Корисник:Luka4646/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Франческо Бањаја
Франческо Бањаја на Великој награди Сан Марина 2022. године
Лични подаци
НадимакПеко
Датум рођења(1997-01-14)14. јануар 1997.(27 год.)
Место рођењаТорино, Италија
Тимске информације
Тренутни тимDucati Lenovo
Број мотоцикла1
Статистике каријере
Резултати у класи MotoGP
Активни период2019-
КонструкториДукати
Шампионати2 (2022, 2023)
Старт. Поб. Подиј. ПП Круг. Поена
90 20 37 18 13 1160
Резултати у класи Moto2
Активни период2017—2018
КонструкториКалекс
Шампионати1 (2018)
Старт. Поб. Подиј. ПП Круг. Поена
36 8 16 6 3 480
Резултати у класи Moto3
Активни период2013—2016
КонструкториФТР хонда (2013)

КТМ (2014)

Махиндра (2015-2016)
Шампионати0
Старт. Поб. Подиј. ПП Круг. Поена
69 2 7 1 2 271

Франческо Пеко Бањаја (итал. Francesco Pecco Bagnaia; рођен 14. Јануара 1997) је италијански мотоциклиста и такмичар у MotoGP-у за Ducati Lenovo тим.[1] Он је светски шампион у MotoGP-у за 2022. и 2023. годину.

Бањаја је био светски шампион Moto2 класе у 2018. години. Он је први и једини возач са VR46 академије Валентина Росија који је освојио светску титулу у најјачој класи. То је такође био први возач Дукатија у последњих 15 година и први италијански возач од самог Росија 2009. године. Који је освојио титулу у MotoGP класи.[2]

Каријера[уреди | уреди извор]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Бањаја је рођен у Торину, Италији. Возио је Минимото моторе од малих ногу, освојивши Европско првенство MiniGP 2009. Дебитовао је у pre-GP 125 Медитеранском шампионату са тимом  Monlau Competición у 2010. и завршио сезону као вицешампион. Године 2011. учествовао је на првенству шпаније у категорији до 125 кубика, где је завршио као трећи у коначном пласману.[3] У сезони 2012. такмичио се у CEV Moto3 класи, возио је Хонду НСФ250Р и још једном завршио на трећем месту у шампионату иза Алекса Маркеза и Луке Амата, са победом у трци и два друга места у седам трка.[4] Бањаја се придружио VR46 академији и остао је члан.[5]

Moto3 Светски Шампионат[уреди | уреди извор]

Бањаја је дебитовао у Moto3 светском шампионату 2013. године. Са тимом Italia FMI возио је хонду заједно са својим тимским колегом Романом Фенатијем. Сезона је била разочаравајућа за  Бањају пошто није успео да освоји ниједан бод у 17 трка у којима је учествовао. Његова најбоља трка је била 16. место у Сепангу.

У 2014. години Бањаја је променио тим и придружио се новоформираном Sky Racing VR46 тиму. Поново је возио са Романом Фенатијем. Након што није успео да постигне бодове у својој првој сезони, Бањаја је направио јасна побољшања и завршио је међу првих десет пет пута током првих седам трка. Његово четврто место у Ле Ману је најбољи резултат, где је такође постигао најбржи круг трке. Бањаја је пропустио трке у Асену и Саксонрингу због повреде. Након што је постигао 42 бода у првих седам трка током шампионата, Бањаја је остварио лош резултат у другом делу сезоне, само два пута је освојио бодове у последњих девет трка, што је јасно изазвано његовом повредом. Сезону је завршио на 16. позицији са укупно 50 бодова.

Бањаја на Великој награди Каталуње

У 2015. години Бањаја је направио још једну промену тима и мотоцикла. Овог пута се придружио Aspar тиму на мотору Mahindra. Његове тимске колеге су били Хуанфран Гевара и Хорхе Мартин. На петој трци сезона, на стази у Француској Бањаја је освојио свој први подијум на Ле Ману, завршивши трку на трећем месту иза Романа Фенатија и Енеа Бастијанинија.[6] У следећој трци у Муђелу, Бањаја је завршио на четвтом месту пропустивши подијум за 0,003 секунде. Био је на путу до другог подијума у ​​Силверстону, али је пао борећи се са Николом Антонелијем за 3. место. Упркос томе што је поправио своју шампионску позицију за два места и добио 26 бодова више него претходне године на новом мотоциклу трећу сезону заредом, овог пута Махиндра, то је и даље била година успона и падова за њега. Бањаја је завршио у првих 10 само током пет трка. Такође је пропустио бодове у седам трка, од којих пет трка није завршио. Годину је завршио на 14. месту првенствене табеле, са 76 бодова.

