Mančester sitija zvanično je objavljen 14. juna 2013. godine. Prema izveštaju štampe, Pellegrini je „sa zadovoljstvom prihvatio ovu izuzetno uzbudljivu priliku“.[27] Pellegrini je postao prvi čileanski menadžer u Premijer ligi i tek šesti trener van Evrope nakon što je došao u Mančester Siti.[28]

Svoj mandat je započeo ekspresnim dovođenjem nekolicine pojačanja. Ta pojačanja su bili Hesus Navas, Fernandinjo, Alvaro Negredo i Stevan Jovetić. Ovo je služilo kao najbolji teren za trening novog menadžera, zbog čega Sitiju zavide mnogi drugi timovi koji su bili na cedilu i kojima je bilo teško da potpišu igrače. Ćiki Begiristain, vrhunski fudbalski direktor Sitija, bio je odgovoran za većinu toga, ali Pellegrini je očigledno konsultovan pre nego što je odobrio listu meta, a njegova procena se pokazala solidnom. Sa dolaskom Pelegrinija i Begiristaina, Siti je radikalno promenio svoj spisak i sposobnost napada i predsezonske utakmice Sitija su bile besprekorne.[29]

Sa četiri prvenstvena poraza do kraja novembra, Pellegrinijev tim imao je klimav početak. Međutim, velike pobede nad Njukasl Junajtedom, Mančester Junajtedom i Norič Sitijem otkrile su potencijal tima. Nakon četvrtog ligaškog poraza od Sanderlenda 10. novembra 2013., Siti je krenuo u niz od 20 utakmica bez poraza (u svim takmičenjima), koji je uključivao pobede nad Totenhem Hotspurom (6-0), evropskim šampionom Bajernom iz Minhena (3-2), i vodeći Arsenal u ligi (6-3). Siti je drugi na tabeli posle samo 20 utakmica, a igrali su najbolji fudbal od svih timova u ligi, postigavši za to vreme 57 golova. Prvobitno su bili sputani zbog nekoliko razočaravajućih nastupa u gostima, uključujući poraze od Kardifa i Aston Vile, ali njihova fantastična nedavna forma ih je katapultirala da se pribiju uz lidera tabele, Arsenala.[29]

Nakon užurbane praznične sezone, izgleda da se forma Sitija ne usporava. Pobeda u polufinalu Kupa fudbalske lige protiv West Hem Junajteda bila je ukupna 9-0 (rekord turnira), a Sitijevo demoliranje Totenhem Hotspura rezultatom 5-1 na Vajt Hart Lejnu je zadržalo njihov prosek od više od tri gola po utakmici. Samo dve od 20 utakmica — protiv Sautemptona i Blekburn Roversa u FA kupu, od kojih su obe završene rezultatom 1-1 — bile su nerešene. Neki rivali su otvoreno govorili o Sitiju kao o najboljem timu na svetu, a brzo su se pojavile medijske spekulacije o neviđenom cilju, osvajanju četiri trofeja u jednoj sezoni.[30][31]

Pellegrini je osvojio nagradu za najboljeg menadžera Premijer lige za decembar 2013, i dobio je veliko priznanje za svoj ofanzivni stil vođstva i smirenost u igri. Dejli telegraf je uporedio pristup Mančester sitija sa „smrti od prelepe geometrije” zbog njihove nemilosrdnosti pred golom sa svih aspekata, uključujući spretna dodavanja, centaršute, pojedinačne prodore i prekide.[32]

