Ким Клајстерс

С Википедије, слободне енциклопедије
Ким Клајстерс
Ким Клајстерс
Лични подаци
НадимакПријатна госпођица (Miss Congeniality)
Датум рођења(1983-06-08)8. јун 1983.(40 год.)
Место рођењаБилзен, Белгија
ДржављанствоБелгија
Висина1,74 m
Маса68 kg
ПребивалиштеБри, Белгија
Информације о каријери
Про. каријера17. август 1997 – 6. мај 2007.
11. август 2009 – 2. септембар 2012.
Иградесном руком (дворучни бекхенд)
Зарада24.442.340 $
ВТА профилweb.archive.org/web/20110307112334/www.wtatennis.com/player/kim-clijsters_2257889_1583
Појединачно
Победе—порази523–127
Освојени турнири41 ВТА, 3 ИТФ
Изгубљена финала19
Најбољи пласман1. (11. август 2003)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеП (2011)
Ролан ГаросФ (2001, 2003)
ВимблдонПФ (2003, 2006)
ОП САДП (2005, 2009, 2010)
Остали турнири
ВТА првенствоП (2002, 2003, 2010)
Парови
Победе—порази131–55
Освојени турнири11 ВТА, 3 ИТФ
Изгубљена финала9
Најбољи пласман1. (4. август 2003)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеЧФ (2003)
Ролан ГаросП (2003)
ВимблдонП (2003)
ОП САДЧФ (2002)
Остали турнири — парови
ВТА првенствоФ (2003)
Мешовити парови
Освојени турнири0
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
Ролан Гарос3К (2000)
ВимблдонФ
Тимска такмичења
Били Џин Кинг купП (2001)
Званични веб-сајт
http://www.kimclijsters.be/
Ажурирано: 31. децембар 2012..

Ким Антоан Лод Клајстерс (хол. О овој звучној датотеци Kim Antonie Lode Clijsters  /kɪm ˈklɛistərs/; рођена 8. јуна 1983. у Билзену, Белгија) је бивша првопласирана тенисерка на ВТА листи.

До свог најбољег пласмана на ВТА листи дошла је 11. августа 2003, да би касније изгубила прво место од Жистин Енен. 25. јануара 2006, после победе над Мартином Хингис у полуфиналу на отвореном првенству Аустралије, да би 30. јануара и службено опет постала број 1 у женском тенису што је потрајало до 30. марта када је Амели Моресмо заузела прво место. Клајстерс се повукла из професионалног тениса 6. маја 2007.[1] У мају 2009. саопштила је свој повратак професионалном тенису. Први турнир након тога је био из Мастерс Серије у Синсинатију где је учествовала по ванредном позиву и стигла до четвртине финала.

Тениска каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Ким је била успешни јуниор. 1998. је играла у финале на Вимблдона за јуниорке. Такође је, заједно са Јеленом Докић освојила Отворено првенство Француске, као и Отворено првенство Америке са Евом Дирберг. 1998 годину је завршила на месту 11 и број 4 у дублу на ИТФовој јуниорској листи.

Пут ка врху[уреди | уреди извор]

1999. је била година када се Ким пробијала у сениоре женског тениса. На Вимблдону је дошла до четвртог кола када је изгубила од идола Штефи Граф. Касније то лето, Ким је стигла до трећег кола Отвореног првенства Америке, где је била у позицији да сервира за меч, али је изгубила од Серене Вилијамс, која је на крају била победник турнира. У јесен исте године, Клајстерс је дошла до своје прве победе на ВТА турниру, у Луксембургу, као и првог ВТА турнира у дублу у Братислави са Лоренс Куртоис.

Следећих неколико година, Ким је напредовала на ВТА листи. До свог првог гренд слем финала је дошла 2001. на отвореном првенству Француске, када је изгубила од Џенифер Капријати са резултатом 12-10 у трећем сету. Њен следећи велики успех је доживела на ВТА шампионату у Лос Анђелесу 2002, када је дошла, до тада, највећег успеха, победом над Сереном Вилијамс.

