Општина Источни Дрвар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Источни Дрвар
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Потоци
Становништво
Становништво (2013.) 79
Географске карактеристике
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина 66,17 km²

Istočni Drvar municipality.svg

Остали подаци
Начелник општине Милка Иванковић (ЗСД)
Поштански број 79289
Позивни број 51
Дан општине 6. август

Општина Источни Дрвар се налази у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Потоци. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 79 лица.[1]

Општина[уреди]

Према Закону о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске из 1994. године, једна од општина у Републици Српској је била и Општина Дрвар која је укључивала сва насељена мјеста бивше југословенске општине Дрвар.[а] Након операције Маестрал, агресије хрватске војске на Републику Српску, и окупације западних дијелова Српске, формално престаје да постоји општина Дрвар у саставу Републике Српске. На дијелу бивше ратне општине Дрвар, а под називом Српски Дрвар након потписивања Дејтонског споразума и повратка прогнаног српског становништва основана је данашња општина Источни Дрвар.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Општина Источни Дрвар спада у ред изразито неразвијен општина а простире се на површини од 66,17 km² у западном дијелу Републике Српске, док је комплетна територија општине смјештена на планини Клековачи. На територији општине нема ријечних токова. Општина Источни Дрвар граничи са општинама Рибник и Петровац у Републици Српској, и општином Дрвар у Федерацији БиХ. Према Просторном плану Републике Српске општина Источни Дрвар је смјештена у субрегији Мркоњић Град, регије Бања Лука. Најближе веће насељено мјесто, уједно и центар ове субрегије је Мркоњић Град.

Насеља[уреди]

Мапа насељених места општине Источни Дрвар

У општини се налазе следећа насеља са свеукупно 109 становника: Потоци, Срнетица, Увала, док насеља Горња Увала, Дражићи, Ресановача и Шкрбићи, немају статус насељених мјеста, већ се Уредбом  о  насељеним  мјестима  која  чине  подручје  јединице  локалне  самоуправе Републике Српске, воде као дијелови насељеног мјеста Увала.[2]

Насељена мјеста предратне општине: Аташевац, Бастаси, Брда, Бунчевац, Видово Село, Врточе, Груборски Наслон, Дрвар, Дрвар Село, Заглавица, Жупа, Жупица, Каменица, Љесковица, Мокроноге, Мотике, Мрђе, Подић, Подови, Пољице, Прекаја, Трнинић Бријег, Шајиновац и Шиповљани из старе општине Дрвар (Титов Дрвар) су после Дејтонског споразума припали Федерацији БиХ и даље чине општину Дрвар, док насељена места: Бобољусци, Босански Осредци, Горњи Тишковац, Велики Цвјетнић, Велико Очијево, Мали Цвјетнић, Мало Очијево, Мартин Брод, Очигрије, Палушци и Трубар више нису део општине Дрвар, већ припадају општини Бихаћ.

Природна добра[уреди]

На територији Општине Источни Дрвар се налази заштићено природно добро Републике Српске, прашума Лом, која представља заштићени строги природни резерват у Републици Српској. Заузима површину од 297,8 хектара и простире се на територији Петровца и Источног Дрвара. Према класификацији Међународне уније за заштиту природе, Прашума Лом је заштићена највишом категоријом заштите Ia.1. Парк природе Клековача-Срнетица је подручје за које је израда стручних основа у току. Према класификацији спада у природна добра V категорије.

Историја[уреди]

Насеље Срнетица, иако данас без становника, до 1976. године је била варош са 2.500 становника и 3.000 радника. Срнетица је некад била највећи жељезнички чвор на ускотрачној прузи у југоисточној Европи, а као једна од радничких колонија "Шипада", почела се градити пред сам почетак Првог свјетског рата. Пруга у Срнетици је прављена за вријеме Aустроугарске, како би се олакшао превоз шуме, коју је тадашња власт масовно експлоатисала. Срнетица је тада била варош са развијеном инфраструктуром и великим бројем објеката. Поред великог броја индивидуалних и колективних објеката за становање, Срнетица је имала цркву посвећену Светом Ђорђу, продавницу, ресторан, амбуланту, мјесну канцеларију, пошту, апотеку, биоскопску салу. Након укидања пруге 1976. године становништво се масовно иселило из овог насеља, а сама варош је остала напуштена и препуштена зубу времена. Посљедњи становник Срнетице био је Блажо Ђаковић који је убијен током операције Маестрал.[3]