У 2016. Бањаја је сезону почео са подијумом у Лусаилу и још једним подијумом у Херезу, завршивши на трећем месту у оба наврата. На својој домаћој трци у Италији Бањаја је обезбедио још једну 3. позицију, победивши Николо Антонелија за 0,006 секунди. Након испадања из трке у Барселони, Бањаја је обезбедио своју прву победу у шампионату на историјској стази Асен, у својој 59. Moto3 трци, и прву победу за Махиндру, такође. Имао је четири подијума у ​​првих осам трка сезоне и нашао се у борби за титулу. После две просечне трке и пада у Брну, Бањаја је освојио своју прву пол позицију у Силверстону стази погођеном кишом и завршио други иза Бреда Биндера у узбудљивој трци. Бањаја је своју другу победу остварио у Сепангу, победивши трку са великиом предношћу након што су Бред Биндер, Жоан Мир и Лоренцо Дала Порта пали у истој кривини током почетка трке, која је била испуњена вишеструким падовима возача.[7]  Сезону је завршио са 145 бодова и заузео 4. место у Moto3 шампионату са укупно 2 победе и 6 подијума. Бањаја је имао прилику да заврши 2. у Светском шампионату иза Бреда Биндера, али га је Габријел Родриго избацио са стазе  на Филип Ајленду и Валенсији. Родриго је избацио са стазе Фабија Ди Ђанантонија у Аустралији који је пао и избацио Бањају са собом у том паду. У Валенсији, Родриго је направио судар на спољној страни кривине у првом кругу приближавајући се последњој кривини коју Бањаја није успео да избегне.

Moto2 Светски Шампионат[уреди | уреди извор]

Бањаја на Великој Награди Саксонринга 2017. године

После 4 сезоне у Moto3 категорији, Бањаја прелази у Moto2 где вози за Sky Racing VR46 тим, где је возио за исти тим у Мото3 шампионату 2014. У Moto2 Светском шампионату 2017, имао је Стефана Манција као тимског колегу. Већ у својој четвртој Мото2 трци у Херезу Бањаја је завршио на 2. месту. Већ у следећој трци Бањаја је поново завршио на 2. месту у Ле Ману након што се квалификовао као 2.  промашивши пол позицију за само 0,026 секунди. Бањаја је стигао до трећег подијума у Саксонрингу, завршивши на трећем месту иза Франка Морбиделија и Мигела Оливеире. У Мизану Бањаја је првобитно завршио трку 4. месту иза Доминика Агертера, Томаса Лутија и Хафижа Сарина, међутим, Агертер је касније дисквалификован, што га је померило на 3. место, такође то је његов четврти подијум у ​​сезони. Проглашен је за Moto2 новајлију године након Велике награде Јапана у Мотегију, а своју прву сезону завршио је са 174 бода и заузео 5. место на табели шампионата, освојивши бодове у 16 ​​од 18 трка.

2018[уреди | уреди извор]

Бањаја на Великој награди Јапана 2018.године

Бањаја је сезону отворио победом у Катару, где је водио трку од почетка до краја. Бањаја је однео другу победу у Остину после тешке борбе са Алексом Маркезом где је на крају имао предност од 2,4 секунде и најбржи круг трке. У Херезу Бањаја је завршио трећи иза Лоренца Балдасарија и Мигела Оливеире задржавши своју почетну позицију. Бањаја је заузео своју прву пол позицију у Moto2 у Ле Ману, где је као и на првој трци у Катару водио од почетка до краја. Победа је уједно била и његов трећи подијум у Ле Ману од 2015. Бањаја је освојио 4. победу у Асену, где је трку почео са пол позиције и водио током целе трке. Након квалификација заузео је треће место у Саксонрингу, где је трку завршио на 12. месту, пошто је био изгуран ван стазе после пада Матије Пасинија, који је пао испред њега у последњој кривини  другог круга, и упркос томе што је пао на 26. место успео је да  напредује за четрнаест места у два круга, укључујући престизање Алекса Маркеса у последњој кривини последњег круга. у Брну Бањаја је завршио трећи и изгубио водство у шампионату од Оливеире, али је брзо поново преузео првенство у Аустрији, победивши у својој 5. трци у сезони. Бањаја је победио у својој шестој трци у сезони у Мизану са пол позиције. Успео је доћи до 5. узастопног подијума у Бурираму, победивши у трци са својим тимским колегом Луком Маринијем који је трку завршио на другом месту. Остварио је своју 8. победу у сезони у Мотегију након што је Фабио Квартараро, који је првобитно победио у трци, дисквалификован због ниског притиска у гумама. Након што је завршио на трећем месту у Сепангу, крунисан је као Moto2 светски шампион са својим 12. подијумом у сезони, а његов тимски колега Лука Марини је такође остварио своју прву Moto2 победу у историји, и 5. подијум у сезони.[8]