Једна од најуспешнијих година за Ким је сигурно била 2003, у којој је освојила 9 турнира, укључујући ВТА шампионат, као и пласмана до финала на отвореном првенству Француске и Америке, где је на оба турнира изгубила од сународњакиње Жистин Енен Арден. У истој години, Ким је дошла до првог места на ВТА листи, али само на неколико недеља. Крај сезоне је завршила на другом месту.

2004. године је дошла до још једног гренд слем финала на Отвореном првенству Аустралије, где је опет изгубила од Жастин. Нажалост, због повреде шаке, због чега је морала ићи на операције, била је принуђена да се повуче из тениса.

2005.[уреди | уреди извор]

2005. годину у женском тенису обележио је велики повратак за Ким. У фебруару, после периода када није играла због повреда, Ким се вратила на ВТА турнире победивши на домаћем терену, у Антверпену. У марту исте године долази до победе на два турнира прве категорије, турниру у Индијан Велсу и Мајами опену.

Те године, Клајстерс коначно долази до гренд слем титуле победом на Отвореном првенству Америке, победом над Мери Пирс 6-3 6-1, зарадивши 2,2 милиона долара - највеће новчане награде у женском спорту икада. За победу на турниру се добија 1,1 милион, али је Ким освојила и серију турнира по северној Америци то лето, па је добила 100% бонус. Од септембра 2005 Ким престаје сарадњу са тадашњим тренером и наставља каријеру без тренера.

2006.[уреди | уреди извор]

Клајстерс на Вимблдону 2006.

2006. године Ким је дошла до полуфинала Отвореног првенства Аустралије и Француске. 21. марта је добила награде Женске тениске асоцијације за тенисерку године као и повратак године, за 2005. У мају, до полуфинала Отвореног првенства Француске, није изгубила ниједан сет, победивши чак и Мартину Хингис у полуфиналу, да би на крају, у финалу изгубила од Жистин Енен 6-3, 6-2 на 23. рођендан.

2007.[уреди | уреди извор]

У својој последњој сезони пре паузе, 2007, Клајстерс је освојила један турнир у Сиднеју, победом над Јеленом Јанковић, 2-1 у сетовима. У фебруару, на свом последњем наступу у Антверпену, опростила се од својих навијача сународника у веома емотивном говору, а у финалу је изгубила од Францускиње Амели Моресмо. Последњи турнир је одиграла у Варшави, почетком маја, где је, након што је била слободна у првом, изгубила у другом колу од слабије рангиране Рускиње. Након тога је најавила своје повлачење. У том тренутку Ким Клајстерс се налазила на четвртом месту ВТА листе.

Повлачење[уреди | уреди извор]

Клајстерс је изјавила неколико пута у 2006. години, да због многобројних повреда у каријери, планира да се повуче из професионалног тениса крајем 2007. сезоне. 6. маја 2007, због повреда, физичког умора и свадбе, која је заказана у јулу 2007, Ким Клајстерс је одлучила да се раније повуче из професионалног тениса.[2]

Повратак 2009.[уреди | уреди извор]

26. марта 2009. званично је најавила да је добила специјалне позивнице и да ће играти на турнирима у Синсинатију, Торонту и на Отвореном првенству САД. Такође је изјавила да више воли да мисли о томе као о „другој каријери“ умјесто о повратку јер су околности другачије у односу на њену прву каријеру (брак, беба, скора смрт њеног оца).[3] На турниру у Синсинатију побиједила је 13. тенисерку свијета, Марион Бартоли у првом колу, 6-4, 6-3.[4] У наредна два меча савладала је још двије тенисерке из првих 20 - Пати Шнидер и Светлану Кузњецову. у четвртфиналу је изгубила од прве тенисерке свијета, Динаре Сафине.

На Роџерс купу у другој рунди побиједила је Викторију Азаренку, а у трећем колу је поражена од Јелене Јанковић 6-1, 3-6, 5-7.

