Пловуше

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Пловуше
Geese Fruggo02.JPG
гуске
Научна класификација
Царство: Животиње
Тип: Хордати (Chordata)
Класа: Птице (Aves)
Ред: Пловуше (Anseriformes)
Wagler, 1831
фамилије

Пловуше или гушчарице[1] (лат. Anseriformes) су ред птица средње величине, са неколико крупнијих врста. Ред обухвата око 150 врста, које су у свом животу везане за воду. Група садржи, између осталих, птице које у свакодневном језику називамо гуске, патке и лабудови.

Опис[уреди]

Тело је обрасло густим непромочивим перјем које стално премазују масним секретом добро развијене тртичне жлезде, перје је водоотпорно и код већине птица, а посебно мужјака, шарено (види: полни диморфизам). Пловуше уопштено имају збијено, чврсто тело с релативно малом главом, која је често смештена на дугачком врату. Осим код Anhimidae, кљун пловуша је више или мање широк и пљоснат, покривен меком рожном превлаком са чврстим задебљањем на крају кљуна. Код неких је прилагођен цеђењу воде. Врх има често заоштрен и врло чврст како би птици олакшао откидање биљног материјала. Мужјаци имају спољашњи копулациони орган. Ноге ових птица су пропорционално врло кратке, са по 4 прста, од којих су 3 напред управљена и спојена пловном опном, служе за брзо кретање у води. У време митарења већина врста губи све перје истовремено. У том су раздобљу птице врло неупадљиво обојене што им служи као заштита у том времену кад не могу да лете. Улогу топлотног изолатора тада има паперје и слој масноће, који имају испод коже. Носе јаја уједначених боја из којих се легу младунци способни да одмах живе изван гнезда (нидифугни младунци).

Станиште и исхрана[уреди]

Пловуше углавном живе близу воде, у мочварама, уз ушћа и на обалама река или мора. Неке врсте проводе већи део живота на отвореном мору, а на копно долазе само у време парења и подизања младих. Већина се храни на или у близини површине воде, неке роне и хране се воденим биљем, док се нарочито гуске, лабудови и Anhimidae хране и на копну, пасући траву и друго биље. Паткарице редовно гутају каменчиће који им у мишићавом желуцу служе као гастролит за уситњавање хране.

Лет[уреди]

Већина пловуша су изврсни летачи; Anser indicus је чак птица која лети више од било које друге врсте. Многе врсте као селице прелећу велике раздаљине између подручја где се гнезде и подручја где презимљују. Те удаљености могу бити и више хиљада километара.

Класификација[уреди]

Систематика реда пловуша није усаглашена и постоје различити приступи код различитих аутора. Важан проблем представља међусобан однос група гусака, патака, лабудова, њорки и ронаца, које се третирају или као засебне фамилије, или као потфамилије једне фамилије (у том случају фамилије патака, Anatidae).

Вероватне родбинске везе између фамилија, које се најчешће издвајају у оквиру реда пловуша су представљене на следећем дијаграму:

Пловуше или Гушчарице 

 

  Пловке (Anatidae)  


Патке (Anatinae)


  Гуске (Anserinae)  

 

Праве гуске (Anserini)


 

Лабудови (Cygnini)




Патке ронилице (Aythyinae)



Ронци (Mergidae)



 

Вриштавци (Anhimidae)


 

Свраколике гуске (Anseranatidae)




Dromornithidae †



Presbyornithidae †



Врсте[уреди]

На списку су наведене неке најпознатије врсте из фамилије Пловки (Anatidae):

Врста, стручни назив Врста, српски назив
 Anas acuta Шиљкан
 Anas clypeata Пловка кашикара
 Anas crecca Крџа, Кржљура
 Anas penelope Звиждара
 Anas platyrhynchos Глувара
 Anas querquedula Гроготовац, Пупчаница
 Anas strepera Чегртуша
 Anser albifrons Лисаста гуска
 Anser anser Дивља гуска
 Anser brachyrhynchus Краткокљуна гуска
 Anser caerulescens Снежна гуска
 Anser erythropus Мала лисаста гуска
 Anser fabalis Гуска глоговњача
 Aythya ferina Риђоглава патка
 Aythya fuligula Ћубаста патка
 Aythya marila Морска црнка
 Aythya nyroca Патка њорка, Патка црнка
 Branta bernicla Гриваста гуска
 Branta canadensis Канадска гуска
 Branta leucopsis Белолика гуска
 Branta ruficollis Гуска црвеновољка
 Bucephala clangula Патка дупљашица
 Bucephala islandica Исландска патка дупљашица
 Chen caerulescens Снежна гуска
 Clangula hyemalis Ледењарка
 Cygnus atratus Црни лабуд
 Cygnus columbianus Мали лабуд, Жутокљуни лабуд
 Cygnus cygnus Велики лабуд, Жутокљуни лабуд
 Cygnus olor Црвенокљуни лабуд, Лабуд грбац
 Histrionicus histrionicus Арлекинка
 Marmaronetta angustirostris Мраморка
 Melanitta fusca Баршунасти турпан
 Melanitta nigra Црни турпан
 Mergus albellus Мали ронац
 Mergus merganser Велики ронац
 Mergus serrator Средњи ронац
 Netta rufina Превез
 Oxyura leucocephala Белоглава патка, Бјелоглава пловка
 Polysticta stelleri Штелерова гавка
 Somateria mollissima Пловка ледењарка, Гавка
 Somateria spectabilis Краљевска гавка
 Tadorna ferruginea Златокрила утва, Пловка превез
 Tadorna tadorna Шарена утва

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Шорић В. 1997. Морфологија и систематика хордата. Природно-математички факултет: Крагујевац.