Najbrži do 100 golova u eri Premijer lige Siti je postigao 18. januara 2014, u svim takmičenjima, u samo 34 utakmice, nadmašivši prethodni rezultat Čelsija iz sezone 2012–13 za osam utakmica. Imali su 115 golova u svim takmičenjima na kraju januara 2014. godine, što je bio najviše golova koje je postigao neki klub u Evropi. Oni bi premašili 143 gola koje su postigli „Basbi bejbsi“ Mančester junajteda u sezoni 1957–58 ako bi zadržali trenutnu stopu pogodaka.[33] Prva polovina mandata Manuela Pelegrinija na mestu menadžera Mančester sitija bila je izuzetan uspeh. Njegova posvećenost napadačkom pristupu uvela je fantastično fluidno doba fudbala u redove engleskog prvoligaša. Pod Čileancem su postigli 92 gola u 31 utakmici. Ne biste bili protiv toga da osvoje bar jedan trofej u Pelegrinijevoj prvoj sezoni kao menadžer, jer su se borili na četiri fronta u isto vreme i igrači su im bili u nenormalno dobroj formi, i kao takvi nam pomoću svojih neponovljivih nastupa ostavljali neke premijerligaške klasike od utakmica. [29]

Pellegrini je osvojio svoju prvu značajnu nagradu u evropskom fudbalu pošto je Mančester siti pobedio Sanderlend sa 3-1 u finalu Kupa fudbalske lige 2014. na stadionu Vembli. Pellegrini je postao prvi trener van Evrope koji je osvojio titulu prvaka Engleske 11. maja kada je Mančester siti savladao West Hem Junajted sa 2:0 na stadionu Sitija u Mančesteru zahvaljujući golovima Samira Nasrija i Vinsenta Kompanija.[34]

Manuel Pelegrini na klupi Mančester Sitija, 2016. godina
Manuel Pellegrini na klupi Mančester Sitija, 2016. godina

Njukasl Junajted je pobedio Siti sa 2:0 u Liga kupu 29. oktobra 2014. sprečivši Siti da uspešno odbrani prvenstvo.[35] Iz FA kupa su ispali od Midlzbroa 24. januara 2015. godine rezultatom 2:0.[36]

Mančester Siti je pretrpeo pad forme u drugoj polovini sezone i uspeo je da zaradi samo 18 bodova od mogućih 36 uprkos tome što je na Novu godinu delio prvo mesto u Premijer ligi.[37][38] Nakon ukupnog poraza od Barselone rezultatom 3-1, Siti je drugu sezonu zaredom eliminisan iz Lige šampiona u osmini finala.[39]

Pellegrini je 7. avgusta 2015. dogovorio jednogodišnji produžetak ugovora, čime će ostati sa timom do juna 2016. godine. ,,Srećan sam što vodim Mančester Siti, tako da sam oduševljen što sam pristao na ovaj ugovor", rekao je Pellegrini.

Pellegrinijev ugovor sa Mančester Sitijem je istekao u junu, a klub je 1. februara objavio da će ga Pep Gvardiola naslediti u sezoni 2016/17.[40] Sve u svemu, peti najveći procenat pobeda u istoriji Premijer lige pripada Pellegriniju, koji je napustio Mančester Siti, ali je ostavio trag koji je dugo trajao, jer je dokazao da ovaj tim može da juriša napred, igra ofanzivan i atraktivan fudbal, i nastavi da osvaja trofeje za godinama koje dolaze.[41]

Hebei China Fortune[уреди | уреди извор]

Pellegrini je nasledio Li Tiea na mestu menadžera Hebei Čajna Fortuna 27. avgusta 2016. u kineskoj Super ligi.[42] 10. septembra 2016. izgubio je svoju debitantsku utakmicu sa rezultatom 3:0 od strane Guangdžou Evergrandea na domaćem terenu.[42]

Hebei China Fortune je objavio Pellegrinijev odlazak iz tima 19. maja 2018.[43] Hebei je pobedio Chongking Dangdai Lifan rezultatom 2-1 u Pellegrinijevoj poslednjoj utakmici za klub.

