Пловке

Пловке
Мужјак глуваре
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Anseriformes
Натпородица:	Anatoidea
Породица:	Anatidae Leach, 1820
Потпородице
Anatinae Anserinae Aythyinae Dendrocygninae Merginae Oxyurinae Plectropterinae Stictonettinae Tadorninae Thalassorninae

Пловке, паткарице или гушчарице (лат. Anatidae) су породица птица у коју спадају патке, утве, гуске и лабудови. Прилагођене су животу на води и способне су да током сеобе пређу и више хиљада километара. Гуске и лабудови су стриктни биљоједи, док патке и утве поред биљне, уносе и храну животињског порекла. Од 1600. године па до данас, најмање 12 врста је изумрло услед последица лова и губитка станишта. Тренутно на свету постоји 146 врста од којих су многе угрожене.

Опште карактеристике

Тело им је обрасло густим перјем које се редовно подмазује секретом добро развијених тртичних жлезда што га чини непромочивим. Кљун је специфичан за сваку врсту, и условљен је исхраном исте. Кљун гусака је прилагођен за пашу, неких врста патака за филтрирање, а код ронаца за хватање рибе. Ноге су им релативно кратке са широким пловним кожицама. Мужјаци пловуша су једни од ретких међу птицама који имају пенис. Код патака и утви приметан је сексуални диморфизам у изгледу и оглашавању, док полови лабудова и гусака више личе једни на друге. Код патака и утви мужијаци су живописно обојени, док су женке мање упадљиве.

Изумрла ћубаста утва Tadorna cristata

Размножавање

Генерално су моногамне, док се патке углавном спарују на једну сезону и следеће сезоне траже другог партнера. На гнезду углавном лежи само женка. Честа је појава подметања јаја, када женка снесе неколико јаја у туђе гнездо. Јужноамеричка црноглава патка Heteronetta atricapilla је једина врста која никад не лежи на својим јајима, и увек их полаже у гнезда других птица. Млади су способни да се самостално хране одмах након излегања, али се родитељи углавном задржавају уз њих док не поодрасту.

Односи са људима

Од праисторије па до данас, пловуше се користе у људској исхрани. Лов као најстарији вид односа према овим животињама је допринео изумирању неколико врста. Неке врсте су припитомљене како би биле извор меса, јаја и перја, док се одређен број гаји као украсна перад.

Домаћа патка

Врсте

Лабуд грбац

Гуска црвеновољка

Велики ронац

Мандаринка, једна од украсних врста

Угрожена белоглава патка

У Србији су забележене следеће врсте:

српски	латински
лабуд грбац	Cygnus olor
велики лабуд	Cygnus cygnus
мали лабуд	Cygnus columbianus
сива гуска	Anser anser
гуска глоговњача	Anser fabalis
краткокљуна гуска	Anser brachyrhynchus
лисаста гуска	Anser albifrons
мала лисаста гуска	Anser erythropus
белолика гуска	Branta leucopsis
гриваста гуска	Branta bernicla
гуска црвеновољка	Branta ruficollis
шарена утва	Tadorna tadorna
утва златокрила	Tadorna ferruginea
глувара	Anas platyrhynchos
гроготовац	Anas querquedula
крџа	Anas crecca
шиљкан	Anas acuta
пловка кашикара	Anas clypeata
звиждара	Anas penelope
чегртуша	Anas strepera
риђоглава патка	Aythya ferina
патка црнка	Aythya nyroca
ћубаста патка	Aythya fuligula
морка црнка	Aythya marila
превез	Netta rufina
патка мраморка	Marmaronetta angustirostris
гавка	Somateria mollissima
црни турпан	Melanitta nigra
баршунасти турпан	Melanitta fusca
ледењарка	Clangula hyemalis
дупљашица	Bucephala clangula
мали ронац	Mergellus albellus
средњи ронац	Mergus serrator
велики ронац	Mergus merganser
белоглава патка	Oxyura leucocephala

Поред горенаведених врста у северним деловима Европе су аутохтоне и:

снежна гуска	Chen caerulescens
краљевска гавка	Somateria spectabilis
штелерова гавка	Polysticta stelleri
арлекинка	Histrionicus histrionicus
исландска дупљашица	Bucephala islandica

У западној Европи се одомаћио велики број алохтоних врста, од којих и инвазивна америчка врста Oxyura jamaicensis која представља претњу за опстанак угрожене белоглаве патке са којом се хибридизује.

Од набројаних врста у Србији су следеће ловне: гуска глоговњача, лисаста гуска, глувара, звиждара, крџа, гроготовац и риђоглава патка. Све остале горенаведене врсте су заштићене законом.

Литература

• Правилник о проглашавању ловостајем заштићених врста дивљачи (Правилник је објављен у „Службеном гласнику РС”, број 9/12)
• Gonzalez, J.; Düttmann, H.; Wink, M. (2009). „Phylogenetic relationships based on two mitochondrial genes and hybridization patterns in Anatidae”. Journal of Zoology. 279: 310—318. doi:10.1111/j.1469-7998.2009.00622.x. 
• Johnsgard, Paul A. (2010): Ducks, Geese, and Swans of the World, Revised edition
• Johnsgard, Paul A. (2010): Waterfowl of North America, Revised edition
• Steadman, David William (1999). „The Prehistory of Vertebrates, Especially Birds, on Tinian, Aguiguan, and Rota, Northern Mariana Islands” (PDF). Micronesica. 31 (2): 319—345. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 07. 2004. 

Спољашње везе

• Anatidae videos Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2012) on the Internet Bird Collection
• Anatidae sounds on the xeno-canto collection
• Anatidae stamps — Stamps on ducks, swans and geese