На отвореном првенству САД је побијелила пет тенисерки из првих 20: Марион Бартоли, Винус Вилијамс, Ли На, у полуфиналу Серену Вилијамс и у финалу Каролину Возњацки освојивши своју другу титулу на том турниру[5][6][7]. Она је прва тенисерка која је успјела да побиједи обје сестре Вилијамс на путу до гренд слем финала након Жистин Енан којој је то пошло за руком 2007. Тријумфом на овом турниру доспјела је међу 20 најбољих тенисерки свијета.

29. јануара 2011. године, Ким Клајстерс осваја Отворено првенство Аустралије.

Тренери[уреди | уреди извор]

  • 19921996: Барт Ван Керков
  • 1996—2002: Карл Маес
  • 2002—2005: Марк Дехоус

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Ким је одрасла у спортској породици као ћерка успешног фудбалског играча, Леи Клајстерс, и гимнастичарке, Елс Вандекаестбек. Њена сестра Елке Клајстерс, која је била успешна тенисерка као јуниор, која је 2002. завршила као ИТФ светски јуниорски шампион у дублу, али због повреде је морала напустити професионални тенис 2004.

У новембру 2003. верила са тенисером Лејтоном Хјуитом, али су раскинули у октобру 2004.[8] 13. јула 2007. удала се за америчког кошаркаша Брајана Лича, који је играо за клуб из града у коме живи Ким.[тражи се извор] 27. фебруара 2008. родила је кћерку, која је добила име Џада Ели.[9]

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Појединачно (8)[уреди | уреди извор]

Победе (4)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Противница у финалу Резултат у финалу
2005 Отворено првенство САД Француска Мери Пирс 6–3, 6–1
2009 Отворено првенство САД Данска Каролина Возњацки 7–5, 6–3
2010 Отворено првенство САД Русија Вера Звонарева 6–2, 6–1
2011 Отворено првенство Аустралије Кина Ли На 3–6, 6–3, 6–3

Порази (4)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Противница у финалу Резултат у финалу
2001 Отворено првенство Француске Сједињене Америчке Државе Џенифер Капријати 1–6, 6–4, 12–10
2003 Отворено првенство Француске (2) Белгија Жистин Енен 6–0, 6–4
2003 Отворено првенство САД Белгија Жистин Енен 7–5, 6–1
2004 Отворено првенство Аустралије Белгија Жистин Енен 6–3, 4–6, 6–3

Женски парови (3)[уреди | уреди извор]

Победе (2)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Партнерка Противнице у финалу Резултат у финалу
2003 Отворено првенство Француске Јапан Ај Сугијама Шпанија Вирхинија Руано Паскуал
Аргентина Паола Суарез
6–7, 6–2, 9–7
2003 Вимблдон Јапан Ај Сугијама Шпанија Вирхинија Руано Паскуал
Аргентина Паола Суарез
6–4, 6–4

Порази (1)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Партнер Противници у финалу Резултат у финалу
2001 Вимблдон Јапан Ај Сугијама Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Аустралија Рене Стабс
4–6, 3–6

Мешовити парови (1)[уреди | уреди извор]

Порази (1)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Партнер Противници у финалу Резултат у финалу
2000 Вимблдон Аустралија Лејтон Хјуит Сједињене Америчке Државе Дон Џонсон
Сједињене Америчке Државе Кимберли По
4–6, 6(3)–7

Финала[уреди | уреди извор]

Појединачно[уреди | уреди извор]

Победе (35)[уреди | уреди извор]