West Ham Junajted[уреди | уреди извор]

Manuel kao trener West Ham Uniteda
Manuel kao trener West Ham Junajteda

West Hem Junajted, tim iz Premijer lige, angažovao je Pellegrinija kao svog sledećeg menadžera 22. maja 2018. na trogodišnji mandat.[44] West Hem je 12. avgusta igrao sa Liverpulom u gostima i izgubio sa 4-0.[45] To je bila njegova debitantska partija na čelu tima. 28. avgusta je pobedio AFC Wimbldon u susretu EFL kupa i ostvario svoju prvu pobedu sa timom.[46] Nakon što je pretrpeo četiri poraza za otvaranje sezone Premijer lige 2018–19, Pellegrini je krunisan svojom prvom pobedom 16. septembra kada je njegov tim pobedio Everton sa 3–1.[47] Wimbldon je savladao West Hem rezultatom 4-2, eliminisavši ih iz FA kupa u četvrtom kolu u januaru 2019. godine. Wimbldon je prvi put u istoriji kluba igrao u četvrtom kolu turnira i bio je pet bodova van zone ispadanja u to vreme.[48] U prvoj Pellegrinijevoj sezoni na čelu, West Hem je završio na 10. mestu u Premijer ligi, označivši njihov prvi plasman u prvih deset od 2016. godine. [49]

Pod Pellegrinijem, West Hem je dva puta premašio svoj prethodni rekord, potrošivši 36 miliona funti na Felipea Andersona 2018. i 45 miliona za Sebastijana Halera, napadača, 2019. Dok je on bio na čelu, potrošili su 155 miliona funti na transfere, uključujući 71 milion funti tokom leta pre sezone 2019–20. Pellegrini je, međutim, izgubio prvu ovogodišnju utakmicu Premijer lige od svog prethodnog tima, Mančester sitija, rezultatom 5-0.[50] Oni su eliminisani iz EFL kupa u septembru 2019. nakon što su ispali od tima koji igra u trećoj ligi engleske, tj. u prvoj diviziji, Oksford Junajteda sa 4-0.[51] Klub ga je 28. decembra 2019. otpustio nakon njihovog četvrtog uzastopnog poraza kod kuće, poraza od Lester Sitija rezultatom 2-1, ostavljajući ih na ukupno 17. poziciji sa samo pet pobeda u ligi.[52][53] Tokom svog boravka u West Hemu, pobedio je na svega 38,98% svih utakmica.[52]

Real Betis[уреди | уреди извор]

Pre sezone La Lige 2020–21, objavljeno je 9. jula da će Pellegrini preuzeti mesto menadžera Real Betisa, nasledivši Aleksisa Truhila, koji je bio Rubijev privremeni šef mesec dana ranije.[54]

Lični život[уреди | уреди извор]

Od 2022. godine, Manuel Pellegrini Puči, njegov sin, je traumatolog u medicinskom osoblju Audak Italiano.[55] On je bio predmet istrage HMRC-a o utaji poreza od 26. septembra 2022. HMRC je podneo zahtev za 816.579,80 funti.[56]

Menadžerska statistika[уреди | уреди извор]

Do utakmice odigrane 29. aprila 2023. godine
Menadžerski rekord po timu i stažu
Tim Od Do Zapisnik Ref.
P W D L Pobede %
Universidad de Chile 1. januar 1988. 31. januar 1989. 30 7 12 11 23.3
Palestino 1. januar 1990. 31. decembar 1991. 90 31 31 28 34.4
O'Higgins 1. januar 1992. 31. decembar 1993. 74 30 21 23 40.5
Universidad Católica 1. januar 1994. 30. jun 1996. 124 72 29 23 58.1
Palestino 1. januar 1998. 31. decembar 1998. 21 4 7 10 19.0
L.D.U. Quito 1. januar 1999. 30. jun 2000. 76 35 16 25 46.1
San Lorenzo 15. februar 2001. 30. jun 2002. 78 38 20 20 48.7
River Plate 1. jul 2002. 31. decembar 2003. 77 42 14 21 54.5
Villarreal 1. jul 2004. 1. jun 2009. 259 123 72 64 47.5 [14][57][58]
Real Madrid 1. jun 2009. 26. maj 2010. 48 36 5 7 75.0 [14][59][17]
Málaga 5. novembar 2010. 14. jun 2013. 129 53 30 46 41.1 [57][60]
Manchester City 14. jun 2013. 30. jun 2016. 167 100 28 39 59.9 [57]
Hebei China Fortune 27. avgust 2016. 19. maj 2018. 52 21 12 19 40.4 [42][61]
West Ham United 22. maj 2018. 28. decembar 2019. 64 24 11 29 37.5 [57]
Real Betis 9. jul 2020. do danas 142 70 34 38 49.3
Ukupno 1,431 687 342 402 48.0

