Крбава (Удбина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Крбава
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаОпштина Удбина
ОбластЛика
Становништво
 — (2011)37
Географске карактеристике
Координате44°36′48″ СГШ; 15°40′04″ ИГД / 44.61321503845534° СГШ; 15.66768711096572° ИГД / 44.61321503845534; 15.66768711096572Координате: 44°36′48″ СГШ; 15°40′04″ ИГД / 44.61321503845534° СГШ; 15.66768711096572° ИГД / 44.61321503845534; 15.66768711096572
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина637 м
Крбава на мапи Хрватске
Крбава
Крбава
Крбава на мапи Хрватске
Крбава на мапи Личко-сењске жупаније
Крбава
Крбава
Крбава на мапи Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53236 Подлапача
Позивни број+385 53

Крбава је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Крбава је удаљена око 19 км сјеверозападно од Удбине. Налази се у средишњем дијелу Крбавског поља.

Историја[уреди]

Насеље се некад звало Пишаћ. Крбава се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.

Становништво[уреди]

Према попису из 1991. године, насеље Крбава је имала 134 становника, од којих је било 123 Срба, 9 Хрвата и 2 Југословена. Према попису становништва из 2001. године, Крбава је имала 38 становника.[1] Крбава је према попису из 2011. године имала 37 становника.[2] Кроз дугу историју, у Крбави су присутна свега четири презимена - Смиљанић,Цвијановић, Чорак и Бунчић. Из братства крбавских Смиљанића потекао је и чувени јунак Илија Смиљанић, саборац славног Стојана Јанковића у бојевима са Турцима. Смиљанићи су, иначе, одувек чинили готово 90 посто становништва села Крбава, а подељени су неколико подгрупа које имају такозване "шпицнамете" или неку врсту подпрезимена - Белићи, Драговићи, Савићевићи, Николићи... - која нису у крвном сродству. Крбавски Смиљанићи, Цвијановићи и Бунчићи који су били најмалобројнији и угасили су се још пре Првог светског рата су Срби православне вере, док су Чорци подељени на Србе православце и Хрвате католике. До тога је дошло када је једна од великих кампања превођења Срба у католицизам коју је спроводио аустријски генрал Лаудон (једна велика шума између Крбавског поља и Коренице и данас носи назив "Лаудонов гај")обустављена у тренутку када је покрштена отприлике половина становника крбавског засеока Чорци.

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 123 148 211
Југословени 2 18 6
Хрвати 9 16 31
остали и непознато 1
Укупно 134 183 248 328
Демографија[3]
Година Становника
1961. 328
1971. 248
1981. 183
1991. 134
2001. 38
2011. 37

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 15. 4. 2013. 
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]