Током љета 1991. године, поред осталих формирана је Заједница општина Босанске Крајине, која 12. септембра званично мијења име у САО Босанска Крајина. Једна од општина које су ушле у састав САО Босанске Крајине, је и бивша југословенска општина Дрвар у којој је живјело 16.608 Срба, а који су чинили 96,97% становништва општине Дрвар. Током Одбрамбено-отаџбинског рата, комплетна општина Дрвар је егзистирала у саставу Републике Српске, а подручје ове општине је била зона одговорности 1. дрварске лаке пјешадијске бригаде. Током операције Маестрал, заједничке војне операције хрватских и бошњачких снага у којој су исте убиле 655 и прогнале око 125.000 српских становника Републике Српске.[4], 13. септембра, 7. гардијска бригада ХВО-а заузима Дрвар, чиме формално престаје да постоји општина Дрвар у саставу Републике Српске. Припадници јединице "Пуме" у саставу Војске Републике Хрватске су у септембру 1995. убиле шест старијих Срба из насеља Потоци, које ће касније постати сједиште општине Српски Дрвар.[5] Овом приликом су убијени Рада Марчета, Даница Марчета, Ана Марчета, Јована Марчета, Стево Дамјановић и Блажо Ђаковић.[5]

Након потписивања Дејтонског споразума, територија некадашње општине Дрвар је подијељена ентитетском линијом. Од дијела који је припао Федерацији БиХ одвојен је западни дио, и припојен општини Бихаћ, а од дијела који је припао Републици Српској формирана је општина Српски Дрвар. Повратком становништва, прогнаног током операције Маестрал, успостављена је власт на овом подручју, а општина Српски Дрвар је и формално заживјела. На локалним изборима у БиХ 1997. године у Српском Дрвару побједу је однијела Странка Дрварчана, која је дала и првог начелника ове општине.[6]

Назив Српски Дрвар је одлуком Уставног суда БиХ проглашен неуставаним и дискриминаторским према Бошњацима, Хрватима и осталим грађанима који нису српске националности, па је општини одлуком Народне скупштине Републике Српске промењено име у Источни Дрвар.

Политичко уређење[уреди]

Састав Скупштине Општине Источни Дрвар према резултатима избора 2016.
6
2
1
1
1
Од укупно 11 мандата на поједине партије отпада:
  СНСД: 6
  ЗСД: 2
  СДС: 1
  ДНС: 1
  НДП: 1

Општинска администрација[уреди]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Источном Дрвару. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију поред начелника, чини и скупштина општине. Инситуционални центар општине Источни Дрвар, је насеље Потоци, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Источни Дрвар је Милка Иванковић испред ЗСД, која је на ту функцију ступила након локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године. Састав скупштине општине Источни Дрвар је приказан у табели.[7]

Jaвне установе[уреди]

На теритрорији општине, као једна од организационих јединица Шума Српске, послује шумско газдинство "Клековача-Потоци". Шумско газдинство "Клековача-Потоци" управља и газдује са шумама и шумским земљиштем на шумскопривредном подручју општине Источни Дрвар. Предузеће је основано 1993. године као Шумско газдинство "Клековача", од када дјелује у саставу Шума Српске. Дејтонским споразумом већи дио општине Дрвар припао је Федерацији БиХ, а за преостали дио шума и шумског земљишта који је припао Републици Српској основано је шумскопривредно подручје општине Источни Дрвар којим газдује Шумско газдинство "Клековача-Потоци".[8]

У Општини функционише и организациона јединица у саставу Пошта Српске.

Становништво општине, примарну здравствену заштиту обавља у склопу Јавне здравствене установе Дом здравља "Др Душан Марчета", који је такође смјештен у централном насељу општине. Током Одбрамбено-отаџбинског рата, становништво Дрвара је секундарну здравствену заштиту остваривало у склопу Јавне здравствене установе Општа болница Дрвар, коју је Влада Републике Српске основала 20. јуна 1994. године.[б]

Образовање[уреди]

Према Одлуци о привременом броју и просторном распореду основних школа у Републици Српској из 1994. којом се утврђује број и просторни распоред основних школа као и број издвојених одјељења основних школа у Републици Српској, на територији Општине Дрвар, егзистирала је Основна школа „Славко Родић” са сједиштем у Дрвару.[в] Одлуком о привременом броју, структури и просторном распореду средњих школа на територији Републике Српске из 1995. утврђено је да се средње образовање на територији општине Дрвар остварује кроз Школски центар "Марија Бурсаћ" у коме је настава организована у гимназији, смјеру за шумарство и обраду дрвета и смјеру за машинство и обраду метала.[г] У Источном Дрваrу данас, не егзистира ни једна школска установа.

