Корисник:JovanaNrt1621/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Age of Empires
Age of Empires
Девелопер(и)Ensemble Studios
Издавач(и)Microsoft
СеријаAge of Empires
Погон(и)Genie
ПлатформеMicrosoft WIndows, Windows Mobile, Макинтош
ИзлазакСеверна Америка 13. октобар 1997.[1] Европа 2. фебруар 1998.
Жанр(ови)стратегија у реалном времену
МодификацијеСинглплејер и мултиплејер
Продуцент(и)Брус Шели[2]
Дизајнер(и)Брајан Суливан[3], Рик Гудмен
Програмер(и)Ангело Лодон
УметнициБред Кроу
Композитор(и)Стивен Рипи, Дејвид Рипи

Age of empires (AoE) је видео игра стратегије у реалном времену заснована на историји, коју је развила компанија Ensemble Studios и издаo Microsoft, и прва je игра у Age of Еmpires серијалу. Игра користи Genie Engine, погон који је базиран на 2Д спрајту. Игра омогућава кориснику да буде вођа древне цивилизације унапређујући је кроз четири доба (мезолит, неолит, бронзано и гвоздено доба), добијајући приступ новим и побољшаним јединицама са сваким напретком.

Иако је првобитно представљена као комбинација игара Civilization и Warcraft неки критичари су сматрали да игра није испунила очекивања када је објављена. Ипак, добила је углавном позитивне критике, а експанзија под називом “The Rise of Rome” je објављена 1998. године. Игра се данас генерално сматра једном од најбољих видео игара икада направљених. Сама игра Age of Еmpires и експанзија су касније објављени као ”The Gold Edition”. Први наставак “Age of Empires II”,  је објављен 1999. године. Age of Empires: Definitive Edition, ремастеризована верзија игре, је објављена 20. фебруара 2018. године.

Начин игре[уреди | уреди извор]

Age of Еmpires захтева од играча да развије цивилизацију од малог броја ловца-сакупљача до пространог царства гвозденог доба.[4] Да би осигурао победу, играч мора да пикупља ресурсе како би платио нове јединице, зграде и напреднију технологију. Ресурси морају бити складиштени, јер нови ресурси не постају доступни како игра напредује; на пример, посечена стабла неће поново израсти.[5][6]

На располагању је дванаест цивилизација, свака са индивидуалним сетом карактеристика, укључујући различит број доступних технологија и јединица. Свака цивилизација има технологије које су им јединствене, тако да ниједна цивилизација не поседује све могуће технологије унутар игре.[7]

Главни део игре је напредовање кроз четири доба. То су камено доба (мезолит/номад/палеолит), ново камено доба (неолит/енеолит), бронзано доба и гвоздено доба. Напредовање између доба се истражује у центру града, а свако напредовање доноси играчу нове технологије, оружја и јединице.[6][8]

Модови[уреди | уреди извор]

Игра има четири кампање за једног играча у којима играч мора испунити одређене циљеве. Кампање су низ сценарија које се извршавају на линеаран начин. Кампање прате историју египатске, грчке, вавилонске и јамато цивилизације; такође постоји и кампања која је специјално направљена за демо верзију игре, а која се одвија у Хетитском царству.[9] Поред кампања, постоји и мод у игри који се зове "случајна мапа", где се за сваку нову игру генерише другачија мапа. Варијације случајне мапе су такође доступне, као на пример веома захтевни "детмеч".[6][10][11]

Age of Еmpires је омогућио и онлајн и мрежно играње са до 8 играча истовремено. С обзиром на то да је мрежно играње мање префињено него код модерних игара, често се јавља кашњење и прекиди везе.[12] До 19. јуна 2006. године мултиплејер игра је била  подржана од стране Microsoft Gaming Zone. Тада је Zone престао са подршком за већину ЦД-РОМ игара, укључујући Age of Еmpires и Age of Еmpires II: The Age of Kings.[13]

Креирање корисничких сценарија или низа сценарија (кампања) за игру омогућено је помоћу алатке за израду сценарија. Овај алат је једноставнији и лакши за учење од сличних едитора који се користе у модернијим играма, али као резултат тога има мање могућности. Ensemble Studios је искористио овај алат за прављење кампања за једног играча које су испоручене са малопродајном игром. Крајем 2005. године, откривено је да се модификовањем различитих датотека, јединице које су присутне у бета верзијама игре могу бити доступне у едитору. Неке од непознатих јединица укључују свемирски брод и јунака који може да присваја непријатељске јединице када се оне приближе. Кроз мењање података, правила постављања јединица такође могу бити модификована. Ово омогућава да јединице буду постављене на било коју територију и преко других јединица, што ствара нове могућности за дизајн. Остала значајна открића укључују нове теме терена, као и мод за утростручење животне снаге сваке јединице и алат за уређивање величине мапа.[14]

