Корита (Мљет)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Корита
Korita.JPG
Корита
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаДубровачко-неретванска
ОпштинаОпштина Мљет
Становништво
 — 2011.46
Географске карактеристике
Координате42°42′42″ СГШ; 17°42′25″ ИГД / 42.7117383318576° СГШ; 17.70684395610969° ИГД / 42.7117383318576; 17.70684395610969Координате: 42°42′42″ СГШ; 17°42′25″ ИГД / 42.7117383318576° СГШ; 17.70684395610969° ИГД / 42.7117383318576; 17.70684395610969
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина146 м
Корита на мапи Хрватске
Корита
Корита
Корита на мапи Хрватске
Корита на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
Корита
Корита
Корита на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број20224 Марановићи
Позивни број+385 20

Корита (итал. Coritti, Gorrita или Corrita) су насељено место у саставу општине Мљет, на острву Мљету, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Насеље се налази на источном делу острва Мљета, испод брда на надморској висини од 146 метара. Путем је повезано са насељима Саплунара и Собра, а преко њих и са осталим насљима на острву. Приближно је исто удаљено од Мљетског канала и отвореног мора на јужној обали острва.

Историја[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила су се у саставу старе општине Дубровник.

С обзиром да је једно од најстаријих насеља на острву Жаре било изложено погледу с мора, а пошто није било погодног места за одбрану, становници Жаре се убрзо селе пар километара западније у природну удолину између брда Плањака и околних брда. Насеље добија име Корита, које је сачувано до данас. Доказ да су насеље населили Жарани види се из Ламенте Мљетске канцеларије из 1474. године, у којој Жарани жале на разне људе који им праве штету у њиховом селу Корита, док себе у истом тренутку још увек називају људима из Жаре. Други пример да није било разлике између људи из насеља Жаре и Корита је из 1502. године кад острвска управа доноси закључак да се изаберу два човека за убирање неких дажбина. Тада збор из Бабиног Поља и Блата бира свог човека, а збор Корићана свог изабраника означује као „човјека из Жаре“.

Током 17. и 18. века Корита се развијају у полуурбано насеље. У то време, а посебно после катастрофалног земљотреса у Дубровнику 1667. године, у Корита се досељава пет угледних дубровачких градских породица, које у месту граде камене куће, налик на оне у Дубровнику. У исто време, дубровачке кларисе имају своју кућу у Коритима, док дубровачки фрањевци граде самостан и цркву св. Марка. Локални становници се полако, али сигурно, урбанизују те Корита постају мали урбани гадић који, између осталог има и властиту златару. У оближњој се ували граде магацини за рибу, рибарница и мала лука за извоз рибе у Дубровник, Бари и Бриндиси.

Кула, изграђена за праћење и надзор над Мљетским каналом, као средиште градића се обнавља те Корита постају од великог значаја за Дубровачку републику, која је у Коритима направила карантин за људе оболеле од куге. Управо из тог разлога, Корита постају изворно место за мљетску болест.

Послије 1770. године започиње сиромашење Корита и његових попродица. Замиру рибарство, трговина и поморство, тако да крајем 18. века Корита престају бити градић и постају напуштено село. Додатни узрок напуштања села је била епидемија куге која је поптуно похарала насеље и околину.

Каснијим насељавањем неколико породица из дубровачког приморја Корита су опет заживела, али никад нису повратила стари сјај. Од малог градића, данас је то мало, изоловано и сиромашно место.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Корита су имала 46 становника.

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
135 128 141 135 120 153 132 141 163 164 186 168 115 90 74 46

Напомена: У 1981. смањено издвајањем истоименог дела у самостално насеље Саплунара. У 1857., 1869., 1900. и 1910. исказано под именом Корити. Од 1890. до 1910. садржи податке за бивше насеље Велико Село.

Корита су кроз историју била једно од већих насеља на острву, а насеље је имало статус малог градића. Пропадањем привреде и исељавањем становника у урбана подручја, нарочито крајем 20. века, долази до опадања насеља.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Корита је имало 90 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
87 96,66 %
Словенци
  
1 1,11 %
непознато
  
2 2,22 %
укупно: 90

Привреда[уреди | уреди извор]

У прошлости врло богато насеље са златаром, рибарницом, радњама за прераду винове лозе и маслина, које је извозило своје производе највише у Дубровник, пропадањем привреде, замиру све њене гране, па се становништво данас бави једино пољопривредом.

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • I. Dabelić, Nastanak i razvoj otočnih naselja od antike do danas i MLJET — prirodne značajke i društvena valorizacija otoka Mljeta. Zagreb: HED i dr. 1995.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мапа[уреди | уреди извор]

Фотографије[уреди | уреди извор]