Пређи на садржај

Пловке

С Википедије, слободне енциклопедије

Пловке
Мужјак глуваре
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Натпородица: Anatoidea
Породица: Anatidae
Leach, 1820
Потпородице

Anatinae
Anserinae
Aythyinae
Dendrocygninae
Merginae
Oxyurinae
Plectropterinae
Stictonettinae
Tadorninae
Thalassorninae

Пловке,[1] паткарице[2] или гушчарице (лат. Anatidae) су породица птица у коју спадају патке, утве, гуске и лабудови. Прилагођене су животу на води и способне су да током сеобе пређу и више хиљада километара. Гуске и лабудови су стриктни биљоједи, док патке и утве поред биљне, уносе и храну животињског порекла. Од 1600. године па до данас, најмање 12 врста је изумрло услед последица лова и губитка станишта. Тренутно на свету постоји 146 врста од којих су многе угрожене.

Опште карактеристике

[уреди | уреди извор]

Тело им је обрасло густим перјем које се редовно подмазује секретом добро развијених тртичних жлезда што га чини непромочивим. Кљун је специфичан за сваку врсту, и условљен је исхраном исте. Кљун гусака је прилагођен за пашу, неких врста патака за филтрирање, а код ронаца за хватање рибе. Ноге су им релативно кратке са широким пловним кожицама. Мужјаци пловуша су једни од ретких међу птицама који имају пенис. Код патака и утви приметан је сексуални диморфизам у изгледу и оглашавању, док полови лабудова и гусака више личе једни на друге. Код патака и утви мужијаци су живописно обојени, док су женке мање упадљиве.

Изумрла ћубаста утва Tadorna cristata

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Генерално су моногамне, док се патке углавном спарују на једну сезону и следеће сезоне траже другог партнера. На гнезду углавном лежи само женка. Честа је појава подметања јаја, када женка снесе неколико јаја у туђе гнездо. Јужноамеричка црноглава патка Heteronetta atricapilla је једина врста која никад не лежи на својим јајима, и увек их полаже у гнезда других птица. Млади су способни да се самостално хране одмах након излегања, али се родитељи углавном задржавају уз њих док не поодрасту.

Односи са људима

[уреди | уреди извор]

Од праисторије па до данас, пловуше се користе у људској исхрани. Лов као најстарији вид односа према овим животињама је допринео изумирању неколико врста. Неке врсте су припитомљене како би биле извор меса, јаја и перја, док се одређен број гаји као украсна перад.

Домаћа патка

Систематика

[уреди | уреди извор]
Лабуд грбац
Гуска црвеновољка
Велики ронац
Мандаринка, једна од украсних врста
Угрожена белоглава патка

У Србији су забележене следеће врсте:

српски латински
лабуд грбац Cygnus olor
велики лабуд Cygnus cygnus
мали лабуд Cygnus columbianus
сива гуска Anser anser
гуска глоговњача Anser fabalis
краткокљуна гуска Anser brachyrhynchus
лисаста гуска Anser albifrons
мала лисаста гуска Anser erythropus
белолика гуска Branta leucopsis
гриваста гуска Branta bernicla
гуска црвеновољка Branta ruficollis
шарена утва Tadorna tadorna
утва златокрила Tadorna ferruginea
глувара Anas platyrhynchos
гроготовац Anas querquedula
крџа Anas crecca
шиљкан Anas acuta
пловка кашикара Anas clypeata
звиждара Anas penelope
чегртуша Anas strepera
риђоглава патка Aythya ferina
патка црнка Aythya nyroca
ћубаста патка Aythya fuligula
морка црнка Aythya marila
превез Netta rufina
патка мраморка Marmaronetta angustirostris
гавка Somateria mollissima
црни турпан Melanitta nigra
баршунасти турпан Melanitta fusca
ледењарка Clangula hyemalis
дупљашица Bucephala clangula
мали ронац Mergellus albellus
средњи ронац Mergus serrator
велики ронац Mergus merganser
белоглава патка Oxyura leucocephala

Поред горенаведених врста у северним деловима Европе су аутохтоне и:

снежна гуска Chen caerulescens
краљевска гавка Somateria spectabilis
штелерова гавка Polysticta stelleri
арлекинка Histrionicus histrionicus
исландска дупљашица Bucephala islandica

У западној Европи се одомаћио велики број алохтоних врста, од којих и инвазивна америчка врста Oxyura jamaicensis која представља претњу за опстанак угрожене белоглаве патке са којом се хибридизује. Од набројаних врста у Србији су следеће ловне: гуска глоговњача, лисаста гуска, глувара, звиждара, крџа, гроготовац и риђоглава патка. Све остале горенаведене врсте су заштићене законом.

Подврсте

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Klasifikacija ptica”. bionet-skola.com. 
  2. ^ Srbije, Prirodnjački centar. „Gluvara”. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]