Пећане
Пећане | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Општина | Удбина |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. |  35 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 38′ 40″ С; 15° 43′ 31″ И / 44.644358301558014° С; 15.725358738607242° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 634 m |
  Пећане Пећане на карти Хрватске | |
 Пећане Пећане на карти Личко-сењске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 53235 Бунић |
| Позивни број | +385 53 |
Пећане је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
Пећане се налази између Удбине и Коренице. Сјеверно од Пећана је Грабушић и Бјелопоље, јужно је Јошан, западно Дебело Брдо и Крбава. Пећане је од Удбине удаљено око 15 km, а од Коренице такође око 15 km.
Историја[уреди | уреди извор]
По писању многих Будисављевића (Јованка Будисављевић Броз [1], Александар Леко Будисављевић [2], Борислав Б. Будисављевић [3] ...), они своје поријекло доводе у вези са метохијским Пећанима. Три брата, Филип, Јуриша и Будиша (од којих су настали каснији Филиповићи, Јуришићи и Будисављевићи и Будаци) су као племство Немањића дошли до Лике (Рибник код Госпића, потом у Брлог и Дренов Кланац, да чувају Сењ). По ослобођењу Лике и Крваве основали су истоимено село Пећане.
Прадјед Ђукин (Ђука — мајка научника Николе Тесле), а Николин шукундјд био је Марко Будисављевић. У Личкој регименти Карловачког генералата служио је од 1746. године у чину оберлајтанта. Њему је аустријски цар Јосип II доделио племићку титулу. Марков отац Тоша Будисављевић, лутајући са стоком за бољом пашом зауставља се на Крбавском пољу и са братом Малешом оснива насеље Пећане. Један од потомака породице Будисављевић била је и Јованка Будисављевић-Броз (1924—2013), супруга југословенскиг предсеника Јосипа Броза Тита.
Двије гране Будисављевића су добиле аустријско племство, Марко и Мијат Будисављевић. Грана мајора Мијата истиче се управо низом виших официра и генерала. Та грана Будисављевића је систематски занемарена од стране Лексикографског завода Мирослав Крлежа и Крлежине Опће енциклопедије. Разлози су веома дубоки, још од доба Марије Терезије. Тада је вршено насилно покатоличавање Срба у Аустрији. По очуваном племенском предању једној таквој екипи супроставио се код Пећана с пушком у руци дјед мајора Мијата, Мијат-Бојан Будисављевић, заједно са двојицом другова. Аустријске власти су тај инцидент, у којем је један плебануш изгубио главу, заташкале, а екипе за насилно покатоличавање нису више у тај крај залазиле. Ипак, то је остало записано у аустријским архивима и због тога Мијатов унук, мајор Мијат и праунук генерал Буде, управо зато не добијају ни Орден Марије Терезије ни Орден Леополдов. Приједорска грана Будисављевића се ту, крајем 19. и почетком 20. вијека, далеко боље уклапала у постојеће односе, а њени најистакнутији представници, Велики жупан Буде и његово потомство све више еволуирају од Срба у православце, док у Мијатовом потомству српска национална свијест постаје све јача. Један унук попа Јове погинуо је 1916. на Кајмакчалану као српски добровољац и то је био додатни разлог за прешуткивање Мијатове гране. [4]
Пећане се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1991. године, насеље Пећане је имало 118 становника, сви су били Срби. Према попису становништва из 2001. године, Пећане је имао 45 становника.[5] Пећане је према попису из 2011. године имало 35 становника.[6]
| Националност[7] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 118 | 120 | 184 | 278 |
| Југословени | 4 | |||
| Хрвати | 1 | |||
| остали и непознато | ||||
| Укупно | 118 | 124 | 184 | 279 |
| Демографија[7] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 279 | |
| 1971. | 184 | |
| 1981. | 124 | |
| 1991. | 118 | |
| 2001. | 45 | |
| 2011. | 35 | |
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Јованка Будисављевић-Броз, супруга Јосипа Броза Тита
- Мијат Будисављевић, мајор и племић
- Јован Будисављевић, свјештеник и посланик
- Буде Будисављевић, генерал-мајор, племић
- Буде Будисављевић, велики жупан
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јокановић, Жарко (2013). Јованка Броз - мој живот, моја истина, pp. 20. Београд: Блиц.
- ^ Будисављевић, Александар (1890). Племе Будисављевића у Горњој крајини, pp. 15. Нови Сад.
- ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића, pp. 13. Прометеј.
- ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића, pp. 50., 157. Прометеј.
- ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тромеђа: Пећане Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2016) (језик: српски)
