Краткокљуна гуска

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Краткокљуна гуска
Anser brachyrhynchus.jpg
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Породица: Anatidae
Род: Anser
Врста:
A. brachyrhynchus
Биномијално име
Anser brachyrhynchus
Baillon, 1834
Anser brachyrhynchus

Краткокљуна гуска (лат. Anser brachyrhynchus) је гуска која се пари на источном Гренланду, Исланду и Свалбарду. Миграторна је и презимљује у северозападној Европи нарочито у Ирској, Великој Британији, Холандији и западној Данској. Латински назив Brachyrhynchus долази од грчких речи brakhus („кратак”) и rhunkhos („кљун”).[2]

У питању је гуска средње величине, дужине 60–75 cm, распон крила 135–170 cm и масе 1,8–3,4 kg. Има кратак кљун по средини светло ружичаст а црн у основи и на врху. Тело је сиво-браон, глава и врат тамнобраон и реп сиве боје са широким белим врхом. Најближи рођак ове гуске је Anser fabalis (једно време се сматрало да је у питању подврста наведене гуске) имају сличне обрасце боја али кљун и ноге су им различите боје. Прави јако пискаво гакање нарочито гласно у лету.[3]

Популација[уреди | уреди извор]

Постоје две велике одвојене популације Краткокљуних гуски. Популација са Гренланда и Исланда презимљује у Великој Британији, док популација са Свалбарда већином презимљује у Холандији и Данској, мањи број презимљује у Норвешкој, северној Немачкој и Белгији.

У последњих 50 година популација Краткокљуних гуски је драстично порасла угавном као последица забране лова. Број гуски које презимљују у Ирској и Великој Британији се готово удесетостручио са 30.000 1950 године на 292.000 октобра 2004. У Великој Британији главна подручја на којима гуске презимљују су Норфок, Ланкашир, и Абендиншер.[3][4][5][6]

Екологија[уреди | уреди извор]

Гнезде се на литицама близу глечера превасходно као заштита од грабљивица (Арктичка лисица) такође се гнезде и на језерима. У гнезда полажу 3-6 јаја у мају и леже на јајима 26-27 дана. После излегања младунчад заједно са својим родитељима одлазе до најближег језера где добијају перје (око 56 дана). Сеоба на југ је од средине септембра до почетка октобра, док сеоба на север од средине априла до почетка маја.[3]

Исхрана им је готово у потпуности биљна. Лети се хране широким спектром биљака које се могу наћи у тундрама. Зими се хране усевима уљане репице, шећерне репе и кромпира, штета на усевима може бити велика мада то није увек случај нпр. купећи лишће и корење остало после жетве смањују могућност преношења болести од којих ти конкретни усеви оболевају.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2012). Anser brachyrhynchus. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2012. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Jobling 2010, стр. 48,76
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Cramp, S. (1977). The Birds of the Western Palearctic. Oxford. ISBN 978-0-19-857358-6. 
  4. ^ Snow, D.W.; Perrins, C.M. (1998). The Birds of the Western Palearctic (Concise изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1. 
  5. ^ Collier, Mark; Banks, Alex; Austin, Graham; Girling, Trevor; Hearn, Richard; Musgrove, Andy (2005). The Wetland Bird Survey 2003-04: Wildfowl and Wader Counts (Извештај). Wetland Bird Survey, BTO/WWT/RSPB/JNCC. ISBN 978-1-904870-50-0. ISSN 1353-7792. 
  6. ^ Banks, Alex; Collier, Mark; Austin, Graham; Hearn, Richard; Musgrove, Andy (2006). Waterbirds in the UK 2004/05: The Wetland Bird Survey (Извештај). Wetland Bird Survey, BTO/WWT/RSPB/JNCC. ISBN 978-1-904870-77-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Snow, D.W.; Perrins, C.M. (1998). The Birds of the Western Palearctic (Concise изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1. 
  • Cramp, S. (1977). The Birds of the Western Palearctic. Oxford. ISBN 978-0-19-857358-6. 
  • Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 48,76. ISBN 978-1-4081-2501-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]