Бањаја је завршио сваку Moto2 трку у којој је учествовао, укупно 36. Освојио је бодове у 34 од њих и био је у низу од 30 трка где је успео да освоји макар један поен, почевши од Барселоне 2017. Низ је прекинут када се повукао са своје прве MotoGP трке у Лусаилу.

MotoGP Светски Шампионат[уреди | уреди извор]

2019[уреди | уреди извор]

После две сезоне у Moto2 категорији, 2019. Бањаја  прелази  у MotoGP Светски шампионат где ће представљати екипу Pramac Ducati.[9] Прамак му је раније понудио прелазак у MotoGP 2018. након његове сјајне прве сезоне у Moto2 категорији 2017. године, где је забележио четири подијума и завршио на 5. месту у шампионату иза Франка Морбиделија, Томаса Лутија, Мигела Оливеире и Алекса Маркеза, али је Бањаја je одлучио да остане, уз прилику да освоји шампионску титулу. Он је у Прамак дукатију заменио Данила Петрућија који је прешао у фабрички тим дукатија, заменивши троструког MotoGP светског шампиона Хорхеа Лоренца, који је заузео место у тиму Repsol хонде који је ослободио Дани Педроса након што је одлучио да се повуче после 13 сезона у MotoGP-у, поставши званични тест возач за КТМ.

Након што није успео да освоји бодове у Катару, где се повукао из трке због оштећења предњег крила, Бањаја је узео прва два бода у MotoGP шампионату освојивши 14. место у Аргентини. Почевши трку са 17. места, Бањаја је завршио на 9. месту у Остину добијајући позиције након падова Марка Маркеза и Кала Крачлоуа, а Маверик Вињалес и Жоан Мир су кажњени казнама да прођу кроз питлејн због преступа на старту трке. Пре четврте трке у Херезу Бањаја је на овој стази имао три узастопна подијума, почевши од Moto3 сезоне 2016. Ове сезоне Квалификовао се као 10. али је пао у шестом кругу, борећи се са Полом Еспаргаром. Ред је дошао на Ле Ман где је Бањаја победио у Moto2 трци 2018. године, међутим ове сезоне је пао у шестом кругу након инцидента са Мавериком Вињалесом. У следећој трци у Муђелу, његовој домаћој трци, Бањаја је имао солидан старт. Био је на првом месту на другом тренингу, квалификовао се на 8. место. Међутим, у трци је пао у последњој кривини у 11. кругу док је био на 7. месту. То је био први пут у Бањајиној каријери да није успео да заврши три трке заредом, све са падовима. У Аустрији, Бањаја је имао свој најбољи тркачки викенд још од када је био у Мото2, имао је одличне квалификације и стартује са 5. места, такоће је имао одличан темпо у трци, и успева да заврши на 7. месту. На острву Филип Бањаја је завршио трку на 4. месту, што је његов најбољи резултат у сезони, пропустивши подијум за само 0,055 секунди свом тимском колеги из Прамака Џеку Милеру. Бањаја је своју прву сезону завршио у најачој класи са 54 бода, где је завршио на 15. месту на табели шампионата. Пропустио је финалну трку у Валенсији због повреде.

2020[уреди | уреди извор]

За 2020. Бањаја је добио GP20 мотоцикл, исти као и његов тимски колега, Џек Милер. Међутим, у сезони која је била у великој мери погођена тркама које су стално одлагане или отказиване због текуће пандемије КОВИД-19, прва трка у MotoGP-у није одржана до 19. јула у Херезу, а прва заказана трка у Лусаилу је отказана за најјачу класу. Упркос томе, Бањаја је имао одличан први викенд, квалификовао се као 4. на поредку и на крају је завршиo трку на 7. позицији. У следећој трци, одржаној опет у Херезу, Бањаја је био још бољи од претходне трке, квалификовао као 3. Нажалост, у 19. кругу, са преосталих 6 кругова до краја трке, заузео је 2. место, на путу до првог подијума у сезони морао је да се повуче због отказивања мотора. Следећег тркачког викенда у Брну Бањаја је тешко пао током првог тренинга, где је сломио ногу, и због тога је пропустио остатак викенда и две наредне трке, а заменио га је Микеле Пиро. Бањаја се вратио на своју домаћу трку у Мизану, где је узео свој први подијум у својој MotoGP каријери, са 2. местом иза Франка Морбиделија, колеге члана VR46 академије.[10] Међутим, он је након свог првог подијума имао пад форме, где је освојио само 8 поена у последњих шест трка, да би на крају сезону завршио на 16. месту, са 47 освојених бодова.