Цивилизације[уреди | уреди извор]

Играчи бирају да играју као једна од 12 цивилизација. Цивилизације су распоређене у четири различита архитектонска стила, заснована на источноазијској, месопотамијској, египатској и грчкој архитектури, које одређује њихов изглед у игри.[15]

Технологија[уреди | уреди извор]

Технологија се истражује у одређеним зградама, са којима су обично повезане; на пример, религиозна истраживања се обављају у храмовима, а побољшани оклоп се истражује у складишту.[6] Технолошки напредак долази у многим категоријама, попут војне надоградње (боље наоружање и оклоп за јединице), економске надоградње (повећање ефикасности сакупљања ресурса), верске надоградње (бржа стопа конверзије и више способности за свештенике) и инфраструктурне надоградње (јача утврђења и отпорније зграде). Како се основна технолошка истраживања завршавају, напредније технологије постају доступне. Неке технологије нису доступне одређеним цивилизацијама.[6]

Технологија игра веома важну улогу у стратегији игре.[16] Како цивилизација напредује кроз време, технологија постаје све скупља, што отежава прикупљање неопходних ресурса за њихова истраживања. Као последица тога, балансирање радне снаге сељака међу различитим ресурсима може знатно да утиче на победу.[16]

Јединице[уреди | уреди извор]

Играчи контролишу различите цивилне и војне јединице.[16] Већина јединица се може надоградити путем истраживања (нпр. брже сакупљање ресурса за сељаке, јачи оклопи за војне јединице, и већи домет за стрелце).[16] Копнене јединице су најзаступљеније у игри. Сељаци су најосновније јединице у Age of Еmpires. Њихова основна функција је прикупљање ресурсе, сеча стабала, ископавање за камен и злато, као и лов, тражење, узгајање или пецање да би обезбедили храну.[16] Сељаци могу градити зграде и поправљати како зграде, тако и бродове, а способни су и за борбу када је то потребно. Свештеници су неборбене јединице које могу да лече савезничке јединице или преображавају непријатељске јединице (у овом случају циљне јединице мењају припадност). Пешадијске јединице, као што су буздованџије, мачеваоци и хоплити који користе хладно оружје за борбу на кратком домету. Коњица укључује кочије, коњицу као и ратне слонове. Стрелци, били на коњици или као пешадинци, нападају у свом домету. Тешка артиљерија (опсадне јединице) користе оружје за гађање, највише катапулте и минобацаче. Катапулти бацају камење које прави експлозивну штету, утицајући на све јединице у том подручју, а посебно су ефикасни против грађевина и група јединица. Минобацачи праве мање штете грађевинама и јединицама, али пуцају брже и јефтинији су од катапулта.

Наутичке јединице често играју споредну улогу, али могу бити од суштинског значаја за победу. Рибарски бродови су слични сељацима по томе што могу ловити рибе. Трговачки бродови тргују ресурсима из складишта и мењају их за злато на пристаништу другог играча, а количина зарађеног злата зависи од удаљености између оба пристаништа. Транспортни бродови превозе копнене јединице с једног дела копна на други. Осим нападања непријатељских бродова, ратни бродови могу бити веома ефикасни у нападу на копнене јединице близу обале (зато што они не могу да узврате). Ратни бродови долазе или као галије које гађају стрелама или тријере које бацају камење (ефикасни против грађевина близу обале).

Типови јединица су идентични, без обзира на цивилизацију (мада неке цивилизације могу имати унапређене варијације ових јединица). Тако је, на пример, корејски Чосон мачевалац идентичан персијском или феничанском борцу, исто важи и за стрелце, секираше, кратке мачеваоце, коњицу итд. Неки оклопи и одећа су историјски нетачни, као на пример дуги мачеваоци који више личе на римског преторијанца.  Неке јединице такође могу бити доступне у игри које историјски гледано, цивилизације никада нису имале; хоплити могу бити обучавани од стране свих цивилизација осим Персије, а неке средњо-азијске цивилизације могу да обучавају легије и центурионе, док јапанска цивилизација Јамато може да гради триреје.

