Северно Косово
 |
| Северно Косово Ибарски Колашин | |
|---|---|
 | |
| Матична држава |  Србија |
| Административни центар | Северна Косовска Митровица |
| Највећи град | Северна Косовска Митровица |
| Службени језик | српски |
| Владавина | |
| Облик власти | самоуправна регија |
| — Председник Скупштине Заједнице општина Аутономне покрајине Косово и Метохија | Радован Ничић |
| Историја | |
| Битни догађаји | |
| — Криза на северу Косова и Метохије | 2011 – данас |
| — Бриселски споразум (2013) | 19. април 2013. |
| — Заједница српских општина | у процесу оснивања |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 1,007 км2 |
| Становништво | |
| — 2006. | 68 000 |
| — 2015. | 79 910 |
| — густина | 79 становника/км2 |
| Економија | |
| Валута | динар |
| — код валуте | RSD |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST) |
Северно Косово (познато и као Ибарски Колашин) је незванични назив за регион на северу Аутономне Покрајине Косово и Метохија, претежно насељен Србима, а који је након албанског проглашења независности остао под контролом Владе Србије. Састоји се од четири општине: Северна Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток.
За разлику од српских енклава у централном делу покрајине, које су окружене територијом насељеном Албанцима, Северно Косово има непосредну везу са централном Србијом. На територији Северног Косова и даље делују српске институције, које су саставни део политичког, здравственог, културног и образовног система Србије. Након измештања из Приштине због ратних дешавања 1999. године и привременог боравка у централној Србији, сви факултети Универзитета у Приштини смештени су на север Косова, у Косовску Митровицу, Звечан, Лепосавић, Лешак и Зубин Поток.
На Северном Косову се налази и седиште Скупштине Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија.
Површина Северног Косова је око 1.007 km² што је приближно 10% Косова и Метохије.
Од проглашења независности тзв. Републике Косово учестали су инциденти на северу.[а] Врхунац достижу 2011. када косовска полиција покушава да заузме административне прелазе Јариње и Брњак, 2013. и након потписивања Бриселског споразума. Нова криза је избила 2017. године приликом покушаја преласка воза Београд–Рашка на територију Косова.
У складу са Бриселским споразумом планирано је укидање паралелних институција и оснивање Заједнице српских општина у коју би ушле и општине са севера Косова.
Спорт[уреди | уреди извор]
На Северном Косову постоје следећи клубови:
- Фудбалски клубови
- ФК Мокра Гора (Српска лига Запад)
- Трепча (Зона Морава)
- ФК Звечан (Окружна лига Косовска Митровица)
- ФК Ибар Лепосавић (Окружна лига Косовска Митровица)
- ФК Моша (Окружна лига Косовска Митровица)
- ФК Копаоник Лешак (Окружна лига Косовска Митровица)
- ФК Рудар Косовска Митровица (Окружна лига Косовска Митровица)
- ФК Сочаница (Окружна лига Косовска Митровица)
- Познати фудбалери
Галерија[уреди | уреди извор]
Споменик НОБ у К. Митровици
Мост на Ибру
Зубин Поток, црква
тврђава Звечански град
Црква у северној Митровици
Етничка карта Косова
Северно Косово 1941. године
Северно Косово мапа
.svg)
Види још[уреди | уреди извор]
- Косовскомитровачки управни округ
- Косовскомитровачки округ (УНМИК)
- Криза на северу Косова и Метохије
- Скупштина Заједнице општина Аутономне покрајине Косово и Метохија
- Ибарски Колашин
- Криза на северу Косова и Метохије
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије.[1] Према резолуцији 1244 Савета безбедности цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Организације уједињених нација у оквиру српске суверене територије.[2] Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са НАТО-ом и Еулексом, има дефакто власт над већином КиМ,[3] док је Северно Косово, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Одлука о проглашењу Устава Републике Србије” (PDF). Народна скупштина Републике Србије. 8. 11. 2006. Приступљено 14. 11. 2019.
- ^ „Serbia rejects UN legal ruling on Kosovo's secession” [Србија одбацује правну одлуку Уједињених нација о сецесији Косова]. BBC (на језику: енглески). 23. 7. 2018. Приступљено 14. 11. 2019.
- ^ „Head of United Nations Mission, Briefing Security Council, Calls On Serbian, Kosovo Authorities to Create Multi-Ethnic Society, Ensure Regional Prosperity”. Уједињене нације (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2010. Приступљено 14. 11. 2019.
- ^ „Бриселски споразум”. Влада Републике Србије. Приступљено 14. 11. 2019.