2021[уреди | уреди извор]

Марк Маркез и Франческо Бањаја на Великој награди Аустрије 2021. године

У 2021. Бањаја прелази у фабрички тим Ducati, заједно са тимским колегом из Прамака Џеком Милером. Бањаја је Добро  почео сезону, на квалификацијама је заузео пол позицију испред тимског колеге Милера и фабричких возача Јамахе Фабија Квартарара и Маверика Вињалеса, на отварању сезоне у Лусаилу. Ово је била његова прва MotoGP пол позиција у каријери, одвезао је добру трку и завршио је на 3. месту. На другој трци у Катару Бањаја је завршио на 6. месту. У Портимао Бањаја је имао одличне квалификације и заузео је пол позицију, међутим, његово време круга је поништено због пада Мигела Оливеире и истакнуте жуте заставе што аутоматски значи поништавање времена круга, што је значило да је Бањаја почео трку са 11. места. Током трке Бањаја је добро напредовао и успео је да заврши на 2. месту иза Фабија Квартарара, такође имао је среће да су испред њега пали Џек Милер, Алекс Ринс и Јохан Зарко. Он је такође завршио 2. следећег тркачког викенда у Херезу, чиме је постигао свој трећи подијум у четири трке. До средине сезоне освојио је солидне бодове, пре него што је освојио још једно 2. место у Аустрији. Бањаја је однео своју прву победу у најјачој класи у Арагону, где је поставио рекорд стазе у квалификацијама,[11] и водио целу трку почевши од старта, водио је сјајну борбу и успешно одбранио седам покушаја претицања Марка Маркеза током завршне фазе трке.[12]  Бањаја је успео да понови ово достигнуће следећег тркачког викенда у Мизану, оборио је рекорд стазе и освојио пол позицију и водио је целу трку и тако успео да дође до друге победе у каријери у MotoGP-у.[13] Бањаја је стигао до треће узастопне пол позиције у Остину и завршио трку као трећи, смањивши водство Фабија Квартарара у шампионату на 52 бода, уз три преостале трке до краја сезоне. На другој трци у Мизану, Бањаја је наставио свој сјајан низ, заузимајући још једну пол позицију, постављајући најбржи круг трке, пре него што је пао при водству на 5 кругова до краја, обезбеђујући титулу Фабију Квартарару. Ово, међутим, није спречило Бањају, јер је обезбедио пету узастопну пол позицију у Портимау, после промене на 1000 кубика у најјачој класи, ово су пре њега успели још једино да ураде Марк Маркез и Фабио Квартараро раније ове сезоне.[14] Победио је на трци у Портимау, као и на последњој трци у сезони у Валенсији. Сезону је завршио на другом месту у шампионату са 252 бода и заостатком од 26 бодова за светским шампионом Фабиом Квартараром.

2022[уреди | уреди извор]

Уласком у сезону 2022, Бањаја је са сјајним завршетком претходне године изабран за фаворита шампионата за своју другу годину са Дукатијем.

На првој трци сезоне у Лусаилу у Катару, Бањаја пада са 8. места у покушају да престигне Хорхеа Мартина где и њега избацује са стазе. На другој трци у сезони, на мокрој стази Мандалика, Бањаја је освојио разочаравајуће 15. место, освојивши само један бод у прве две трке сезоне.

Два пета места на КОТИ и Великој награди Аргентине и осмо место у Портимау су били резултати до Хереза, стазе на којој је Бањаја имао успеха раније у својој каријери. Доминирао је викендом, заузевши пол позицију уз рекорд стазе,[15] а затим водио од почетка до краја, и стигао до свог другог гренд слема у каријери.[16] У Ле Ману, Бањаја је поново доминирао у почетку, водећи већину трке, међутим, на крају га је сустигао Енеа Бастианини који је победио у трци, а Бањаја је пао седам кругова пре краја трке. Током следећег тркачког викенда у Муђелу Бањаја је имао солидан почетак, квалификације је завршио на 5. месту, он је током трке сустигао и престигао Марка Безекија и водио је током остатка трке и стигао до своје друге победе у сезони.

