Пређи на садржај

Косовскомитровачки округ (УНМИК)

С Википедије, слободне енциклопедије
Косовскомитровачки округ (УНМИК)
Положај
Држава Србија
РегионКосово и Метохија
Историјске областиКосово
Админ. центарКосовска Митровица
Површина2,077 km2
Становништво2024.
 — број ст.173.642
 — густина ст.83.602,31 ст./km2
Општине и градови6 (1999—2008)
7 (2008—данас)

Вучитрн, Звечан, Зубин Поток, Јужна Косовска Митровица, Лепосавић, Северна Косовска Митровица, Србица
Број насеља267

Косовскомитровачки округ, односно Косовскомитровачки регион (алб. Rajoni i Mitrovicës), један је од округа на подручју Косова и Метохије, по регионалној подели коју је 1999. године установио УНМИК. Седиште округа налази се у Косовској Митровици. Територијални опсег округа се током времена није знатније мењао, а након 2008. године обухвата седам општина: Вучитрн, Звечан, Зубин Поток, Јужна Косовска Митровица, Лепосавић, Северна Косовска Митровица и Србица.

УНМИК-ов Косовскомитровачки округ не треба мешати са Косовскомитровачким управним округом (са званичним центром у Косовској Митровици), који је административно-територијална јединица Републике Србије.

Према етничкој структури, Албанци чине већину становништва у општинама Вучитран, Јужна Косовска Митровица и Србица, док су Срби у већини у општинама Звечан, Зубин Поток, Лепосавић и Северна Косовска Митровица.

Оснивање

[уреди | уреди извор]

Средином 1999. године, недуго након успостављања мисије УН на подручју Косова и Метохије, отпочео је рад на стварању УНМИК-ових регионалних (окружних) структура. Решењем УНМИК-а (бр. 14) од 21. октобра 1999. године, на територији Косова и Метохије установљене су функције регионалних администратора (енгл. Regional Administrators). Приликом доношења те одлуке УНМИК је поштовао дотадашњу поделу на упупно пет окружних седишта на подручју КиМ, тако да је један од регионалних администратора био постављен и у Косовској Митровици.[1]

Тиме је насупрот Косовскомитровачком округу (у систему Србије) био створен посебан УНМИК-ов Косовскомитровачки регион, односно Косовскомитровачки округ, који је првобитно обухватао шест општина: Вучитрн, Звечан, Зубин Поток, Косовска Митровица, Лепосавић и Србица.[2][3][4][5]

Регионални администратори су били службеници УНМИК-а и бирани су из редова страних дипломата и бивших високих официра, већином из држава чланица НАТО. Међу првим косовскомитровачким регионалним администраторима су били: Марио Морконе (1999—2000) из Италије, Вилијам Неш (пролеће—јесен 2000) из САД и Ентони Велч (2000—2001) из Уједињеног Краљевства.

Иако је Република Србија преко својих окружних и општинских органа (од којих је већина након јуна 1999. године била измештена из својих званичних средишта) настојала да успостави коректну сарадњу са УНМИК-овим регионалним администраторима (првенствено у области заштите локалног српског становништва) у пракси се показало да се један од главних циљева оснивања поменутих УНМИК-ових органа огледао у постепеном сузбијању рада званичних окружних и осталих установа Републике Србије на подручју Косова и Метохије. Посебне тешкоће постојале су управо у подељеној Косовској Митровици и осталим деловима Северног Косова, пошто су тамошњи Срби били упорни у настојању да остану у склопу држано-правног поретка Републике Србије.

Током наредних година, првобитна мрежа региналних администратора је измењена, тако да су регионалне структуре УНМИК-а све више одступале од званичне окружне поделе Косова и Метохије у државно-правном систему Републике Србије, осим у случају надлежности регионалног администратора у Косовској Митровици, чија се област и даље поклапала са територијом Косовскомитровачког управног округа.

Решењем УНМИК-а бр. 9 од 15. маја 2001. године прописан је Уставни оквир за Привремене институције самоуправе (ПИС) на Косову и Метохији, који није предвиђао постојање самоуправних органа на окружном нивоу, тако да су регионални администратори УНМИК-а и даље остали једини представници власти на том нивоу управе.[6]

Решењем УНМИК-а (бр. 11) од 17. априла 2003. године, функција регионалних администратора замењена је функцијом регионалних представника (енгл. Regional Representatives).[7] Иако је тај корак био предузет упоредо са изграђивањем и јачањем локалних органа власти у склопу привремене самоуправе на Косову и Метохији, регионалним представницима су првобитно била остављена овлашћења дотадашњих регионалних администратора. Међутим, током наредних година, њихов делокруг рада се постепено сужавао. Посебна овлашћења задржали су једино регионални представници у Косовској Митровици, због сложене ситуације у Северном Косову. Ову дужност је од 2005. до 2008. године обављао амерички дипломата Џерард Галучи, а након њега индијски дипломати Анил Васишт од 2009. године и Авадеш Матур од 2012. године.

Каснијом поделом првобитне Општине Косовска Митровица на две нове општине (Јужна КМ и Северна КМ) у систему самопроглашене Републике Косово,[а] број општина Косовскомитровачког округа порастао је 2008. године на седам.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]