Зграде[уреди | уреди извор]

Градски центар је једна од најважнијих зграда у игри. Овде се стварају сељаци, а истражује напредак у одређеном добу.[16] Већина сценарија почиње са једним градским центром по играчу, могућност изградње више градских центара откључава се изградњом центра владе у бронзаном добу.[16] Градски центар обезбеђује подршку за четири јединице у популацији. Да би се изградило више јединица, морају се прво иградити куће. Свака кућа подржава четири јединице, а иако се може изградити било који број кућа, оне могу да подрже највише педесет јединица.[16] Војне јединице се производе у посебним зградама које су релевантне за њихово подручје. Све морске јединице се стварају у луци. Зидови и куле су одбрамбена утврђења (Age of empires је једна од првих стратешких игара у којој су зидови довољно снажни да представљају средство одбране). Фарме се користе за производњу хране. Силоси, јаме за складиштење и градски центар користе се за складиштење ресурса које сељаци доносе.

Чуда су огромни споменици који представљају архитектонска достигнућа тог времена, попут египатских пирамида. За њихову изградњу су потребне огромне количине ресурсa и конструишу се веома споро. Оне не могу да произведу јединице, нити да спроводе истрживања. У сценаријима са условима за стандардну победу, играч може да победи изградњом чуда и чувањем истог од уништења током 2000 година (око 10 минута у реалном свету). Изградња чуда такође значајно повећава играчев резултат, што је корисно у "резултатским" играма.  Играчи обично стављају приоритет на уништење непријатељских чуда, посебно у условима стандардне победе. Из тог разлога, и зато што су чуда релативно лака за уништење, она морају бити добро чувана у сваком тренутку.[15]

Развој[уреди | уреди извор]

Age of Empires је била прва игра коју је развила компанија Ensemble Studios. Њен историјски оквир одабран је да буде више веродостојан и приступачан, посебно необавезним гејмерима, у поређењу са осталим играма.[17] У то време, остале стратешке игре у реалном времену имале су научно-фантастичне оквире, тако да је историјски оквир омогућио Аge of Empires да се истакне.[18] Дизајнери су велики део инспирације добили од игре Civilization, која је такође имала историјске елементе; ово је забележено међу критичарима као нешто позитивно.[19] Age of Empires је осмислио Брус Шели[18], Тони Гудмен[20] (одговоран за дизајн игре) и Дејв Потингер (одговоран за вештачку интелигенцију)[21]. Стивен Рипи је био музички директор (улога коју је задржао кроз серијал) уз повремену помоћ свог брата Дејвида Рипија као и Кевина Макмулана.[22] Он је створио оригиналну музику у Age of Empires користећи звукове стварних инструмената типичних за периоде у игри, као и њихове дигиталне узорке.[23] Мелодије су резултат обимних истрживања о култарама, стиловима и коришћеним инструментима.[23]

The Rise of Rome[уреди | уреди извор]

The Rise of Rome је експанзија Age of Empires. Заснована је на успону Римског царства, и додаје Римско царство и још три цивилизације у Age of Empires. Званично је објављена 22. октобра 1998. године.[24] Што се тиче играња, експанзија је увела бројне измене у интерфејсу као што су чекање у реду за јединице, могућност двоклика на једну јединицу да би се истакле друге јединице истог типа, балансирање штете коју наносе катапулти и опција повећања популације преко педесет (само у мултиплејер игри). Инсталацијом 1.0 ажурирања из 1999. године, такође је могуће користити тастер тачка да би се прелазило између неактивних сељака.[25] The Rise of Rome такође има нови римски архитектонски дизајн који деле нове четири цивилизације, Римљани, Палмиријанци, Македонци и Картагињани. Додате су четири нове технологије за истраживање. Нове додатне функције укључују пет нових јединица, четири нових насумичних мапа, као и опцију за већу величину мапе.[26] Путања кретања за све јединице такође је значајно побољшана. За ову експанзију је компонована нова музика, која је у потпуности заменила оригиналну партитуру. Након последњег пaча (надоградње), заједница игре наставила је подршку кроз незванично ажурирање које је решавало преостале проблеме и побољшало компатибилност са модерним хардвером и оперативним системима.[27]

Према информацијама из Microsoft-a, демо The Rise of Rome је до априла 1999. године[28] имао милион преузимања само са званичне интернет странице, а још 350.000 са CNET-ове странице. Продаја игре је до јуна 2001. године[29] достигла 1,2 милиона копија. The Rise of Rome је освојио награду „Додатак године" за 1998. годину у часопису Computer Games Strategy Plus. [30]Уредници су написали да је "додатак донео потпуно нове кампање, унапређена правила и ново играчко искуство за наслов који је већ био високо оцењен".

