Корисник:Intermedichbo/Мој песак13

Особе са инвалидитетом са проблемом у вези са видом у Србији

Године 2015. на глобалном нивоу било је више од 940 милиона људи са неким степеном губитка вида. Од тога 246 милиона је имало лош вид, а 39 милиона је било слепо. Већина људи са лошим видом живи у земљама у развоју и узраста су од преко 50 гидина. Удео људи са умањеним видом је у паду од 1990-их. Оштећења вида узрокују знатне економске трошкове, директно услед трошка третмана и индиректно услед умањене радне способности.

Особе са инвалидитетом са проблемом у вези са видом у Србији су друга врста проблема по степену појавности јер је на листу ових особа уписан укупан број од 239.454 пописана грађана према попису из 2011. године.

Међу лицима у Србији која су уписана као она са потешкоћа услед проблема са видом спадају следећа лица:

• она која не могу да виде предмете у непосредној близини или на одређеној удаљености, чак и уз употребу наочара или контактних сочива,

• она која могу да виде само на једно око или виде само предмете испред себе, али не и оне предмете са стране, односно бочно,

• она која су потпуно онемогућена у обављању свакодневних активности (слепе особе).

Овај број ОСИ са проблемом у вези са видом чини 41,9% укупне популације са инвалидитетом, и 3,3% укупног пописаног становништва.

Применити посматрање по старосним категоријама 61% њих је старости 65 и више година, или укупно 146.190 људи (11,7% укупне популације у тој старосној категорији). Дакле, иако је тек око 12% укупног становништва старијег од 64 година пријавило потешкоћу услед проблема у вези са видом, која се по датој методологији може сматрати инвалидитетом, у скупу ОСИ са датим проблемом оне учествују са више од 60%. Ако посебно посматрамо најстарију старосну категорију од 75 година и више, у њој се налази 90.951 ОСИ са проблемом у вези са видом, што чини 38% свих ОСИ са датим проблемом. Старосна структура ОСИ према проблем у вези са видом, дата је у доњој табели.

Особе са инвалидитетом -проблем у вези са видом, према старости,

Старост	Укупно особе са инвалидитетом - вид	%	Удео у укупном броју особа са инвалидитетом
РЕПУБЛИКА СРБИЈА	239.454	100	41,9
Испод 15 год.	2.496	1,0	36,1
15-29	5.073	2,1	35,6
30-39	5.465	2,3	32,2
40-49	12.370	5,2	37,6
50-59	41.093	17,2	44,3
60-64	26.767	11,2	42,4
65 и вишегод.	146.190	61,1	42,4

Када се сагледава степену самосталности у свакодневној бризи о себи ОСИ услед проблема са видом, он је највиши у односу на остале врсте проблема. Наиме, од ОСИ са проблемом везаним за вид, њих 14,2% пријавило је и потешкоћу услед проблема са самосталним вођењем бриге о себи, што у поређењу са неком другом врстом проблема опет представља релативно ниски проценат, односно релативно високи степен самосталности у обављању базичних свакодневних активности у бризи о себи.

Дефиниције здравствених проблема повезаних са инвалидитетом

Дефиниције здравствених проблема повезаних са инвалидитетом према ставу Вашингтонске групе сврстани су у шест категорија и галсе:

1. Проблем са видом — постоји када лице не може да види предмете у непосредној близини или на одређеној удаљености, чак и уз употребу помагала. Такође, особа има проблем и ако види само на једно око или само предмете испред себе, али не и бочно.
2. Проблем са слухом — постоји када особа не разликује звукове из различитих извора, чак и уз употребу помагала, чује на једно ухо или је наглуво/глуво.
3. Проблем са ходом или пењањем уз степенице — постоји када се особа отежано креће по равној површини или степеницама, или када се не може кретати без помоћи друге особе или помагала.
4. Проблем са памћењем или концентрацијом — имају особе које не могу да се усредсреде на читање или писање неког текста, заборављају датуме свог рођења, имена блиских сродника, пут до куће и сл. Ова категорија не обухвата лица која услед повећаног стреса или узимања медикамената имају умањену моћ памћења или концентрације.
5. Проблем са самосталношћу при одевању, исхрани или одржавању личне хигијене — имају особе које те свакодневне радње не могу да обављају самостално, или уопште без помоћи друге особе.
6. Проблем са комуникацијом — имају особе које имају проблем са изговарањем речи, што доводи до отежане или онемогућене комуникације или размене информација са другим људима, услед делимичног или трајног оштећења говорног апарата, можданог удара или другог обољења. У ову категорију спадају и особе које говоре неповезано или неразумљиво за друга лица или имају проблем да разумеју људе из своје околине или да приме информације, услед неког дуготрајног обољења, неког психичког или урођеног проблема.

Литература

• See Statistical Commission, Report on the Special Session (11-15 April 1994), Economic and Social Council, Official Records, 1994, Supplement No.9, Series No. E/CN.3/1994/18, United Nations, New York, 1994, para.59.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).

Геостратешки и институционални статус Републике Српске

Геостратешки и институционални статус Републике Српске омогуђава дефинисање праваца будућег просторног развоја Републике Српске, односно њеног интегралног еколошкоекономско-социјалног развоја у реалном институционалном и регијском окружењу,

Положај

Географски положај Републике Српске

Република Српска се простире на површини од 24.666 км2 . На овој територији, према непотпуним подацима, живи 1.433.038 становника2 . На истој територији, према резултатима пописа 1991, живело је 1.623.842 становника, односно 11,75% више него 2013. Поредећи данашње стање популације два ентитета Босне и Херцеговине, Републике Српске и Федерације БиХ, а на основу непотпуних података 3 , може да се констатује да становништво РС чини 38% становника БиХ

Република Српска има повољан положај, али је он отежан:

• политичком нестабилношћу на подручју западног Балкана,
• недовољном хармонизацијом односа у оквиру Босне и Херцеговине као функционално (не)делотворне функционалне целине,
• притисцима међународне заједнице.