У Каталонији, Бањаја је био на трећем месту и сматран је за једног од фаворита за победу, али га је Такаки Накагами избацио са стазе заједно са Алексом Ринсом у првој кривини, а трку је победио Фабио Квартараро. У жељи да се врати бољим резултатима долази тркачки викенд на Саксонрингу, Бањаја је пао са 2. места у трећем кругу трке. Након трке у Саксонрингу Бањаја је имао 91 поен заостатка у односу на Квартарара, лидера шампионата, и био је на 6. месту у шампионату тачно на половини сезоне.

После трке у Саксонрингу Бањаја успева да преокрене сезону. Победио је у следеће 4 трке у Асену, Силверстону, Ред Бул Рингу и Мизану. Ушао је у историју као први возач Дукатија и тек 4. возач у MotoGP ери коме је то успело.[17] Остали су вишеструки светски шампиони Валентино Роси, Марк Маркез и Хорхе Лоренцо.[18] Смањио је за 61 поен предност Фабија Квартарара у 4 трке сакупивши максималних 100 поена.

У Арагону Бањаја је циљао пету победу у низу, али је морао да се задовољи другим местом иза Енеје Бастианинија са разликом од само 0,042 секунде, престигавши га у последњем кругу. У трци у којој је Фабио Квартараро пао након што се у првом кругу сударио са Марком Маркезом, Бањаја је још једном успео да смањи заостатак за 20 поена, и сад пред тркачки викенд у Мотегију има 10 поена заостатка.

На Великој награди Јапана, док је био на 9. позицији одмах иза Квартарара, Бањаја је испао из трке у последњем кругу, омогућивши Квартарару, који је трку завршио на 8. месту, да повећа своје водство у шампионату над Бањајом на 18 бодова са 4 трке до краја сезоне.

На Великој награди Тајланда у Бурираму и Великој награди Аустралије на Филип Ајленду, Бањаја је завршио на 3. месту док Квартараро није успео да одговори у оба наврата, остављајући Бањају 14 бодова испред себе са 2 трке до краја. На Великој награди Малезије, Бањаја би могао да освоји шампионат ако надмаши Квартарара са 11 поена разлике. Освојио је 7. победу у својој сезони након лоших квалификација, али је Квартараро завршио на 3. месту што је значило да ће шампион бити одлучен у последњој трци сезоне. На Великој награди Валенсије, Бањаја је затим освојио прво првенство у најјачој класи и ушао у историју пошто је надокнадио највећи заостатак поена (−91) за победника шампионата у историји најјаче класе.[19]

2023[уреди | уреди извор]

Бањаја је наставио сарадњу са Дукатијем 2023. и 2024. заједно са новим тимским колегом, Енеом Бастианинијем који је заменио Џека Милера.[20][21]

Бањаја на Великој награди Муђела 2023. године

Већи део сезоне, Бањаја је био кључан у шампионској борби са Хорхеом Мартином. Оба возача су разменила победе у спринт тркама и главним тркама, иако је Бањаја увек држао водство у првенству осим после спринт трке у Индонезији. Након Мартиновог пада на последњој трци сезоне у Валенсији, Бањаја долази до 39 бодова предности што је било довољно да освоји шампионат. Тако је Бањаја постао двоструки светски шампион у најјачој класи у MotoGP-у и први возач Дукатија који је успешно одбранио шампионат возача.

2024[уреди | уреди извор]

Уочи сезоне 2024. Бањаја је продужио уговор са тимом Ducati до краја 2026. године.[22]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Бањаја је познат као „Пеко“ јер његова старија сестра Карола, када је учила да говори, није могла да изговори Франческо, а надимак „Пеко“ му је остао целог живота.[23]

Дана 5. јула 2022, Бањаја је у раним јутарњим сатима учествовао у несрећи под утицајем алкохола на шпанском острву Ибица. Пријављено је да је пао на алкометру, са садржајем алкохола у крви који је више од три пута већи од дозвољене границе за вожњу у Шпанији.[24] Бањаја је изјавио да је напустио ноћни клуб око 3 сата ујутру и на једном кружном току је излетео са предњим точковима ван пута у инциденту нико није повређен, и нису учествовала друга возила. Изјавио је да је славио победу на трци у Асену, и да је био пијан у дозвољеној граници.[25]

Бројеви на мотору[уреди | уреди извор]