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Now Shipping”. PC Gamer. 10. 10. 1997. Архивирано из оригинала 18. 2. 1998. г. 
  2. ^ „57. Bruce Shelley”. ign.com. Архивирано из оригинала 7. 3. 2017. г. Приступљено 4. 4. 2017. 
  3. ^ „Age of Empires - Tech Info”. GameSpot. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 31. 3. 2009. г. Приступљено 1. 1. 2009. 
  4. ^ Klappenbach, Michael (24. 6. 2019). „Complete List of Games and History of the Age of Empires series”. Lifewire (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2023. 
  5. ^ Gies, Daniel (новембар 1997). „Build an Empire to Surpass Microsoft's”. Game Revolution. Архивирано из оригинала 14. 5. 2008. г. Приступљено 20. 05. 2023. 
  6. ^ а б в г д „Age of Empires Preview”. GameSpot. CBS Interactive. 14. 02. 1997. Архивирано из оригинала 9. 10. 2012. г. Приступљено 20. 05. 2023. 
  7. ^ „Age of Empires”. Ensemble Studios. 2008-10-26. Архивирано из оригинала 26. 10. 2008. г. Приступљено 20. 05. 2023. 
  8. ^ Anderson, Chris (13. 8. 2001). „PC Review: Age Of Empires”. Computer and Video Games. Приступљено 20. 05. 2023. 
  9. ^ „Single Player Help”. Age of Empires Heaven. HeavenGames. Архивирано из оригинала 16. 05. 2008. г. Приступљено 20. 05. 2023. 
  10. ^ „Review: Age of Empires”. MobileTechReview.com. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 2023-05-20. 
  11. ^ Hecht, Brent (19. 8. 1999). „Insanely Great Mac Review: Age of Empires”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2008. г. Приступљено 2023-05-20. 
  12. ^ „Age of Empires tips - lag”. artho.com. Архивирано из оригинала 13. 02. 2008. г. Приступљено 2023-05-20. 
  13. ^ „Beyond the Zone-MSN Games Looks to the Future”. MSN Games. Архивирано из оригинала 28. 02. 2008. г. Приступљено 2023-05-20. 
  14. ^ „Tribulation Designs - Content”. Tribulation Designs. Архивирано из оригинала 5. 12. 2008. г. Приступљено 2023-05-20. 
  15. ^ а б „Microsoft Age of Empires”. Microsoft. Архивирано из оригинала 7. 03. 2008. г. Приступљено 2023-05-20. 
  16. ^ а б в г д ђ е ж „Age of Empires-Overview”. AllGame. Архивирано из оригинала 29. 11. 2012. г. Приступљено 20. 05. 2023. 
  17. ^ Carless, Simon (26. 11. 2003). „Interview: Bruce Shelley - The Mythology of Empires”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 20. 05. 2023. г. Приступљено 2. 09. 2008. 
  18. ^ а б „Behind the Scenes: Bruce Shelly”. Microsoft. Архивирано из оригинала 30. 12. 2008. г. Приступљено 20. 05. 2023. 
  19. ^ „Behind the Scenes”. Microsoft. Архивирано из оригинала 25. 07. 2008. г. Приступљено 2023-05-20. 
  20. ^ „Behind the Scene: Tony Goodman”. Microsoft.com. Архивирано из оригинала 30. 12. 2008. г. Приступљено 2023-05-20. 
  21. ^ „Behind the Scenes: Dave Pottinger”. Microsoft. Архивирано из оригинала 1. 02. 2006. г. 
  22. ^ „Interview with Age of Empires III lead composer Stephen Rippy”. Music4Games. Архивирано из оригинала 1. 02. 2006. г. Приступљено 2023-05-20. 
  23. ^ а б „Ensemble Studios Chat 16Oct97”. Age of Empires Heaven. Архивирано из оригинала 11. 11. 2006. г. Приступљено 2023-05-20. 
  24. ^ Gentry, Perry (16. 10. 1998). „What's in Stores This Week”. CNET Gamecenter. Архивирано из оригинала 17. 08. 2000. г. Приступљено 2023-05-20. 
  25. ^ „Microsoft Age of Empires Expansion Update 1.0a”. Microsoft.com. Архивирано из оригинала 4. 03. 2000. г. Приступљено 2023-05-20. 
  26. ^ „Rise of Rome feature set”. Microsoft.com. 2012-04-19. Архивирано из оригинала 19. 04. 2012. г. Приступљено 2023-05-20. 
  27. ^ aoe_scout (17. 9. 2014). „UPatch - unofficial patch for Age of Empires: The Rise of Rome”. aoe.heavengames.com. Приступљено 2023-05-20. 
  28. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2000. г. Приступљено 2023-05-20. 
  29. ^ Staff (јун 2001). „Computer Gaming World's Hall of Fame”. Computer Gaming World. No.203: 80,81. 
  30. ^ Staff (11. 2. 1999). „The Best of 1998”. Computer Games Strategy Plus. Архивирано из оригинала 3. 02. 2005. г. Приступљено 2023-05-20. 

Спољашњи линкови[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:JovanaNrt1621/песак&oldid=25977418”