Иако је распоред урбаних центара повољан на њега негативно утиче:

• Неповољне дистрибуције становништва.
• Лоша повезаност и територијалну кохезија - због специфичног лонгитудиналан облик територије Републике, прекинутог Дистриктом Брчко и отежан морфолошким препрекама у Средњем и Горњем Подрињу, и Источној Херцеговини.
• неокончано питање границе на Дрини између Босне и Херцеговине и Републике Србије, што се директно односи и на дефинисање територије Републике Српске.

Близина Европске Уније (Република Хрватска) и актуелни споразум са Републиком Србијом дају одређену предност Републици Српској у погледу функционалног повезивања и сарадње на економском и културном плану.

Политички и административни статус

РС према Дејстонском споразуму

Политички и административни статус Републике Српске јасно је дефинисан Дејтонским споразумом и учвршћен до нивоа суштинске аутономије, што јој даје пун капацитет да решава своје развојне проблеме. Tериторија Републике Српске подељена је на 63 јединице локалне самоуправе, од којих шест има статус града (Приједор, Бања Лука, Добој, Бијељина, Источно Сарајево, Требиње), а 57 статус општине.

Највећу територију има град Бања Лука (1.225 км2) односно општина Фоча (1.114,6 км2), а најмању општина Језеро (29,21 км2 ).

Највећи број становника има град Бања Лука (199.191, попис 2013.) односно општина Зворник (63.686, попис 2013.), а најмањи општина Источни Дрвар (109, попис 2013.).

Највећи број насељених места има општина Вишеград (163), а најмањи Источни Дрвар и Источни Мостар (по три насељена места).

Проблеми

Најзначајнији проблеми РС у политичком и административни статусу су:

• недовољна функционалност државе Босне и Херцеговине
• отежано решавање питања и отсуство координациј просторног развоја између Републике Српске и Федерације БиХ (посебно граничних подручја, у којима се налазе јединица локалне самоуправе РС)

Природни ресурси и предео

Природни ресурси

Територија Републике Српске је богата природним ресурсима, распоређени по поједини регијама на специфичан начин.

• Пољопривредно земљиште — доминира у Посавини и на подручју Семберије, док се у осталим деловима недовољно користи (смањење количине и бонитета)
• Шумско земљиште и шумски фонд — доминира у северозападном и источном делу Републике, изложено је негативним утицајима јер се више сече него што се обнавља
• Воде и водно земљиште — налази се око токова већих река, а специфични видови вода (геотермалне, минералне) налазе се у северном делу Републике. Међутим временска и просторна неравномерност вода ствара посебан проблем због недостатка вода у оним деловиматериторије Републике где је и када је најпотребнија.
• Минералне сировине — тачкасто су распоређене на простору Републике Српске. Њихова експлоатација је неодговарајућа, због, недовољна истраженост рудних ресурса.

Предео

Предео Републике Српске који је схваћен као укупна слика природних и грађених елемената за сада је у великој мјери очуван, али је у низу случајева недовољно култивисан и угрожен непланском градњом.

Посебан квалитет чине диелови нетакнуте природе у пределима високих и средњих планина, које представљају посебно значајан ресурс за будућност Републике Српске.

Природна баштина је изузетно значајна, уз разноврсне природне ресурсе и висок степен биолошке разноврсности и геодиверзитета, али захтева виши степен пажње ради очувања, уређења и одрживог коришћења.

Нарочито је значајна еколошка и биогеографска вредност појединих предела и потенцијал за ширење мреже националних паркова, паркова природе и специјалних природних резервата, а у оквиру мреже „NATURA 2000“.

Међутим на природну слики негативно утиче недовољна површина заштићених природних добара, као и неразвијеност информационе основе и инструмената за планирање и управљање пределима.

Животна средина

Будућност и снага

Будућност РС и њену снагу, чини заштити животне средине која се реализује кроз:

• Очување животна средина у неиндустријализованим областима,
• Обезбеђена заштита и регулација одређених подручја и деоница водотокова (реке Сава, Уна, Врбас, Босна и Дрина) од природних непогода.

• Опредељеност институција за заштиту животне средине, као и институционална подршка развоју система заштите животне средине и природе.

Позитиван помак учињен је изградњом две регијске депоније.

Слабости

Слабости у заштити животне средине представљају:

• Постојање еколошких „црних тачака и неколико деградираних простора због непланске експлоатације природних ресурса (експлоатација камена, шљунка, шуме, пољопривредног земљишта).

• Незадовољавајућа је комунална инфраструктура у бројним насељеним мјестима, нарочито приградским и сеоским, што доводи до загађења вода и ваздуха, посебно у деловима насељених места у којима постоји индустрија или одређени видови пољопривреде.

• Неадекватно решено уклањање и депоновање чврстог отпада, нарочито у делу селективног прикупљања и третмана.

• Недовољан надзор над спровођењем прописа из области заштите животне средине,
• Непостојање довољно ефикасног система финансирања заштите животне средине.

Становништво

Природни прираштај у Републици Српској

Најзначајнији развојни проблем Републике Српске је у области демографије и хуманих капацитета као дела развојних ресурса, према веома добро изученим студијама указују на негативан природни прираштај, који прети драстичним умањењем броја становника Републике до 2030. године, као и убрзавање старења становништва и слабљење образовних капацитета у већем делу територије Републике.

У спроведеним студијама уочена је феминизација становништва, поготово у сеоским подручјима, али уз мањи удео активног женског становништва.

Највећи део становништва запослен је у пољопривреди (31,7% укупно запослених, са највише у бањалучкој регији).

Незапосленост као проблем на глобалном нивоу представља и најтежи социјални и економски проблем Републике Српске.