Бањаја је после своје прве освојене титуле у MotoGP-у на крају 2022. одлучио да ће у следећој сезони заменити свој досадашњи број на мотору 63 са бројем 1. То је био први пут у овој деценији да је светски шампион одлучио да брани титулу узимајући да носи број 1 током сезоне. Тиме је постао први човек од Кејсија Стонера 2012. који је користио чувени број 1 и тек четврти возач у историји MotoGP који га користи, поред њих двојице број 1 су још носили и Хорхе Лоренцо 2011. и Ники Хејден 2007. године. Бањаја је рекао: „Одлучио сам да имам и једно и друго, а 63 је још увек на мојој кациги, прошло је много времена откако смо последњи пут видели број 1 у MotoGP-у. Увек сам се дивио људима који се тркају са бројем 1. Увек ми се то допадало”.[26]

Бањаја је у Moto2 и Moto3 носио бројеве 42 и 21.

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

CEV шампионат у 125 кубика[уреди | уреди извор]

Трке по годинама[уреди | уреди извор]

Година Мотор 1 2 3 4 5 6 7 Поз Поени
2011 Хонда ХЕР

7

АРА

7

КАТ

одустао

АЛБ1

2

АЛБ2

1

ВАЛ

5

ХЕР

одустао

3. 74

CEV Moto3 шампионат[уреди | уреди извор]

Трке по годинама[уреди | уреди извор]

Година Мотор 1 2 3 4 5 6 7 Поз Поени
2012 Хонда ХЕР

8

НАВ

2

АРА

одустао

КАТ

1

АЛБ1

Ret

АЛБ2

2

ВАЛ

одустао

3rd 73

Велике награде Мото трка[уреди | уреди извор]

По сезонама[уреди | уреди извор]

Сезона Класа Мотор Тим Трка Победа Подиум Пол П. Н.Круг Поена Поз Титула
2013 Moto3 FTR Хонда San Carlo Italia тим 17 0 0 0 0 0 НС
2014 Moto3 КТМ Sky Racing VR46 тим 16 0 0 0 1 50 16.
2015 Moto3 Махиндра Mapfre Mahindra тим 18 0 1 0 1 76 14.
2016 Moto3 Махиндра Pull & Bear Aspar Mahindra тим 18 2 6 1 0 145 4.
2017 Moto2 Калекс Sky Racing VR46 тим 18 0 4 0 0 174 5.
2018 Moto2 Калекс Sky Racing VR46 тим 18 8 12 6 3 306 1. 1
2019 MotoGP Дукати Pramac Racing 18 0 0 0 0 54 15.
2020 MotoGP Дукати Pramac Racing 11 0 1 0 2 47 16.
2021 MotoGP Дукати Ducati Lenovo тим 18 4 9 6 4 252 2.
2022 MotoGP Дукати Ducati Lenovo тим 20 7 10 5 3 265 1. 1
2023 MotoGP Дукати Ducati Lenovo тим 19 7 15 7 3 467 1. 1
2024 MotoGP Дукати Ducati Lenovo тим 4 2 2 0 1 75 2.
Укупно 195 30 60 25 18 1911 3

По класама[уреди | уреди извор]

класа Сезоне 1. трка 1. Подијум 1. Победа Трка Победа Подијуми Пол.П Н.Круг Поени Титула
Moto3 2013–2016 2013 Катар 2015 Француска 2016 Холандија 69 2 7 1 2 271 0
Moto2 2017–2018 2017 Катар 2017 Шпанија 2018 Катар 36 8 16 6 3 480 1
MotoGP 2019–данас 2019 Катар 2020 Сан Марино 2021 Арагон 90 20 37 18 13 1160 2
Укупно 2013–Данас 195 30 60 25 18 1911 3

Трке по години[уреди | уреди извор]

Година Класа Мотор 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Поз Поени
2013 Moto3 FTR Хонда КАТ