Легенда: пре 2009. Легенда: од 2009.
Гренд слемови (2)
Завршна првенства сезоне (2)
I категорија (5) Обавезни Премијер (1)
II категорија (18) Премијер 5 (0)
III категорија (7) Премијер (2)
IV и V категорија (1) Међународни (1)
Титула по подлози
Тврда (26)
Трава (2)
Шљака (3)
Тепих (6)
Бр. Датум Турнир Место одржавања Подлога Противница у финалу Резултат
1. 20. септембар 1999. Луксембург опен (1) Луксембург, Луксембург Тепих Белгија Доминик Монами 6–2, 6–2
2. 10. јануар 2000. Мурила Хобарт интернешнл Хобарт, Аустралија Тврда Сједињене Америчке Државе Чанда Рубин 2–6, 6–2, 6–2
3. 30. октобар 2000. Шпаркасен куп (1) Лајпциг, Немачка Тепих Русија Јелена Лиховцева 7–6(6), 4–6, 6–4
4. 23. јул 2000. Турнир у Станфорду (1) Станфорд, Калифорнија, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт 6–4, 6–7(5), 6–1
5. 24. септембар 2001. Шпаркасен куп (2) Лајпциг, Немачка Тепих Бугарска Магдалена Малејева 6–1, 6–1
6. 22. октобар 2001. Луксембург опен (2) Луксембург, Луксембург Тепих Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд 6–2, 6–2
7. 29. април 2002. Хамбург опен Хамбург, Немачка Шљака Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс 1–6, 6–3, 6–4
8. 7. октобар 2002. Велика тениска награда Поршеа (1) Филдерштадт, Немачка Тврда Словачка Данијела Хантухова 4–6, 6–3, 6–4
9. 21. октобар 2002. Луксембург опен (3) Луксембург, Луксембург Тепих Бугарска Магдалена Малејева 6–1, 6–2
10. 4. новембар 2002. ВТА првенство (1) Лос Анђелес, Калифорнија, САД Тепих Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс 7–5, 6–3
11. 6. јануар 2003. Медибанк интернешенл (1) Сиднеј, Аустралија Тврда Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт 6–4, 6–3
12. 3. март 2004. Индијан Велс опен (1) Индијан Велс, Калифорнија, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт 6–4, 7–5
13. 12. мај 2003. Рим Рим, Италија Шљака Француска Амели Моресмо 3–6, 7–6(3), 6–0
14. 16. јун 2003. Ордина опен Схертогенбосх, Холандија Трава Белгија Жистин Енен 6–7(4), 3–0 предат меч
15. 21. јул 2003. Турнир у Станфорду (2) Станфорд, Калифорнија, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Џенифер Капријати 4–6, 6–4, 6–2
16. 4. август 2003. Лос Анђелес опен (1) Лос Анђелес, Калифорнија, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Линдзи Девепорт 6–1, 3–6, 6–1
17. 6. октобар 2003. Велика тениска награда Поршеа (2) Филдерштадт, Немачка Тврда Белгија Жистин Енен 5–7, 6–4, 6–2
18. 20. октобар 2003. Луксембург опен (4) Луксембург, Луксембург Тепих Сједињене Америчке Државе Ченда Рабин 6–2, 7–5
19. 3. новембар 2003. ВТА шампионат (2) Лос Анђелес, Калифорнија, САД Тврда Француска Амели Моресмо 6–2, 6–0
20. 9. фебруар 2004. Париз опен Париз, Француска Тепих Француска Мери Пирс 6–2, 6–1
21. 16. фебруар 2004. Дијамантске игре Антверпен, Белгија Тепих Италија Силвија Фарина Елија 6–3, 6–0
22. 7. март 2005. Индијан Велс опен (2) Индијан Велс, Калифорнија, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт 6–4, 4–6, 6–2
23. 23. март 2005. Мајами Мајами, Флорида, САД Тврда Русија Марија Шарапова 6–3, 7–5
24. 13. јун 2005. Истборн Истборн, Уједињено Краљевство Трава Русија Вера Душевина 7–5, 6–0
25. 1. август 2005. Турнир у Станфорду (3) Станфорд, Калифорнија, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс 7–5, 6–2
26. 8. 8. 2005. Лос Анђелес опен (2) Лос Анђелес, Калифорнија, САД Тврда Словачка Данијела Хантухова 6–4, 6–1
27. 15. август 2005. Канада опен Торонто, Канада Тврда Белгија Жистин Енен 7–5, 6–1
28. 10. септембар 2005. Отворено првенство САД Њујорк Сити, Њујорк, САД Тврда Француска Мери Пирс 6–3, 6–1
29. 2. октобар 2005. Луксембург опен (5) Луксембург, Луксембург Тепих Њемачка Ана-Лена Грененфелд 6–2, 6–4
30. 30. октобар 2005. Турнир француских звезда (1) Хаселт, Белгија Тврда Италија Франческа Скјавоне 6–2, 6–3
31. 7. мај 2006. Варшава опен Варшава, Пољска Шљака Русија Светлана Кузњецова 7–5, 6–2
32. 30. јул 2006. Турнир у Станфорду (4) Станфорд, Калифорнија, САД Тврда Швајцарска Пати Шнидер 6–4, 6–2
33. 5. новембар 2005. Турнир француских звезда (1) Хаселт, Белгија Тврда Естонија Каја Канепи 6–3, 3–6, 6–4
34. 12. јануар 2007. Медибанк интернешенл (2) Синдеј, Аустралија Тврда Србија Јелена Јанковић 4–6, 7–6(1), 6–4
35. 13. септембар 2009. Отворено првенство САД (2) Њујорк, САД Тврда Данска Каролина Возњацки 7–5, 6–3
36. 9. јануар 2010. Међународно првенство Бризбејна Бризбејн, Аустралија Тврда Белгија Жистин Енен 6–3, 4–6, 7–6(6)
37. 3. април 2010. Мајами (2) Мајами, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс 6–2, 6–1

