Пловке
| Пловке | |
|---|---|
| |
| Мужјак глуваре | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | Anatidae Leach, 1820
|
| Потпородице | |
|
Anatinae | |
Пловке,[1] паткарице[2] или гушчарице (лат. Anatidae) су породица птица у коју спадају патке, утве, гуске и лабудови. Прилагођене су животу на води и способне су да током сеобе пређу и више хиљада километара. Гуске и лабудови су стриктни биљоједи, док патке и утве поред биљне, уносе и храну животињског порекла. Од 1600. године па до данас, најмање 12 врста је изумрло услед последица лова и губитка станишта. Тренутно на свету постоји 146 врста од којих су многе угрожене.
Опште карактеристике[уреди | уреди извор]
Тело им је обрасло густим перјем које се редовно подмазује секретом добро развијених тртичних жлезда што га чини непромочивим. Кљун је специфичан за сваку врсту, и условљен је исхраном исте. Кљун гусака је прилагођен за пашу, неких врста патака за филтрирање, а код ронаца за хватање рибе. Ноге су им релативно кратке са широким пловним кожицама. Мужјаци пловуша су једни од ретких међу птицама који имају пенис. Код патака и утви приметан је сексуални диморфизам у изгледу и оглашавању, док полови лабудова и гусака више личе једни на друге. Код патака и утви мужијаци су живописно обојени, док су женке мање упадљиве.
Размножавање[уреди | уреди извор]
Генерално су моногамне, док се патке углавном спарују на једну сезону и следеће сезоне траже другог партнера. На гнезду углавном лежи само женка. Честа је појава подметања јаја, када женка снесе неколико јаја у туђе гнездо. Јужноамеричка црноглава патка Heteronetta atricapilla је једина врста која никад не лежи на својим јајима, и увек их полаже у гнезда других птица. Млади су способни да се самостално хране одмах након излегања, али се родитељи углавном задржавају уз њих док не поодрасту.
Односи са људима[уреди | уреди извор]
Од праисторије па до данас, пловуше се користе у људској исхрани. Лов као најстарији вид односа према овим животињама је допринео изумирању неколико врста. Неке врсте су припитомљене како би биле извор меса, јаја и перја, док се одређен број гаји као украсна перад.
_002.jpg)
Врсте[уреди | уреди извор]
У Србији су забележене следеће врсте:
Поред горенаведених врста у северним деловима Европе су аутохтоне и:
| снежна гуска | Chen caerulescens |
|---|---|
| краљевска гавка | Somateria spectabilis |
| штелерова гавка | Polysticta stelleri |
| арлекинка | Histrionicus histrionicus |
| исландска дупљашица | Bucephala islandica |
У западној Европи се одомаћио велики број алохтоних врста, од којих и инвазивна америчка врста Oxyura jamaicensis која представља претњу за опстанак угрожене белоглаве патке са којом се хибридизује.
Од набројаних врста у Србији су следеће ловне: гуска глоговњача, лисаста гуска, глувара, звиждара, крџа, гроготовац и риђоглава патка. Све остале горенаведене врсте су заштићене законом.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Klasifikacija ptica”. bionet-skola.com.
- ^ Srbije, Prirodnjački centar. „Gluvara”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Правилник о проглашавању ловостајем заштићених врста дивљачи (Правилник је објављен у „Службеном гласнику РС”, број 9/12)
- Gonzalez, J.; Düttmann, H.; Wink, M. (2009). „Phylogenetic relationships based on two mitochondrial genes and hybridization patterns in Anatidae”. Journal of Zoology. 279: 310—318. doi:10.1111/j.1469-7998.2009.00622.x.
- Johnsgard, Paul A. (2010): Ducks, Geese, and Swans of the World, Revised edition
- Johnsgard, Paul A. (2010): Waterfowl of North America, Revised edition
- Steadman, David William (1999). „The Prehistory of Vertebrates, Especially Birds, on Tinian, Aguiguan, and Rota, Northern Mariana Islands” (PDF). Micronesica. 31 (2): 319—345. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 07. 2004.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Пловке на Викимедијиној остави. |
- Anatidae videos on the Internet Bird Collection
- Anatidae sounds on the xeno-canto collection
- Anatidae stamps – Stamps on ducks, swans and geese