Социјални развој

Категорија социјалног развоја дефинисана је референтним стратегијама (здравство, основно и средње образовање, социјално укључивање) а њена просторна димензија је систематски праћена кроз републички и локални информациони систем. Практична ситуација на терену јединица локалне самоуправе указује на озбиљни проблем диспропорције између обима школског простора у великом броју општина и ђака у њима, што је посљедица демографског пражњења дијелова територије Републике Српске. Квалитет услуга у здравству није на потребном нивоу, тј. неуједначен је између појединих територијалних јединица. Доступност јавних служби такође представља проблем у једном броју јединица локалне самоуправе. Специфични проблеми односе се на број културних и спортских објеката, као и студентских домова у универзитетским центрима Републике.

Становање

Као основна функција просторног развоја Републике Српске становање данас углавном представља предмет приватне иницијативе, а велики број станова је у приватном власништву. Значајно је што је усвојено шест закона из области становања чиме се до одређеног нивоа дефинише републичка политика и регулише ова социјално значајна тема. Бесправна градња, веома присутна након ратних дешавања, регулисана је Законом о уређењу простора и грађењу, уз отворено питање њеног искорјењивања. Поред тога, значајно је постојање Фонда становања Републике Српске, као темељне финансијске институције за рјешавање проблема становања у Републици, имајући у виду тренутни дефицит од 70.000 станова. Овај дефицит није територијално равномјерно распоређен јер у једном дијелу постоји значајан дефицит, нарочито у већим градовима, а у неким постоји суфицит, и то, прије свега, у руралним подручјима Републике. Колективни центри за смјештај избјеглих и расељених лица постоје у свега седам општина, што не одговара реалним потребама. Посебан проблем чини недостатак политике (стратегије) социјалног становања, која се чини веома значајном за рјешавање низа проблема у Републици Српској, па и за демографски опоравак или регијску кохезију.

Културно-историјска баштина

Значајну снагу чини очувана културно-историјска баштина, баштина која упућује на традицију појединих регија Републике Српске, као и разноврсност материјалне и нематеријалне баштине духовног карактера. Значајно је такође постојање развојних и стратешких планова у области заштите културно-историјске баштине, чему је велики допринос дао интегративни приступ разних професија и институција, као и одређени ниво едукације становника. Проблем представља недостатак координације међу службама и комисијама које се баве темом заштите. Недовољна је и валоризација градитељског насљеђа, као и обим градитељских акција на обнови заштићеног фонда.

Ово је у једном смислу посљедица недостатка стручног кадра, а у другом финансијских средстава за конкретне акције обнове и рестаурације. Законска регулатива у овој области захтијева хитну измјену и доношење аката ради уношења савремених принципа заштите материјалне и нематеријалне културне баштине. Међу осталим проблемима вриједи истаћи и проблем урбане обнове градова, обнове старих урбаних језгара, као и вриједних дијелова руралног насљеђа.

Просторна димензија економског развоја

Просторна димензија економског развоја Републике Српске су задовољавајуће са становишта повољног геостратешког положаја (близине кључних тржишта, граница са ЕУ, Републиком Србијом, Републиком Црном Гором и Федерацијом БиХ).

Најзначајнији потенцијал економског развоја чине природни ресурси (пољопривредно земљиште, минералне сировине, шуме, воде) али и изграђени ресурси (инфраструктура и супраструктура).

Иако демографска структура (старосна, образовна, квалификациона) има великих слабости у неким деловима Републике Српске, постоји квалификована радна снага, традиција и искуство у неким делатностима, посебно у индустрији, наслеђени из ранијег индустријског периода.

Бројни наслеђени привредни капацитети, од којих већи део има статус браунфилда (слабо регистрованих према савременим принципима категоризације), такође чине могућу основу будућег територијалног развоја Републике Српске.

Проблем представља недовољно или неодговарајуће коришћење природних ресурса, што би обезбедило њихову одрживост и економски развој, као и виши степен добробити за Републику Српску и њене јединице локалне самоуправе.

Приватизација и концесије на ресурсима као што су вода, шуме, нафта, угаљ и други заслужују већу пажњу са основним циљем веће добробити за државу и јединице локалне самоуправе на чијој територији се налазе ресурси, уз повећану пажњу мултифункционалности ресурса, као и очувања природе, квалитета животне средине и предела.

Слабости

Слабост представља:

• изразито неравномеран регијски развој,
• диспропорција унутар регија, поготово оних на подручју Бањалуке,
• недовољна конкурентност привреде на ширем међународном плану (непостојање производа који може да конкурише на тржишту квалитетом, квантитетом, стандардом и идентитетом (бренд).
• висок ниво финалне потрошње у структури БДП и недовољно учешће инвестиција и њихова регијска диспозиција, уз висок ниво спољнотрговинског дефицита и поред предности које пружа

територија Републике са својим природним и створеним ресурсима.

Туризам

Уз одређене разлике на регионалном нивоу, разнолико природно богатство, природно наслеђе, биодиверзитет, пејзажне целине појединих предела, заштићена културно-историјска и духовна баштина, чини основ за развој туризма на територији Републике Српске.

Иако близина емитивних центара помаже развоју туризма у појединим деловима Републике Српске, постоје разлике између њених делова, што индиректно утичу на број и врсту туриста, као и на дужину њиховог боравка у Републици Српској.

Проблеми

Значајни проблеми у туризму Републике Српске су:

• недовољна изграђеност туристичких капацитета,,
• низак ниво квалитета смештајних капацитета (посебно неодговарајући санитарни услови).
• недостатак високостручних кадрова,
• недостатак одговарајућег система управљања,
• неприлагођеност постојећих кадрова структурним променама туристичке потражње.
• недовољна финансијска улагања домаћих и страних инвеститора у највреднија туристичка подручја, места и дестинације

Све напред наведено утиче на шири државни и међународни карактер туризма Републике Српске.

Техничка инфраструктура

Уопштено, техничка инфраструктура има одређене капацитете, али недовољне за интензивнији и квалитетнији просторни развој Републике Српске.