Trofeji[уреди | уреди извор]

Pelegrini diže trofej Premijer lige u sezoni 2013-14
Pelegrini diže trofej Premijer lige u sezoni 2013-14

Kao menadžer[уреди | уреди извор]

Universidad Católica[уреди | уреди извор]

LDU Quito[уреди | уреди извор]

San Lorenzo[уреди | уреди извор]

River Plate[уреди | уреди извор]

Villarreal[уреди | уреди извор]

Manchester City[уреди | уреди извор]

Real Betis[уреди | уреди извор]

Individualne nagrade[уреди | уреди извор]

Takođe pogledajte[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ * https://www.bdfutbol.com/en/l/l7360.html
  2. ^ * https://www.bdfutbol.com/en/l/l7360.html
  3. ^ „Manuel Pellegrini”. Goal.com. Архивирано из оригинала 23. 6. 2015. г. Приступљено 30. 12. 2014. 
  4. ^ а б „Pellegrini, Manuel”. National Football Teams. Приступљено 23. 9. 2019. 
  5. ^ Hunter, Andy (2013-06-14). „Manuel Pellegrini confirmed as Manchester City manager”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-04. 
  6. ^ „Manchester City need two more goals to erase United's record feat of 143 goals during Busby Babes days”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2023-05-04. 
  7. ^ „Real Madrid 1-0 Manchester City (agg 1-0)”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  8. ^ а б „West Ham manager Pellegrini sacked”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  9. ^ „Pellegrini, Manuel Luis Pellegrini Ripamonti - Manager | BDFutbol”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2023-05-04. 
  10. ^ S.A.P, El Mercurio (2009-06-17). „Pellegrini no para: Ahora es elegido "ex alumno distinguido" de la PUC | Emol.com”. Emol (на језику: Spanish). Приступљено 2023-05-04. 
  11. ^ „Brazil v Chile, 07 May 1986”. 
  12. ^ AS, Diario (2009-06-01). „Pellegrini, el hombre al que retiró Zamorano”. AS.com (на језику: шпански). Приступљено 2023-05-04. 
  13. ^ „Pellegrini neuer Real-Coach | kurier.at”. web.archive.org. 2009-06-03. Приступљено 2023-05-04. 
  14. ^ а б в „Real appoint Pellegrini as coach” (на језику: енглески). 2009-06-01. Приступљено 2023-05-04. 
  15. ^ „Pellegrini unveiled as Real Madrid boss - CNN.com”. edition.cnn.com. Приступљено 2023-05-04. 
  16. ^ Lowe, Sid (2010-03-11). „Manuel Pellegrini's nightmare becomes Real as Madrid begin blame game”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-04. 
  17. ^ а б „Pellegrini sacked by Real Madrid” (на језику: енглески). 2010-05-26. Приступљено 2023-05-04. 
  18. ^ „Chelsea's veteran stars had better beware, Manuel Pellegrini is a man who likes to build teams his way”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2023-05-04. 
  19. ^ „Soccer-Malaga lose to Espanyol with Pellegrini looking on”. Reuters (на језику: енглески). 2010-11-06. Приступљено 2023-05-04. 
  20. ^ Published, App (2010-11-11). „Pellegrini leads Malaga to dramatic debut win”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  21. ^ „Malaga v Levante live football scores | Soccer scores and live video | ESPNFC.com”. web.archive.org. 2014-01-18. Приступљено 2023-05-04. 
  22. ^ „Malaga owner blames racism for exit”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  23. ^ UEFA.com (2012-12-21). „CFCB adjudicatory chamber decisions | Inside UEFA”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  24. ^ „Pellegrini to leave Malaga”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  25. ^ „Malaga roundabout named after Pellegrini”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  26. ^ Staff (2013-05-29). „Manchester City have verbal agreement with me, says Manuel Pellegrini”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-04. 
  27. ^ „Pellegrini named Man City manager”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  28. ^ „Manuel Pellegrini set to become fourth South American to manage in the”. The Independent (на језику: енглески). 2013-05-15. Приступљено 2023-05-04. 
  29. ^ а б в Pollard, Rob. „Complete Analysis of Manuel Pellegrini's 1st 6 Months at Manchester City”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  30. ^ „Man City best in the world, says Sherwood”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  31. ^ „Man City 5-0 Blackburn: Gary Bowyer hails 'best in world'”. Приступљено 4. 5. 2023. 