23

АМЕ

22

ШПА

26

ФРА

20

ИТА

24

КАТ

17

ХОЛ

26

НЕМ

30

ИНП

оду

ЧЕШ

28

БРИ

оду

СМА

оду

АРА

17

НАЛ

16

АУС

оду

ЈАП

20

ВАЛ

оду

НС 0
2014 Moto3 КТМ КАТ

10

АМЕ

7

АРГ

оду

ШПА

8

ФРА

4

ИТА

оду

КАТ

10

ХОЛ

н.уче

НЕМ

н.уче

ИНП

оду

ЧЕШ

17

БРИ

21

СМА

оду

АРА

24

ЈАП

13

АУС

11

МАЛ

оду

ВАЛ

16

16. 50
2015 Moto3 Махиндра КАТ

9

АМЕ

оду

АРГ

11

ШПА

7

ФРА

3

ИТА

4

КАТ

20

ХОЛ

11

НЕМ

оду

ИНП

оду

ЧЕШ

12

БРИ

оду

СМА

8

АРА

11

ЈАП

15

АУС

оду

МАЛ

17

ВАЛ

13

14. 76
2016 Moto3 Махиндра КАТ

3

АРГ

23

АМЕ

14

ШПА

3

ФРА

12

ИТА

3

КАТ

оду

ХОЛ

1

НЕМ

10

АУТ

11

ЧЕШ

оду

БРИ

2

СМА

21

АРА

16

ЈАП

6

АУС

оду

МАЛ

1

ВАЛ

оду

4. 145
2017 Moto2 Калекс КАТ

12

АРГ

7

АМЕ

16

ШПА

2

ФРА

2

ИТА

22

КАТ

13

ХОЛ

10

НЕМ

3

ЧЕШ

7

АУТ

4

БРИ

5

СМА

3

АРА

10

ЈАП

4

АУС

12

МАЛ

5

ВАЛ

4

5. 174
2018 Moto2 Калекс КАТ

1

АРГ

9

АМЕ

1

ШПА

3

ФРА

1

ИТА

4

КАТ

8

ХОЛ

1

НЕМ

12

ЧЕШ

3

АУТ

1

БРИ

отк

СМА

1

АРА

2

ТАИ

1

ЈАП

1

АУС

12

МАЛ

3

ВАЛ

14

1. 306
2019 MotoGP Дукати КАТ

оду

АРГ

14

АМЕ

9

ШПА

оду

ФРА

оду

ИТА

оду

КАТ

оду

ХОЛ

14

НЕМ

17

ЧЕШ

12

АУТ

7

БРИ

11

СМА

оду

АРА

16

ТАИ

11

ЈАП

13

АУС

4

МАЛ

12

ВАЛ

н.уче

15. 54
2020 MotoGP Дукати ШПА

7

АНД

оду

ЧЕШ

н.уче

АУТ

н.уче

ШТА

н.уче

СМА

2

ЕМИ

оду

КАТ

6

ФРА

13

АРА

оду

ТЕР

оду

ЕВР

оду

ВАЛ

11

ПОР

оду

16. 47
2021 MotoGP Дукати КАТ

3

ДОХ

6

ПОР

2

ШПА

2

ФРА

4

ИТА

оду

КАТ

7

НЕМ

5

ХОЛ

6

ШТА

11

АУТ

2

БРИ

14

АРА

1

СМА

1

АМЕ

3

ЕМИ

оду

АЛГ

1

ВАЛ

1

2. 252
2022 MotoGP Дукати КАТ

оду

ИНД

15

АРГ

5

АМЕ

5

ПОР

8

ШПА

1

ФРА

оду

ИТА

1

КАТ

оду

НЕМ

оду

ХОЛ

1

БРИ

1

АУТ

1

СМА

1

АРА

2

ЈАП

оду

ТАИ

3

АУС

3

МАЛ

1

ВАЛ

9

1. 265
2023 MotoGP Дукати ПОР

11

АРГ

166

АМЕ

оду1

ШПА

12

ФРА

оду3

ИТА

11

НЕМ

22

ХОЛ

12

БРИ

2

АУТ

11

КАТ

н.уче2

СМА

33

ИНД

оду2

ЈАП

23

ИНД

18

АУС

2

ТАИ

27

МАЛ

33

КАТ

25

ВАЛ

15

1. 467
2024 MotoGP Дукати КАТ

14

ПОР

оду4

АМЕ

58

ШПА

1

ФРА КАТ ИТА КАЗ ХОЛ НЕМ БРИ АУТ КАТ СМА ИНД ИНД ЈАП АУС ТАИ МАЛ ВАЛ 2.* 75*

2024. Сезона је још у току.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://www.ducati.com/ww/en/racing/motogp/ducati-lenovo-team-pecco-bagnaia 14. март 2021.
  2. ^ Hawkins, Jonathan (6 November 2022). https://www.cnn.com/2022/11/06/motorsport/pecco-bagnala-motogp-italy-spt-intl/index.html CNN. Retrieved 30. Новембар 2022.
  3. ^ https://www.ducati.com/ww/en/racing/motogp/ducati-lenovo-team-pecco-bagnaia 14. Март 2021.
  4. ^ https://www.fimcevrepsol.com/en/news/bagnaia-torres-morales-and-hidalgo-win-at-montmel fimcevrepsol.com.
  5. ^ https://www.gpone.com/en GPone.com.
  6. ^ Sports, Dorna (17. Мај 2017). https://www.motogp.com/en/news/2017/05/17/bagnaia-reunited-with-his-race-winning-moto3-machine/228141 motogp.com.
  7. ^ https://gpxtra.com/2016/10/30/bagnaia-wins-chaotic-controversial-malaysian-moto3-race/ 30. Октобар 2016.