Наслеђени технички системи

Наслеђени технички системи у оквиру свих видова транспорта представљају значајну основу и логистику економског, социјалног и регијског развоја Републике Српске. Друмски и железнички транспорт преко транспортних коридора представљају интегративну основу Републике Српске са ближим и даљим окружењем.

Повезаност регија унутар Републике Српске релативно је добра, односно транспортна инфраструктура повезује поједине регије, али не све на исти начин.

Слабост чини недовољна просторно-техничка интеграција различитих видова транспорта РепубликеСрпске (недостатак вишевидовних центара који омогућују јачи развој транспортне привреде).

Насљеђе прошлости, као и последице ратних разарања, у већој мери отежали су развој и повезивање одређених видова транспорта, а инвестиције у поратном периоду нису омогућиле значајнија побољшања и модернизације, развоја и одржавања транспортних мрежа.

Интегрални (вишевидовни, мултимодални) транспорт до сада је био занемарен, иако за то постоје предуслови и потреба, пре свега у Посавини и Семберији.

Ваздушни и речни транспорт нису развијени у довољној мери као основ за развој вишевидовног транспорта.

Путни транспорт намеће потребу за даљи развој путне инфраструктуре и њену модернизацију, чиме је могуће успоставити већу територијалну кохезију и повезаност регија и већих урбаних центара Републике, као и бољу повезаност са суседима.

Посебан проблем претставља низак стандард граничних прелаза на најфреквентнијим правцима повезивања са суседима.

Телекомуникациона инфраструктура

Телекомуникациона инфраструктура, као основ привредног и друштвеног развоја на савременим основама, развијена је и разграната широм територије Републике Српске. Извршена је успјешна трансформација у систем Републике Српске и интеграција са сусједним државама и Федерацијом БиХ. Рационализација телекомуникационог саобраћаја и фиксне телефоније такође је допринијела ефикаснијем систему телекомуникација, а изградња мреже оптичких каблова већег капацитета као и дигиталних комутационих чворова знатно је унаприједила и модернизовала систем. Слабост представља знатан број аналогних комутационих система који су у функцији, као и тек започета модернизација система у ријетко насељеним и руралним подручјима. У том смислу је неопходно употпуњавање законске регулативе.

Енергетика

У области енергетике од посебног значаја су изграђени производни енергетски капацитети као што су хидроелектране, термоелектране или топлане. Географски положај преносних система између региона са вишковима и региона са мањком електричне енергије такође представља снагу Републике Српске.

Предности

Посебну предност имају:

• техничке карактеристике преносног система у складу са захтевима Европског удружења за координацију преноса електричне енергије („UCTE“).
• потенцијали обновљивих извора енергије.

Слабости

Слабост представља:

• слабо коришћење енергетски капацитет,
• препуштање обновљивих ресурса приватним инвеститорима без јасно дефинисане стратегије, критеријума и оцене добробити за Републику Српску и локалну самоуправу.
• нерационално коришћење и велика специфична потрошња енергије, посебно електроенергије.
• енергетска ефикасност још није сврстана међу стратешке приоритете и одговарајуће системе финансирања.
• мали ниво улагања у истраживање енергетских потенцијала Републике Српске и неизграђеност енергетских капацитета последњих деценија,
• повећана старост енергетских објеката и мрежа, као и део током рата уништених капацитета,
• неусаглашеност планова развоја између произвођача, преноса и дистрибутера електричне енергије.

Површинске воде термални извори и бање

Република Српска располаже значајним ресурсима висококвалитетних површинских, подземних, термалних и минералних вода, што представља изузетну компаративну предност за будућност.

Водопривредни системи

Изграђени водопривредни системи за заштиту од великих вода, наводњавање и одводњавање имају важну улогу за просторни развој Републике Српске.

Вода у рекама, као мултифункционални ресурс, користи се за производњу енергије, саобраћај, привредне и комуналне активности, туризам и рекреацију.

Вода и водна инфраструктура Републике Српске користе се у функцији заштите и уређења предела, природних и културних вредности, као и за очување биодиверзитета.

Слабости

У слабости спадају недовољна међусекторска координација и слабости са становишта екологије и друге које озбиљно могу да утичу на будућност просторног развоја Републике Српске (туризам, рекреација, риболов, снабдевање питком водом и др.).:

• Испуштање отпадних вода директно у површинске и подземне речне токове, без одговарајућих канализационих система у многим јединицама локалне самоуправе, представља веома озбиљну слабост.
• Запуштеност мелиорационих система грађених у доба бивше Југославије што у значајној мери смањује могућност наводњавања и одводњавања, директно утичући на приносе у пољопривреди.
• Запуштеност и старост система за одбрану од поплава и ерозије која у великој мери угрожава плавна, бујична и ерозивна подручја, утичући на њихов економски и социјални развој.
• Период привредне кризе и рата на територији БиХ маргинализовао је значај, коришћење и заштиту реке Саве са јужним притокама, и реке Дрине.
• Недостатак правне и економске регулативе за решавање бројних проблема која би регулисали односе са Федерацијом БиХ и суседним државама за транзитне (заједничке) водотокове (Сава, Дрина, Требишњица) и њихове сливове.

Управљање отпадом

Управљање отпадом у Републици Српској представља веома осетљиву тему, посебно у области сакупљања течног отпада. За чврсти отпад урађена је Стратегија управљања чврстим отпадом и за ту намену су изграђене две регијске депоније (Бањалука, Бијељина), а изградња неких је у току (Зворник, Бањалука – проширење и Приједор).

Последњих година значајан напредак је постигнут у јачању свести код становништва о отпаду и његовом третману.

Институционално, организационо и правно последњих година знатно је унапријеђен овај, раније запуштен, техно-еколошки систем у већем броју јединица локалне самоуправе Републике Српске. Ало остаје и даље отворено питање:

• чишћења Републике Српске од расутог отпада,
• недостатак депонија опасног отпада,
• развоја стратегија система регијских депонија на преосталим локацијама.,
• проблем изградње савремене спалионице отпада и депоније за финално одлагање отпада.

