Пређи на садржај

Иван Заморано

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Заморано
Иван Заморано 2016. године
Лични подаци
Датум рођења (1967-01-18)18. јануар 1967.(57 год.)
Место рођења Сантијаго, Чиле
Позиција нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1983—1988
1988—1990
1990—1992
1992—1996
1996—2000
2000—2002
2003
Кобресал
Сент Гален
Севиља
Реал Мадрид
Интер
Америка
Коло Коло
29
56
59
137
102
63
14
(35)
(34)
(21)
(77)
(27)
(33)
(8)
Репрезентативна каријера**
1987—2001 Чиле 69 (34)
* Датум актуелизовања: 27. јун 2015.
** Датум актуелизовања: 27. јун 2015.

Иван Луис Заморано Замора (шп. Iván Luis Zamorano Zamora; Сантијаго, 18. јануар 1967) је бивши чилеански фудбалски нападач. Заједно са Марселом Саласом и Елијасом Фигуероом се сматра једним од чилеанских најбољих фудбалера.

Био је члан фудбалске репрезентације Чилеа на Светском првенству 1998. Играо је за више клубова, али је најзапаженији био док је играо у Шпанији за Севиљу и Реал Мадрид, и у Италији за ФК Интер Милан. У сезони 1994/95 освојио је шпанско првенство са Реал Мадридом и био најбољи стрелац. Са Интером је освојио Куп УЕФА.

Године 2004, Заморано је изабран од стране Пелеа на листу ФИФА 100, међу 125 највећих живих фудбалера.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Заморано је дебитовао за национални тим са 20 година, 19. јуна 1987. у пријатељском мечу са Перуом, притом постигао гол у 3-1.[1] Постигао је хет-трик 29. априла 1997. у квалификацијама за СП 1998. против Венецуеле, у мечу који је завршен 6-0.[2] Играо је сва четири меча Чилеа на Светском првенству у Француској, а асистирао је Марселу Саласу у ремију 1-1 са Аустријом.[3] На Олимпијским играма 2000. освојио је бронзану медаљу са државним тимом, а у мечу за 3. место и медаљу је постигао оба гола у победи 2-0 над Сједињеним Државама,[4] и био најбољи стрелац са шест голова.[5] Његов последњи меч за репрезентацију је био против Француске 1. септембра 2001. који је Чиле добио 2-1.[6] Заморано је наступио 69 пута и дао 34 гола.

  1. ^ „1987 Matches – South America”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 10. 2. 2011. 
  2. ^ „Chile rout Venezuela”. Indian Express. Reuters. 30. 4. 1997. Приступљено 10. 2. 2011. 
  3. ^ „Vastic equaliser denies Chile another victory”. Indian Express. Reuters. 17. 6. 1998. Приступљено 11. 2. 2011. 
  4. ^ „U.S. men fall to Chile 2-0 in bronze medal game”. Sports Illustrated. 29. 9. 2000. Архивирано из оригинала 28. 06. 2011. г. Приступљено 11. 2. 2011. 
  5. ^ „Olympic Football Tournaments Sydney 2000 – Men”. FIFA. Архивирано из оригинала 11. 07. 2011. г. Приступљено 11. 2. 2011. 
  6. ^ Yannis, Alex (4. 9. 2001). „Soccer: Notebook; U.S. Sprint to World Cup Has Turned Into a Slog”. The New York Times. Приступљено 11. 2. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]