Порази (17)[уреди | уреди извор]

Парови (18)[уреди | уреди извор]

Победе (11)[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Партнер
1. 27. октобар 1999. Братислава, Словачка Лоренсе Кортоис (Белгија)
2. 21. мај 2000. Антверпен, Белгија Сабина Апелманс (Белгија)
3. 12. август 2002. Лос Анђелес, САД Јелена Докић (Србија)
4. 27. октобар 2002. Луксембург Жанет Хусарова (Словачка)
5. 12. јануар 2003. Сиднеј, Аустралија Аи Сугијама (Јапан)
6. 16. фебруар 2003. Антверпен, Белгија Аи Сугијама (Јапан)
7. 2. март 2003. Шкотдејл, САД Аи Сугијама (Јапан)
8. 8. јун 2003. Отворено првенство Француске, Париз Аи Сугијама (Јапан)
9. 6. јул 2003. Вимблдон, Лондон, Енглеска Аи Сугијама (Јапан)
10. 3. август 2003. Сан Дијего, САД Аи Сугијама (Јапан)
11. 19. октобар 2003. Цирих, Швајцарска Аи Сугијама (Јапан)

Резултати на гренд слем турнирима[уреди | уреди извор]

Гренд слем 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Победа
Отворено првенство Аустралије - 1. 4. ½ ½ Ф - ½ ½ - - 29
Отворено првенство Француске - 1. Ф 3. Ф - 4. ½ - - - 22
Вимблдон 4. 4. ¼ 4. ½ - 4. ½ - - - 22
Отворено првенство Америке 3. 2. ¼ 4. Ф - П - - - П 30

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kim's Diary - Thank you Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2006) 06-05-2007
  2. ^ Kim's Diary-Thanks you Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2006) 06-05-2007
  3. ^ Report: Clijsters to enter WTA events ESPN, 24. 3. 2009.
  4. ^ Clijsters makes winning start in comeback Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2011), 12. 8. 2009..
  5. ^ „www.kimclijsters.be: Kim wins second US Open”. Sport.be. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2013. 
  6. ^ „Kim Clijsters wins US Open - Tennis - Sport”. smh.com.au. Приступљено 20. 1. 2013. 
  7. ^ Fine, Larry (14. 9. 2009). „Kim Clijsters wins US Open”. Stuff.co.nz. Приступљено 20. 1. 2013. 
  8. ^ „Hewitt and Clijsters reveal split”. BBC News. 22. 10. 2004. Приступљено 20. 1. 2013. 
  9. ^ Colman, David. „Retired tennis player Kim Clijsters gives birth to daughter”. International Herald Tribune. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 20. 1. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]