  8. ^ Sports, Dorna (23. Октобар 2018). https://www.motogp.com/en/news/2018/11/04/francesco-bagnaia-2018-moto2-world-champion/275751 motogp.com.
  9. ^ Sports, Dorna (21. Фебруар 2018). https://www.motogp.com/en/news/2018/02/21/bagnaia-confirmed-in-motogp-in-2019-and-2020/250410 motogp.com.
  10. ^ https://www.crash.net/motogp/news/944573/1/morbidelli-bagnaia-hail-rossi-impact-after-landmark-vr46-day Crash. 13. Септембар 2020.
  11. ^ https://www.motorcyclenews.com/sport/motogp/2021/september/aragon-grand-prix/#Q https://en.wikipedia.org/wiki/Motorcycle_News 11. Септембар 2021. Retrieved 14. Септембар 2021.
  12. ^ https://www.bbc.com/sport/motorsport/58537273 BBC Sport.
  13. ^ https://www.ducati.com/ww/en/news/pecco-bagnaia-storms-to-win-in-the-grand-prix-of-san-marino-and-the-riviera-di-rimini-to-secure-his-second-consecutive-victory-in-motogp-miller-finishes-fifth-and-pirro-eleventh ducati.com.
  14. ^ https://www.motorsport.com/motogp/news/motogp-algarve-quali-report/6752203/ motorsport.com. 6. Новембар 2021.
  15. ^ https://www.ducati.com/ww/en/news/pecco-bagnaia-storms-to-record-pole-position-in-qualifying-for-the-spanish-gp-at-jerez-fourth-jack-miller
  16. ^ https://motorsportstats.com/driver/Francesco%20Bagnaia motorsportstats.com. Retrieved 18. Октобар 2022.
  17. ^ Sports, Dorna (24. Август 2022). https://www.motogp.com/en/news/2022/08/24/bagnaia-joins-an-exclusive-motogp-hat-trick-club/432725 motogp.com. Retrieved 18. Октобар 2022.
  18. ^ https://www.motorcyclesports.net/ motorcyclesports.net. Retrieved 18. Октобар 2022.
  19. ^ Sports, Dorna (17. Октобар 2022). https://www.motogp.com/en/news/2022/10/17/comeback-king-bagnaia-creates-premier-class-history/441353 www.motogp.com. Retrieved 1. Децембар 2022.
  20. ^ https://www.ducati.com/ww/en/news/francesco-bagnaia-and-ducati-set-to-continue-together-in-the-2023-and-2024-motogp-seasons ducati.com. 21. Фебруар 2022. Retrieved 22. Октобар 2022.
  21. ^ https://www.motogp.com/en/news/2022/08/26/ducati-confirm-bastianini-as-bagnaia-s-teammate-for-2023/432828 motogp.com. 26. Август 2022. Retrieved 22. Октобар 2022.
  22. ^ https://www.ducati.com/gb/en/news/writing-a-future-together-ducati-corse-and-francesco-bagnaia-sign-renewal-for-another-two-seasons Ducati Corse. 4. Март 2024. Retrieved 6. Март 2024.
  23. ^ https://torino.repubblica.it/cronaca/2018/11/04/news/chi_e_bagnaia_la_sua_prima_minimoto_a_soli_sei_anni-210743841/ https://en.wikipedia.org/wiki/La_Repubblica (in Italian), 4. Новембар 2018. Retrieved 27. Октобар 2022.
  24. ^ https://us.motorsport.com/motogp/news/motogp-bagnaia-road-crash-alcohol/10333584/ us.motorsport.com. 5. Јул 2022.
  25. ^ https://www.periodicodeibiza.es/pitiusas/ibiza/2022/07/05/1754245/francesco-pecco-bagnaia-tiene-accidente-trafico-ibiza.html Periódico de Ibiza y Formentera (in Spanish), 5. Јул 2022. Retrieved 15. Јул 2022.
  26. ^ https://www.motogp.com/en/news/2023/01/23/bagnaia-becomes-first-rider-to-use-1-in-a-decade/183219 motogp.com

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]