Кристина Пизанска
| Кристина Пизанска | |
|---|---|
 Кристина Пизанска | |
| Датум рођења | 1364. |
| Место рођења | Венеција, |
| Датум смрти | 1430. |
| Место смрти | Пуаси, |
| Најважнија дела | Град жена Посланица богу Љубави Књига о три врлине образовања за даме |
Кристина Пизанска (франц. Christine de Pisan; Венеција, 1354 – Пуаси, 1430) била је списатељица и филозоф позног средњег века. Италијанског је порекла, живела је и радила на двору француских краљева: Шарла V, Шарла VI и Шарла VII. Она је претеча савременог феминизма, прва жена која је ауторитативно оспоравала мизогинију. Писала је поезију и прозу, укључујући биографије и књиге које садрже практичне савете за жене. За собом је оставила 41 дело за време тридесетогодишње каријере.
Биографија[уреди | уреди извор]
Кристина Пизанска је била кћерка италијанског научника Томаза Пизана.[1] Рођена је у Венецији, али убрзо након тога њен отац је добио посао лекара, алхемичара и астролога на двору француског краља Шарла V. Отац је Кристину преставио краљу када је имала четири године и тада је почела да се школује, а могла је да користи краљевску библиотеку, у оно време једну од најбољих у Европи. Од малих ногу, Кристина се интересовала за језике и књижевност, а имала је прилике да се врло добро упозна са делима Алигијерија, Петрарке и Бокача.
Са 15 година, 1380, се удала за секретара краља Шарла V, али је већ после десет година, са непуних 25, је остала удовица са троје мале деце. Пар година раније, умро је и њен отац, па с те стране није могла добити издржавање. Како би прехранила себе и своју породицу, почела је да пише. У почетку је писала песме по наруџбини, углавном за чланове краљевске породице. Следећих тридесет година пише и то од 1399. до 1429, створивши 41 дело.
Она је прва жена у историји за коју се са сигурношћу може рећи да је била списатељица по професији Такође, остаће упамћена по томе да се међу првима залагала за побољшање положаја жена у друштву.[2]
Најзначајнија дела[уреди | уреди извор]
- Посланица богу Љубави (1399) - дело у 825 стихова
- Посланица Офеи Хектору (1399—1400)
- Рекла је ружа (1402)
- Књига 100 балада (1402)
- Пут дугог учења (1403)
- Књига о преносу богатства (1403)
- Чобаница (1403)
- Књига о манирима и добрим делима мудрог краља Шарла V (1404)
- Град жена (1405)
- Књига о три врлине образовања за даме (1405)
- Кристинина визија (1405)
- Књига о телу полиције (1407)
- Књига о миру (1413)
- Дитие о Јованки Орлеанки (1429)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Жене које су мењале свет“ Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014), Данијела Пејатовић, stazenezele.rs, 30. мај 2013. Приступљено 7. јуна 2014.
- ^ „Михаел Нурдбергер: Средњи век није био мрачан“, Драган Богутовић, Вечерње новости, 11. март 2012. Приступљено 7. јуна 2014.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Кристина Пизанска на Викимедијиној остави. |