Недостатак информација и података у области управљања отпадом нешто је што отежава даље унапређење овог система. Решавање проблема течног отпада, одвођења отпадних вода, представља веома сложен и захтеван задатак јединица локалне самоуправе, али и Републике у целини, јер има озбиљне импликације на основи широј од локалне.

Решавање проблема загађености површинских и подземних вода зато представља један од приоритетних задатака, законодавних, финансијских, организационих и информатичких капацитета како Републике Српске, тако, у значајној мери органа локалне самоуправе и оних који испуштају течни отпад.

Прекогранична сарадња

РС у односу на територију има пригранични појас, који се протеже дуж три државне границеи дуж границе између два ентитета.

Република Српска има релативно дугачак (у односу на територију) пригранични појас, који се протеже дуж три државне границе (према Хрватској, Србији и Црној Гори) и дуж границе која је интерно дефинисана између два ентитета. У овом појасу предност чине бројни гранични прелази и отворена граница према Федерацији БиХ.

Добре стране

Географски положај, природни системи (ријеке, планине), инфраструктура, економске везе и социјално-културна блискост (језик, вера, традиција, породичне везе и сл.) чине основ за развој прекограничне сарадње у разним облицима. Део тих веза је спонтано установљен, а део се одвија уз подршку међународних институција и програма за унапређење прекограничне сарадње.

Слабости

Слабост код унапређења прекограничне сарадње представљају још увек постојеће менталне и политичке баријере, које отежавају сарадњу етничких заједница у правцу Хрватске и Федерације БиХ.

Што се тиче сарадње, коју подржава међународна заједница, не постоје одговарајућа економска подручја (умрежене јединице локалне самоуправе) или статистичке регије, који би могли пуноправно да конкуришу код одређених европских фондова, а број пројеката прекограничне сарадње или интер-регијске кооперације у Републици Српској је мали према могућностима које јој се пружају у области пољопривреде, шумарства, екологије, туризма или инфраструктуре.

Значајну слабост чини и недостатак обучених кадрова за припрему пројеката, као и слаб капацитет органа и институција јединица локалне самоуправе за имплементацију пројеката за које су већ добијена средства из програма Европске уније.

Територијални идентитет Републике Српске

Територијални идентитет Републике Српске може се сматрати једним од кључних фактора за њен успешан просторни развој, и основ за јачање привлачности одређене територије, како за инвеститоре или туристе, тако и за грађане који ту живе и који се преко идентитета вежу за територију и ангажују око њеног развоја или уређења. Према томе на територијалном идентитет Републике Српске гради се концепција регионалног развоја Републике Српске, као и њених јединица локалне самоуправе, уважавајући у свему улогу, значај и положај града и општине, као генератора иницијатива за развој.

Дефиниција

Територијални идентитет Републике Српске се може дефинисати преко следећа четири основна елемента:

1. правни идентитет,
2. природни идентитет,
3. културни идентитет,
4. економски идентитет.

Правни идентитет

Правни идентитет Републике Српске, као саставног дела Босне и Херцеговине, дефинисан је:

Екстерно

Који Република Српску (као међународно признату заједницу), дефинише као један од два ентитета у оквиру Босне и Херцеговине, у складу са Дејтонским мировним споразумом

Интерно

Интерно правни статус РС регулисан је Уставом Босне и Херцеговине, Уставом Републике Српске и одговарајућим законима.

Ове две дефиниције статуса Републике Српске омогућују да она самостално планира и организује свој просторни развој и усклађујући га пo закону са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Територијална подела

Tериторија Републике Српске подељена је на 63 јединице локалне самоуправе, од којих шест има статус града (Приједор, Бањалука, Добој, Бијељина, Источно Сарајево, Требиње), а 57 статус општине. Највећу територију има град Бањалука (1.225 км2 ) односно општина Фоча (1.114,6 км2 ), а најмању општина Језеро (29,21 км2 ). Највећи број становника има град Бањалука (199.191, Попис 2013.) односно општина Зворник (63.686, Попис 2013.), а најмањи општина Источни Дрвар (109 – Попис 2013.). Највећи број насељених мјеста има општина Вишеград (163 насељена места), а најмањи Источни Дрвар и Источни Мостар (по три насељена места) 16.

Диспропорција величине територије и броја становника

Имајући у виду прописане надлежности општине, јасно је да огромна диспропорција величине територије и броја становника, између највеће и најмање општине (града), ствара диспропорцију у могућности остварења прописаних надлежности и, посљедично, квалитета живљења у њима.

Ако се има у виду огроман распон величине територије, броја становника и броја насељених места у појединим општинама, могуће је разматрање два нивоа општина: мале, сеоске, и веће, урбане, са различитим надлежностима и изворним приходима и различитим односом према граду али уз разматрање могућност функционалног умрежавања општина у кластере за решавање конкретних економских и социјалних питања.

Природни идентитет

Природни идентитет као темељ развоја Републике Српске има своје регоналне специфичности, преко којих дефинише свој регионални и локални идентитет, а преко њих и целокупни идентитет Републике Српске. Ове специфичности, углавном су засноване на аутохтоној, очуваној природи у оним деловима Републике Српске у којима доминирају планине и шуме.

Природни идентитет Републике Српске формира се и преко култивисане природе, или природе која је трансформисана и артикулисана људском делатношћу, међу којом посебан допринос чини неколико заштићених природних цјлина, као што су

• национални паркови Козара и Сутјеска, значајни и по очуваној природи и по историјским дешавањима из Другог светског рата,
• други предложени национални паркови: планине Трескавица са кањоном Бистрице, Ластва и Орјен, Маглић и Зеленгора,
• кањони Таре, Дрине,
• планине Озрен и Виторог.
• неколико паркова природе и заштићених природних предела.

