Косовци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је о становницима области Косова, Косово и Метохија, Србија. За становнике области Метохија, погледајте Метохијци.
За друга значења, погледајте Косово (вишезначна одредница).

Косовци су становници Косова, једне од области Аутономне Покрајине Косово и Метохија, Србија.[1].

Становници Косова[уреди]

Становник Косова на српском језику зове се Косовац, а на албанском Kosovar[2].

И у речнику „Fjalor shqip serbokroatisht/Албанско српскохрватски речник“, аутора Абдулаха Зајмија, Мехди Бардија, Сулејмана Дринија, Љатифа Муљакуа, Ганија Љуботенија и Ситкија Имамија (Албанолошки институт у Приштини, 1981. pp. 456), стоји:

kosovar ~i m, pl. ~ ё Kosovac.

kosovar ~e adj. kosovski: Lufta e Kosovës Kosovska bitka.

kosovar/e ~ja f. pl. ~e Kosovka.

Другим речима, Албанци за становнике Косова кажу да су Косовари, док су Косоварје жене становнице Косова. У свом књижевном језику, као и у речницима, они разлучују српски од албанског назива за житеље ове јужне покрајине. То што у српском језику код неких људи има мешања ових термина, свакако су у питању неке друге околности. У стандардном српском, као и књижевном, ситуација око назива житеља Косова је сасвим јасна – они су Косовци, односно Косовке.

Но, кроз историју, кад Косово и Метохија нису били административна целина као данас, ствари су стајале нешто другачије. Под Косовом се, у географском смислу, подразумевала област од Косовске Митровице до Шар-планине, па су се ктетиком Косовац називали само становници ове котлине. За становнике Метохије постоји назив Метохијац који је, истина, ретко коришћен, тако да изгледа неодомаћен, јер су се онда више користили термини Призренац, Пећанац, Дреничанин итд. - за становнике одређеног краја Метохије. Отпор према овом називу свакако постоји у албанском народу, па није ни чудо што речи Метохија нема ни у једном од ова два речника Албанолошког института у Приштини. Јер назив „метохија < метох“ казује да је реч о црквеном имању, имању које је некад било црквени посед. Албанци имају свој назив ове области који, истина, обухвата шири појам од српског схватања Метохије, и односи се и на делове АлбанијеДукађин. Интересантно је да ни ове речи нема у „Fjalor serbokroatisht shqip“ из 1974. (па ни у обновљеном издању 1986), као што нема ни речи Метохија. Но, Дукађина има у речнику „Fjalor shqip serbokroatisht/Албанско српскохрватски речник“ из 1981. године.

Везано с овим треба подсетити да је јужна српска покрајина после Другог светског рата имала назив Аутономна косовско-метохијска област (АКМО) (од 10. јула 1945), па потом Аутономна Покрајина Косово и Метохија (од априла 1963), да би, на крају, (од новембра 1968), постала САП Косово. Те промене су се свакако одразиле и на проширење значења речи Косовац, при чему је сада она добила значење становника Косова и Метохије, а не само котлине Косово.

Није на одмет подсетити да је термин Косовар за све становнике Косова и Метохије између два рата користила Комунистичка партија Југославије, а никако реч Косовац.[3].

У српском народу и српском језику од давнина постоји презиме Косовац и женско име Косовка, па и назив места Косовац. Нема ктетика Косовар нити Косоварка, као што нема ни придева косоварски, ни других изведеница од те речи, већ само косовски. Отуда и Косовски бој или Косовска битка, а не косоварска битка. И то говори да реч Косовар није настала у духу српског језика, да није одомаћена нити масовно прихваћена од српског живља, као и чињеница да се данас под речју Косовац и Косовка подразумевају становници Косова и Метохије, а не само котлине Косово.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Група аутора „Речник српског језика“, Матица српска, Нови Сад. 2007. ISBN 978-86-7946-004-2.
  2. Zajmi, A., Bardhi, M., Drini, S., Mulaku, L., Luboteni, G., Imamai, S.: „Fjalor serbokroatisht shqip“, Instituti albanologjik i Prishtines, Приштина, 1974, 307
  3. Група аутора „У ватри револуције“ (едиција: I - XVI), Институт за историју, Приштина, 1974—1985.

Литература[уреди]

  • Урошевић, Атанасије: Косово, Научно дело, Београд, 1965,
  • Zajmi, A., Bardhi, M., Drini, S., Mulaku, L., Luboteni, G., Imamai, S.: „Fjalor serbokroatisht shqip“, Instituti albanologjik i Prishtines, Приштина, 1974,
  • Zajmi, A., Bardhi, M., Drini, S., Mulaku, L., Luboteni, G., Imamai, S.: Fjalor shqip serbokroatisht/Албанско српскохрватски речник, Instituti albanologjik i Prishtines, Приштина, 1981,
  • Трифун Павловић: Косово у српским именима, НУБ „Иво Андрић“, Приштина, 2001,