  32. ^ „Jose Mourinho's is right - Manchester City have a duty to win title - Telegraph”. web.archive.org. 2014-01-30. Приступљено 2023-05-04. 
  33. ^ „Technology, 100 Man City goals and did Suarez dive?”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  34. ^ „Manchester City 2-0 West Ham United”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  35. ^ „Manchester City 0-2 Newcastle United”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  36. ^ „Manchester City 0-2 Middlesbrough”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  37. ^ „Manuel Pellegrini: Man City's ageing squad an issue as pressure builds”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  38. ^ „Pellegrini faces an uncertain future”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  39. ^ UEFA.com (2015-03-18). „Barcelona get past City despite Hart heroics”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  40. ^ „Guardiola to succeed Pellegrini”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  41. ^ „Mourinho: Still the Special One?”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  42. ^ а б в „Pellegrini joins Hebei China Fortune”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  43. ^ Sport, Standard (2018-05-19). „Pellegrini leaves Hebei China Fortune paving way for West Ham move”. Evening Standard (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  44. ^ „West Ham appoint Pellegrini as manager”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  45. ^ Sport, Standard (2018-08-12). „Manuel Pellegrini reacts to offside incident in Liverpool defeat”. Evening Standard (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  46. ^ „AFC Wimbledon 1-3 West Ham United”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  47. ^ Hunter, Andy (2018-09-16). „Yarmolenko double against Everton helps West Ham to first league win”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-04. 
  48. ^ „League One AFC Wimbledon stun West Ham”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  49. ^ „West Ham secure clinical win at Watford”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  50. ^ „West Ham United 0-5 Manchester City”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  51. ^ „Pellegrini takes blame for shock defeat”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  52. ^ а б McGrath, Niall. „West Ham sack Manuel Pellegrini after 2-1 home defeat to Leicester City”. OffTheBall (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  53. ^ „West Ham manager Pellegrini sacked”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  54. ^ „Betis appoint Pellegrini as manager”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  55. ^ „Manuel Pellegrini, hijo del "Ingeniero", es la nueva incorporación de Audax Italiano”. En Cancha (на језику: шпански). Приступљено 2023-05-04. 
  56. ^ „Current list of deliberate tax defaulters”. GOV.UK (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  57. ^ а б в г „Manuel Pellegrini | Latest Betting Odds | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2023-05-04. 
  58. ^ „Managers Villarreal | BDFutbol”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2023-05-04. 
  59. ^ „Managers Real Madrid | BDFutbol”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2023-05-04. 
  60. ^ „Managers Málaga | BDFutbol”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2023-05-04. 
  61. ^ „China PR - Hebei FC - Results and fixtures - Soccerway”. uk.soccerway.com. Приступљено 2023-05-04. 
  62. ^ а б „uefa.com - UEFA Intertoto Cup - Fixtures & Results - Match Specific”. web.archive.org. 2004-08-29. Приступљено 2023-05-04. 
  63. ^ а б „Manuel Pellegrini Manager Profile, Record & Stats | Premier League”. www.premierleague.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 
  64. ^ „Real Betis beat Valencia to win Copa del Rey”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-04. 

Spoljne veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Baske17/песак&oldid=25993656”