Проблеми и њихово решавање

Проблем природног идентитета у Републици Српској, нарочито је изражен у делу аутохтоне природе, због недостатка пажње и организоване акције на неговању и уређењу предела и онога што чини основни критеријум заштите.

Кроз препознавање и дефинисање специфичних природних и предионих целина Републике Српске, њихово планско и економско груписање у виду културних предела, као и кроз дефинисање планских мера њихове заштите, уређења и развоја, а у сарадњи са Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Република Српска настоји да реши највећи број проблема природног идентитета.

Културни идентитет

Културни идентитет Републике Српске карактерише култура Срба, њихове историје, традиције и обичаја, хране и уметности, као и савремених културних стремљења и особина. Док је сједне стране културни идентитет по многим елементима битно утицао на идентитет појединих локалних територијалних целина, он се истовремено прожимао и са културним идентитета Бошњака и Хрвата, чиме поједине јединице локалне самоуправе добијају особине мултикултурних средина препознатљивих по архитектури, културним и верским манифестацијама, храни и сл.

На наведеним елементима се највише ослања туризам Републике Српске , иако се осећа недовољна повезаност и организованост у просторном смислу.

Веома значајан подсистем културног идентитета представљају културна добра која се налазе у различитим фазама заштите:

• Бројни верски објекти, утврђења и утврђени градови из средњег века, архитектонски објекти јавног и приватног значаја, могу да се уоче широм Републике Српске, иако многи од њих нису физички уређени, са запуштеном су околином и програмски су неосмишљени. Уређењем објеката и културног предјела око њих, повезивањем у веће просторне целине и културне и друге туристичке стазе, рафинирањем програма уређења и њиховим третманом као развојног ресурса, Република Српска, поједине регије или јединице локалне самоуправе, знатно ће унапредити идентитет, и тако посљедично повећати њихову привлачност и, самим тим, њихову економску конкурентност (инвестиције, туризам).
• Насељена места, према концепцији, културни идентитет насељених места Републике Српске треба да представља синергију културног система, начина рада и живота, уметности, традицији хране, начина грађења и односа према природи. Овај идентитет чине како урбана тако и сеоска насељена места, са нарочитим нагласком на идентитету шест градова, њиховом специфичном урбанизму и архитектури, њиховом стилу (култури) живота, као и њиховом односу према природном окружењу.

Економски идентитет

Економски идентитет Републике Српске односи се на препознатљивост одређене територије (регијска или локална) која се заснива на производу који се на њој ствара ( неки бренд, али и тип препознатљиве производње или производа који се ту налазе - нпр: сир трапист као аутентични производ из Бањалуке, вино, мед и лековито биље из окружења Требиња, производња дрвопрерађивачке индустрије у Шипову итд.).

Економски идентитет у великој мери зависи од степена коришћења локалних ресурса. Република Српска и у том погледу генерално треба да буде препознатљива по.

• пољопривредном производу из Семберије,
• сточарској производњи из планинских подручја,
• шумском производу из шумских подручја на северозападу и у средишњем делу Републике,
• лековитом биљу, са крашких планина,
• виноградарству (са вновом лозом засађеном на 413 хектара, и укупном производњом од око 3.304 тона),
• воћарству са крашких планина и поља у јужним крајевима

Економски идентитет, који захтева неколико битних услова, а још није довољно обезбиеђен у Републици Српској за извоз производа, су:

(а) квалитет (високи стандард),

(б) квантитет (нпр.

(в) континуитет, (стабилност производње),

(г) дизајн и маркетинг

(д) ослонац на сопствене ресурсе.

Вина из требињске регије имају изузетан квалитет, али немају квантитет ни потребан маркетинг. Исто се односи и на производе од воћа у разним дијеловима Републике.

Индустријски прехрамбени производи (са малим изузецима) имају квантитет, али немају квалитет, нити потребан стандард да би постали бренд у европском окружењу.

Хармонизација идентитета је оно што треба да обезбиједи одрживи просторни развој Републике Српске. Идентитет Републике Српске, као и идентитет њених регија и јединица локалне самоуправе, имаће карактер одрживости само уколико наведени идентитети (природни, културни и економски, у датом правном оквиру) буду хармонизовани и хоризонтално повезани.

Природа утиче на културу, а култура на специфичан начин утиче на природу. И природа и култура диктирају људске активности односно привреду на специфичан начин, а привреда својим физичким и економским интервенцијама даје снажан печат природи, утичући на одређени начин и на културни идентитет. Ова спрега утицаја између идентитета Републике Српске чиниће њен синтезни идентитет, који може да буде хармонизован, усаглашен или неусаглашен.

Што буде више хармонизован то ће бити ближи критеријумима одрживог развоја. Одрживи развој Републике Српске и њених регија постићи ће се под условом да привреда буде заснована на локалним ресурсима, не угрожавајући већ доприносећи уређеном предјелу, помажући ради веће конкурентности култури и културном насљеђу и њеном природном окружењу, као ресурсу за развој.

И обрнуто, да заштита и уређење природе, природног и културног насљеђа не угрози крутим ставовима одрживи развој привреде, већ да јој помогне, уз уважавање норми и стандарда заштите и одрживог развоја уопште. Хармонизацијом елемената идентитета на нивоу појединих територијалних подцелина Републике Српске могуће је очекивати њихово јаче позиционирање у оквируе Републике Српске, Босне и Херцеговине и Европе, јачање њихове привлачности и, последично, увећање њихове конкурентности, или бржи и квалитетнији (одрживи) развој у конкуренцији са другим.

Регионална депонија Бања Лука

Насељено место Рамићи на чијој територији се налази Регионална депонија Бања Лука

Регионална депонија Бања Лука или Депонија у Рамићима која на овој локацији ради од 1976. године. користи се за одлагање комуналног и неопасног индустријског отпада Града Бања Лука. До јула 2004. депонијом је управљало комунално предузеће „Чистоћа“ а.д., а након тога надлежност над депонијом преузело је ЈП „ДЕП-ОТ“.