Спорт[уреди]

Једини спортски колектив регистрован на територији општине је Фудбалски клуб Борац, основан 1924. године у Дрвару, који и данас користи спортске терене у федералном Дрвару, гдје игра утакмице у склопу Четврте лиге Републике Српске у фудбалу група Бања Лука.[9]

Религија[уреди]

На територија општине Источни Дрвар, највећи број становништва, је православне вјероисповијести, и припадају српској православној цркви. Једини вјерски објекат на територији општине је храм Свете Марије Магдалине равноапостолне у селу Увала, који је освештао 4. августа 2016. године, Епископ бихаћко-петровачки Атанасије.[10]

Привреда[уреди]

Носиоци развоја на подручју Источног Дрвара су шумарство и дрвопрерађивачка индустрија. На територији општине налази се одређен број пилана, гдје је запослен највећи број становника ове, као и одређен број сусједних општина. Становништво се поред овога у мањој мјери бави пољопривредом и сточарством.

Саобраћај[уреди]

Путна инфраструктура у општини је у веома лошем стању, а сама општина Источни Дрвар није повезана асфалтним путем са другим општинама. Путеви који пресијецају територију општине су углавном макадамски, шумски, категорисани и некатегорисани путеви, који углавном служе за експоатацију дрвне масе. [11]

Становништво[уреди]

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди]

Етнички састав према попису из 2013.[1]
Срби
  
78 98,73 %
Хрвати
  
1 1,26 %
укупно: 79

Ранији пописи[уреди]

Главни чланак: Демографија Дрвара

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Дрвар је имала 17.126 становника, распоређених у 38 насељених места.

Националност[12] 1991. 1981. 1971.
Срби 16.608 (96,97%) 15.896 (88,39%) 19.496 (97,16%)
Муслимани 33 (0,19%) 26 (0,14%) 213 (1,06%)
Хрвати 33 (0,19%) 62 (0,34%) 141 (0,70%)
Југословени 384 (2,24%) 1.842 (10,24%) 74 (0,36%)
остали и непознато 68 (0,39%) 157 (0,87%) 140 (0,69%)
Укупно 17.126 17.983 20.064


У границама данашњих општина национални састав 1991. године је био следећи:

  • Општина Дрвар (без дијела који је припао Републици Српској и без дијела који је ушао у састав општине Бихаћ)

укупно: 15.343

  • Источни Дрвар

укупно: 61

  • дио који је припао општини Бихаћ

укупно: 1.722

Напомене[уреди]

  1. Службени гласник Републике Српске 11/94
  2. Службени гласник Републике Српске 15/94
  3. Службени гласник Републике Српске 31/94
  4. Службени гласник Републике Српске 05/95

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Попис становништва у БиХ 2013.
  2. „Систематски списак насељених мјеста са дијеловима насељених мјеста по општинама” (PDF). Републички завод за статистику. Приступљено 24. 8. 2016. 
  3. „Ћиро оживљава Високу Крајину”. Глас Српске. Приступљено 24. 8. 2016. 
  4. „Сјећање на жртве „Олује. РТРС. 24. 8. 2016. 
  5. 5,0 5,1 „О злочину вараждинских „Пума” код Млиништа” (на језику: ср). Политика. 21. 10. 2009. Приступљено 24. 8. 2016. 
  6. „РЕЗУЛТАТИ ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА 1997.” (PDF). Статистички годишњак Републике Српске 2009. Приступљено 24. 8. 2016. 
  7. „Источни Дрвар”. избори.ба. Приступљено 2. 12. 2016. 
  8. „Шумско газдинство "Клековача-Потоци". Телеком-телефонски именик. Приступљено 25. 8. 2016. 
  9. „ФК Борац Источни Дрвар”. Спорт РС. Приступљено 2. 12. 2016. 
  10. „Епископ Атанасије освештао цркву у селу Увала код Источног Дрвара”. Епархија бихаћко-петровака. Приступљено 24. 8. 2016. 
  11. „Општина Источни Дрвар”. Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа. Приступљено 24. 8. 2016. 
  12. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]