Пећане

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пећане
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаОпштина Удбина
ОбластЛика
Становништво
 — (2011)35
Географске карактеристике
Координате44°38′40″ СГШ; 15°43′31″ ИГД / 44.644358301558014° СГШ; 15.725358738607242° ИГД / 44.644358301558014; 15.725358738607242Координате: 44°38′40″ СГШ; 15°43′31″ ИГД / 44.644358301558014° СГШ; 15.725358738607242° ИГД / 44.644358301558014; 15.725358738607242
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина634 м
Пећане на мапи Хрватске
Пећане
Пећане
Пећане на мапи Хрватске
Пећане на мапи Личко-сењске жупаније
Пећане
Пећане
Пећане на мапи Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53235 Бунић
Позивни број+385 53

Пећане је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Пећане се налази између Удбине и Коренице. Сјеверно од Пећана је Грабушић и Бјелопоље, јужно је Јошан, западно Дебело Брдо и Крбава. Пећане је од Удбине удаљено око 15 km, а од Коренице такође око 15 km.

Историја[уреди]

По писању многих Будисављевића (Јованка Будисављевић Броз [1], Александар Леко Будисављевић [2], Борислав Б. Будисављевић [3] ...), они своје поријекло доводе у вези са метохијским Пећанима. Три брата, Филип, Јуриша и Будиша (од којих су настали каснији Филиповићи, Јуришићи и Будисављевићи и Будаци) су као племство Немањића дошли до Лике (Рибник код Госпића, потом у Брлог и Дренов Кланац, да чувају Сењ). По ослобођењу Лике и Крваве основали су истоимено село Пећане.

Прадјед Ђукин (Ђука — мајка научника Николе Тесле), а Николин шукундјд био је Марко Будисављевић. У Личкој регименти Карловачког генералата служио је од 1746. године у чину оберлајтанта. Њему је аустријски цар Јосип II доделио племићку титулу. Марков отац Тоша Будисављевић, лутајући са стоком за бољом пашом зауставља се на Крбавском пољу и са братом Малешом оснива насеље Пећане. Један од потомака породице Будисављевић била је и Јованка Будисављевић-Броз (1924—2013), супруга југословенскиг предсеника Јосипа Броза Тита.

Двије гране Будисављевића су добиле аустријско племство, Марко и Мијат Будисављевић. Грана мајора Мијата истиче се управо низом виших официра и генерала. Та грана Будисављевића је систематски занемарена од стране Лексикографског завода Мирослав Крлежа и Крлежине Опће енциклопедије. Разлози су веома дубоки, још од доба Марије Терезије. Тада је вршено насилно покатоличавање Срба у Аустрији. По очуваном племенском предању једној таквој екипи супроставио се код Пећана с пушком у руци дјед мајора Мијата, Мијат-Бојан Будисављевић, заједно са двојицом другова. Аустријске власти су тај инцидент, у којем је један плебануш изгубио главу, заташкале, а екипе за насилно покатоличавање нису више у тај крај залазиле. Ипак, то је остало записано у аустријским архивима и због тога Мијатов унук, мајор Мијат и праунук генерал Буде, управо зато не добијају ни Орден Марије Терезије ни Орден Леополдов. Приједорска грана Будисављевића се ту, крајем 19. и почетком 20. вијека, далеко боље уклапала у постојеће односе, а њени најистакнутији представници, Велики жупан Буде и његово потомство све више еволуирају од Срба у православце, док у Мијатовом потомству српска национална свијест постаје све јача. Један унук попа Јове погинуо је 1916. на Кајмакчалану као српски добровољац и то је био додатни разлог за прешуткивање Мијатове гране. [4]

Пећане се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.

Становништво[уреди]

Према попису из 1991. године, насеље Пећане је имало 118 становника, сви су били Срби. Према попису становништва из 2001. године, Пећане је имао 45 становника.[5] Пећане је према попису из 2011. године имало 35 становника.[6]

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 118 120 184 278
Југословени 4
Хрвати 1
остали и непознато
Укупно 118 124 184 279
Демографија[7]
Година Становника
1961. 279
1971. 184
1981. 124
1991. 118
2001. 45
2011. 35

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јокановић, Жарко (2013). Јованка Броз - мој живот, моја истина, pp. 20. Београд: Блиц. 
  2. ^ Будисављевић, Александар (1890). Племе Будисављевића у Горњој крајини, pp. 15. Нови Сад. 
  3. ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића, pp. 13. Прометеј. 
  4. ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића, pp. 50., 157. Прометеј. 
  5. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 15. 4. 2013.
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 15. 4. 2013. 
  7. 7,0 7,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]