Предуслови

Управљање отпадом у Републици Српској представља веома осетљиву тему, посебно у области сакупљања течног отпада. За чврсти отпад урађена је Стратегија управљања чврстим отпадом и за ту намену су изграђене две регијске депоније (Бања Лука и Бијељина), а изградња неких је у току (Зворник, Бањалука – проширење и Приједор).

Последњих година значајан напредак је постигнут у јачању свести код становништва Бања Луке о отпаду и његовом третману.

Институционално, организационо и правно последњих година знатно је унапређен овај, раније запуштен, техно-еколошки систем у Бања Луци и већем броју јединица локалне самоуправе Републике Српске. Ало остаје и даље отворено питање:

• чишћења Бања Луке од расутог отпада,

• недостатак депонија опасног отпада,
• проблем изградње савремене спалионице отпада и депоније за финално одлагање отпада.

Недостатак информација и података у области управљања отпадом нешто је што отежава даље унапређење овог система. Решавање проблема течног отпада, одвођења отпадних вода, представља веома сложен и захтеван задатак Бања Луке, али и Републике у целини, јер има озбиљне импликације на основи широј од локалне.

Решавање проблема загађености површинских и подземних вода зато представља један од приоритетних задатака, законодавних, финансијских, организационих и информатичких капацитета како Бања Луке, тако, у значајној мери и оних који испуштају течни отпад.

Историја

Депонија у Рамићима почела је са радом 1976. године, као организациона јединица комунално предузеће „Чистоћа“ а.д. намењена за одлагање комуналног и неопасног индустријског отпада Града Бања Лука.

До јула 2004. депонијом је управљало комунално предузеће „Чистоћа“ а.д., а након тога надлежност над депонијом преузело је ЈП „ДЕП-ОТ“.

ЈП "ДЕП-ОТ" је основан као предузеће 2003. године, од стране Града Бања Лука и седам локалних заједница бањалучке регије (Градишка, Србац, Лакташи, Прњавор, Челинац, Котор Варош и Кнежево), са циљем санације постојеће депоније у Рамићима, у оквиру пројекта Светске банке под називом „Управљање чврстим отпадом“. Седиште предузећа је на адреси Улица Булевар Живојина Мишића 23, Бања Лука.

Задатак визија и мисија

Задатак

Главни задатак новооснованог предузећа је санација депоније, или довођење постојећу депонију на ниво савремене депоније.

Неки од задатака ЈП „ДЕП-ОТ“ су и:

• подизање свести јавности о отпаду,
• едукација становништва о потреби раздвајања отпада у домаћинству, што би резултовало смањењем количине депонованог отпада и тиме продужило животни век депонија,
• спречавање илегалних депонија
• очување примарних природних извора сировина.

Визија

Наша визија и нешто чему тежимо у будућности је депонија која као затворен систем са свим неопходним елементима заштите неће имати негативне утицаје на животну средину и здравље људи. Таква депонија ће се након основне намене и затварања уклопити у природно окружење или ће добити неку другу одговарајућу намену.

Мисија

Мисија компаније је одговорно управљање завршним одлагалиштем отпада и пружање локалним заједницама и становништву у региону комуналне службе за одлагање отпада користећи савремене технологије на еколошки прихватљив, сигуран и ефикасан начин. Сарађивати на најбољи могући начин са локалним становништвом, одржавати и пружати им природно окружење и благостање, а запосленима обезбедити добре и безбедне услове за рад. Пратити и примењивати најновије светске трендове у завршном сакупљању отпада

Спољашње везе

• Регионална депонија Бања Лука
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)

Регионална депонија „Бријесница” у Бијељини

Територија Бијељина на којој се налази депонија Регионална депонија "Бријесница"

Регионална санитарна депонија „Бријесница” у Бијељини или Регионална депонија "ЕКО-ДЕП" која на овој локацији почела фазно да се гради од 2005. године, званично је пуштена у рад 1 јануара 2010. године, са наменом да се користи се за одлагање комуналног и неопасног индустријског отпада са територије општина Бијељина, Угљевик, Лопаре, Челић и Теочак.

Предуслови

Управљање отпадом у Републици Српској представља веома осетљиву тему, посебно у области сакупљања течног отпада. За чврсти отпад урађена је Стратегија управљања чврстим отпадом и за ту намену су изграђене две регијске депоније (Бања Лука и Бијељина), а изградња неких је у току (Зворник, Бањалука – проширење и Приједор).

Последњих година значајан напредак је постигнут у јачању свести код становништва Бијељине, Угљевика, Лопара, Челића и Теочака. о отпаду и његовом третману.

Институционално, организационо и правно последњих година знатно је унапређен овај, раније запуштен, техно-еколошки систем у већем броју јединица локалне самоуправе у северозападном делу Републике Српске.

Мешутим и даље остаје отворено питање:

• чишћења Бијељине, Угљевика, Лопара, Челића и Теочака од расутог отпада,

• недостатак депонија опасног отпада,
• проблем изградње савремене спалионице отпада и депоније за финално одлагање отпада.

Недостатак информација и података у области управљања отпадом нешто је што отежава даље унапређење овог система. Решавање проблема течног отпада, одвођења отпадних вода, представља веома сложен и захтеван задатак Бијељине, Угљевика, Лопара, Челића и Теочака, али и Републике Српске у целини, јер има озбиљне импликације на основи широј од локалне.

Решавање проблема загађености површинских и подземних вода зато представља један од приоритетних задатака, законодавних, финансијских, организационих и информатичких капацитета како Бијељине, Угљевика, Лопара, Челића и Теочака, тако, у значајној мери и оних који у овим општинама испуштају течни отпад.

