Културни геноцид
Културни геноцид или културно чишћење је концепт који је, као компоненту геноцида 1944. године дефинисао правник Рафаел Лемкин. Овај термин је био предложен за употребу у Декларацији Уједињених нација о правима урођеничког становништва из 2007. године, насупрот термина етноцид, али се није појавио у завршној верзији документа. Прецизна дефиниција појма културни геноцид не постоји. Неки етнолози, на пример Роберт Жолин користе термин етноцид за културни геноцид,[1] међутим овај приступ је неретко критикован као мешање појмова етницитета и културе.[2]
Употреба
[уреди | уреди извор]Још је 1944. Рафаел Лемкин приметио културну компоненту геноцида, која се од тада назива културним геноцидом. Од тада се термин користи и у јавним обраћањима, као фраза протеста против уништења културне баштине.[3] Због раширене употребе, неретко се, погрешно, користи за било какво уништавање баштине, без обзира да ли је циљ таквог уништења геноцидалне природе.
Предложена употреба
[уреди | уреди извор]Састављачи Конвенције о геноциду из 1948. разматрали су употребу термина културни геноцид, али су одустали. Правна дефиниција самог геноцида је неспецифична у погледу прецизног начина на који се геноцид чини, већ искључиво наводи да је то деструкција са намером да се уништи раса, верска, етничка или национална група као таква.[4][5]
Члан 7 предлога Декларације Уједињених нација о правима урођеника садржао је термин културни геноцид, без дефиниције појма.[6] Комплетан члан гласио је:
- Урођени народи уживају колективно и лично право да не буду жртве етноцида или културног геноцида, укључујући превенцију и заштиту од:
- (a) Било какве радње која има за циљ нарушавање њиховог интегритета као независних народа, њихових културних вредности и етничког идентитета;
- (b) Било какве радње која има за циљ да им бесправно одузме земљу, територију или ресурсе;
- (c) Било каквог облика трансфера популације ( протеривање, егзодус, размена) која за циљ има нарушавање њихових права;
- (d) Било каквог облика асимилације или интеграције у друге културе или начине живота наметнуте им законским, административним и дугим мерама;
- (e) Било каквог облика пропагандних активности усмерених против њих.
Овај се текст појавио само у предлогу. Декларација је усвојена од стране Генералне скупштине Организације уједињених нација током 62. заседања у Седишту Организације УН у Њујорку 13. септрембра 2007. Текст усвојене декларације у себи садржи решење ”геноцид, или други чин насиља” у Члану 7 (једино место у документу где се геноцид помиње).
У пракси
[уреди | уреди извор]У практичној употреби, термин културни геноцид подразумева уништење културних артефаката попут књига, уметнина и грађевина и забране културних активности које се не слажу са принципима агресора. Уништење културних добара у случају рата је ратни злочин, а поступање у ратним ситуацијама регулише Хашка конвенција из 1954. године. Мотиви за овакво деловање могу бити верске природе, део етничког чишћења, да би се уништили докази о постојању одређене културе на неком, или покушаји да се историја обрише и поново напише. Елементи културног геноцида свакако се налазе и у колонијализму, над урођеничким или колонизованим народима.
У подручјима које контролише, самопрокламована Исламска Држава (ИД) врши кампању културног чишћења, уништавајући артефакте[7] и историјске локалитете, из наводних верских разлога, пошто сматра културно наслеђе области које контролише идолопоклоничким и противном Исламског вери. Тако су се у периоду 2014-2015 на мети удара нашла многа историјска места, од којих део под заштитом УНЕСКА као светска баштина. Неки од угрожених или разрушених локалитета су цитадела у граду Алепо,[8] музеј у граду Мосул,[9] и многи други. На мети страдања су и шиитске џамије и друге светиње.
Примери употребе термина
[уреди | уреди извор]Термин је био коришћен у многим значајним ситуацијама да опише уништење културне баштине:
- Поједини стручњаци користе термин културни геноцид за прогон припадника Бахаи религије у Ирану.
[10][11][12] - Када се описују злочини Сила Осовине, а нарочито Трећег рајха над окупираним територијама у погледу прогона културе.[13]
- 2007 године један канадски члан парламента, критиковао је одговорно министарство земље због уништавања докумената који су се односили на третман према урођеничком становништву и чин одредио као културни геноцид.[14]
- Неки експерти наводе да је уништење средњовековних надгробних споменика Јермена од стране Азербејџана, и порицање постојање таквих споменика на гробљу у Јулфи културни геноцид. [15][16]
- 1989. Роберт Бадинтер, француски кривични адвокат познат по залагању против смртне казне описујући ситуацију на Тибету, у присуству 14. Далај Ламе.[17] Сам Далај Лама искористио је термин касније 1993.[18] и 2008. године.[19]
- Постојећи напори Кинеске Комунистичке Партије да ограниче и умање употребу кантонског језика многи сматрају културним геноцидом.
Примери антисрпских културоцида
[уреди | уреди извор]Нацисти су у Другом светском рату бомбардовали у Београду књижницу на Косанчићевом венцу, уништивши тако огромну грађу везану за културну историју српског народа. Том приликом трајно нестају многе старе рукописне и штампане књиге. У НДХ и савременој Хрватској се вршио и врши политички прогон свега што је везано за српски народ, па је у склопу те политике антисрпског застрашивања, ћирилица потискивана на разне начине, а многе српске православне цркве су срушене у време ратова. Комунисти су срушили и у време мира православну цркву Светих Кирила и Методија на Вису и капелу Светог Петра Цетињског на Ловћену. У Црној Гори су колашински комунисти спалили на ломачи књиге и архивску грађу манастира Мораче, која је ту вековима скупљана, а албанска политика на Косову и Метохији има политичке амбиције да српске манастире на том простору јавности интерпретира као културно благо албанског народа. У Мартовском погрому 2004. су од албанских терориста страдале многе српске цркве и манастири, као и у ранијим периодима, у време разних окупација на том простору.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Robert Jaulin (1970). Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Delanty & Kumar 2006, стр. 326.
- ^ Raphael Lemkin, Acts Constituting a General (Transnational) Danger Considered as Offences Against the Law of Nations (J. Fussell trans., 2000) (1933); Raphael Lemkin, Axis Rule in Occupied Europe. стр. 91 (1944).
- ^ Fussell trans., 2000) (1933); Raphael Lemkin, Axis Rule in Occupied Europe. стр. 91 (1944).
- ^ Hirad Abtahi; Philippa Webb . The Genocide Convention. BRILL. 2008. ISBN 978-90-04-17399-6. стр. 731. Retrieved 22 February 2013.
- ^ Davidson 2012.
- ^ Robinson, Julian (26 February 2015).
- ^ Blast damages citadel wall in Syria's Unesco-listed Aleppo - Telegraph
- ^ Isis fighters destroy ancient artefacts at Mosul museum | World news | The Guardian
- ^ Ghanea-Hercock, Nazila (1997). Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Nader Saiedi (2008). Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Frelick, Bill (јесен 1987). Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Schabas 2000, стр. 179
- ^ Jorge Barrera (25 April 2007).
- ^ History Today, November 2007, "Sacred Stones Silenced in Azerbaijan"
- ^ Switzerland-Armenia Parliamentary Group, "The Destruction of Jugha", Bern, 2006.
- ^ Institut National de l'Audiovisuel (21 April 1989). Les droits de l'homme [Human rights]. Apostrophes (Videotape) (in French) (Ina.fr). Retrieved 2 May 2015.
- ^ "10th March Statements Archive". Retrieved 4 January 2015.
- ^ "'Eighty killed' in Tibetan unrest".
Литература
[уреди | уреди извор]- Abtahi, Hirad; Webb, Philippa (2008). The Genocide Convention. BRILL. стр. 731. ISBN 978-90-04-17399-6. Приступљено 22. 02. 2013.</ref>
- Davidson, Lawrence (2012). Cultural Genocide. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-5344-3. Приступљено 22. 02. 2013.
- Delanty, Gerard; Kumar, Krishan (2006). The SAGE Handbook of Nations and Nationalism. SAGE. стр. 326. ISBN 978-1-4129-0101-7. Приступљено 28. 02. 2013. „The term 'ethnocide' has in the past been used as a replacement for cultural genocide (Palmer 1992; Smith 1991:30-3), with the obvious risk of confusing ethnicity and culture.”
- Schabas, William (2000). Genocide in International Law: The Crimes of Crimes. Cambridge University Press. стр. 179. ISBN 978-0-521-78790-1.