Историја

Јавно предузеће регионална депонија "ЕКО-ДЕП" доо из Бијељине основано је 9. маја 2005. године са циљем да изгради и управља регионалном санитарне депоније у Бијељини, другом такве врсте у Републици Српској. Оснивачи предузећа су општине Бијељина, Угљевик, Лопаре, Челић и Теочак.

С обзиром на то да су регионалне санитарне депоније сложени грађевински објекти комуналне инфраструктуре који се граде дуги низ година и имају дуг век трајања, пројектом је предвиђена њена фазна изградња, како би се лакше и кроз одређени дужи временски период обезбедила средства за изградњу одређених фаза депоније. Број фаза изградње и њихово трајање одређено је техничко -технолошким захтевима током рада депоније и могућношћу обезбеђивања финансијских средстава за инвестиције.

ЈП "ЕКО-ДЕП" доо је завршило прву фазу изградње Регионалне санитарне депоније "Бријесница" у Бијељини 3. децембра 2009. године и депонија је званично пуштена у рад 1 јануара 2010. године. Овим је ЈП "ЕКО-ДЕП" доо постало прво јавно предузеће у Републици Српској које на санитарни начин обавља делатност прераде и одлагања неопасног отпада.

Прва фаза

Прва фаза изградње санитарне депоније укључивала је изградњу две од четири санитарне ћелије и изградњу других грађевинских објеката, као и набавку специјализоване опреме и машина, чиме је депонија "Бријесница" потпуно опремљена за санитарно одлагање комуналног отпада.

У ту сврху обављени су следећи радови:

• Целокупно подручје депоније (приближно 27 ха) је ограђено.
• Доведена је нисконапонска мрежа и изграђена трансформаторска станица на депонији.
• Изграђен је цевовод за питку воду на који је прикључен део становништва из локалних заједница који гравитира локацији депоније,
• Изграђена је савремена улазно-излазна зона са уграђеном дигиталном вагом носивости 60 тона,
• Изграђено је постројење за дезинфекцију точкова и подвозја возила пре напуштања депоније.
• Прва и друга санитарна ћелија изграђене су за одлагање чврстог комуналног отпада укупне површине приближно 4,5 ха.
• У санитарне ћелије уграђени су заштитни изолациони материјали - геофолије и други материјали који гарантују заштиту подземних вода, систем за сакупљање процедних вода, систем за прикупљање биогаса.
• Унутар депонији је изграђен је унутрашњи пут.
• Изграђен је базен за изједначавање за прихват процједних вода из тијела депоније, са системом за рециркулацију и враћање оцједних вода у ћелије. На овај начин се у почетних 3-5 година рада депоније обезбеђују потребни услови за третман процедних вода из отпада.
• Депонија је опремљена неопходном механизацијом за рад: компактором (капацитет сабијања до 200 т отпада дневно), булдожером, кипером, трактором са разним прикључцима итд.
• Изграђен је објекат за смештај радника и механизације на депонији, са простором за одржавање машина.
• Изграђен је хидрантни систем заштите од пожара који обезбеђује комплетну локацију депоније.

Овим улагањима завршена је изградња Прве фазе регионалне депоније "Бријесница", чиме је завршена техничко -технолошка јединица и створени услови за санитарно одлагање комуналног отпада са подручја Бијељине.

Друга фаза

Да би се продужио век трајања санитарне депоније, било је потребно приступити наставку изградње следеће фазе депоније. Током 2012. године компанија је ушла у другу фазу изградње Регионалне санитарне депоније "Бријесница", која је још у току и биће настављена у будућности.

У оквиру друге фазе до сада су извршена следећа улагања:

• Капацитет депоније на депонији Бријесница је проширен.
• Стара несанитарна депонија која се налази у непосредној близини санитарне депоније привремено је санирана.
• Завршена је изградња приступног пута.
• Извршена је набавка багера гусеничара.
• На депонији Бријесница изграђено је постројење за пречишћавање процједних вода (пречистач).
• Набављена је и пуштена у рад плинска бакља са системом за прикупљање депонијског гаса на депонији Бријесница, капацитета 200 Нм3 / х.

Наредне фазе

Собзиром на то да су санитарне депоније веома сложени грађевински објекти комуналне инфраструктуре за чију су изградњу потребна значајна финансијска средства, која је веома тешко обезбедити, изградња депонија ће се вршити у фазама током читавог века трајања депоније.

Из ових разлога ЈП "ЕКО-ДЕП" доо ће у наредном периоду наставити са надоградњом и унапређењем постојећег система управљања чврстим отпадом на Регионалној санитарној депонији "Бријесница" у Бијељини.

Задатак визија и мисија

Задатак

Главни задатак новооснованог предузећа ЈП "ЕКО-ДЕП је изградња депоније у фише фаза све до довођења на ниво савремене депоније.

Неки од задатака ЈП "ЕКО-ДЕП су и:

• подизање свести јавности о отпаду,
• едукација становништва о потреби раздвајања отпада у домаћинству, што би резултовало смањењем количине депонованог отпада и тиме продужило животни век депонија,
• спречавање илегалних депонија
• очување примарних природних извора сировина.

Визија

Наша визија и нешто чему тежимо у будућности је депонија која као затворен систем са свим неопходним елементима заштите неће имати негативне утицаје на животну средину и здравље људи. Таква депонија ће се након основне намене и затварања уклопити у природно окружење или ће добити неку другу одговарајућу намену.

Мисија

Мисија компаније је одговорно управљање завршним одлагалиштем отпада и пружање локалним заједницама и становништву у региону комуналне службе за одлагање отпада користећи савремене технологије на еколошки прихватљив, сигуран и ефикасан начин. Сарађивати на најбољи могући начин са локалним становништвом, одржавати и пружати им природно окружење и благостање, а запосленима обезбедити добре и безбедне услове за рад. Пратити и примењивати најновије светске трендове у завршном сакупљању отпада

Спољашње везе

• Сајт града Бијељина
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)