Културни геноцид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Виши буда из Бамијана пре и после уништења

Културни геноцид или културно чишћење је концепт који је, као компоненту геноцида 1944. године дефинисао правник Рафаел Лемкин. Овај термин је био предложен за употребу у Декларацији Уједињених Нација о правима урођеничког становништва из 2007. године, насупрот термина етноцид, али се није појавио у завршној верзији документа. Прецизна дефиниција појма културни геноцид не постоји. Неки етнолози, на пример Роберт Жолин користе термин етноцид за културни геноцид[1], међутим овај приступ је неретко критикован као мешање појмова етницитета и културе[2].  

Употреба[уреди]

Још је 1944. Рафаел Лемкин приметио културну компоненту геноцида, која се од тада назива културним геноцидом. Од тада се термин користи и у јавним обраћањима, као фраза протеста против уништења културне баштине.[3] Због раширене употребе, неретко се, погрешно, користи за било какво уништавање баштине, без обзира да ли је циљ таквог уништења геноцидалне природе. 

Предложена употреба[уреди]

Састављачи Конвенције о геноциду из 1948. разматрали су употребу термина културни геноцид, али су одустали. Правна дефиниција самог геноцида је неспецифична у погледу прецизног начина на који се геноцид чини, већ искључиво наводи да је то деструкција са намером да се уништи раса, верска, етничка или национална група као таква[4]

Члан 7 предлога Делкарације Уједињених Нација о правима урођеника садржао је термин културни геноцид, без дефиниције појма.[5] Комплетан члан гласио је: 

Урођени народи уживају колективно и лично право да не буду жртве етноцида или културног геноцида, укључујући превенцију и заштиту од:
(a) Било какве радње која има за циљ нарушавање њиховог интегритета као независних народа, њихових културних вредности и етничког идентитета;
(b) Било какве радње која има за циљ да им бесправно одузме земљу, територију или ресурце;
(c) Било каквог облика трансфера популације ( протеривање, егзодус, размена) која за циљ има нарушавање њихових права;
(d) Било каквог облика асимилације или интеграције у друге културе или начине живота наметнуте им законским, административним и дугим мерама;
(e) Било каквог облика пропагандних активности усмерених против њих. 

Овај се текст појавио само у предлогу. Декларација је усвојена од стране Генералне скупштине Организације уједињених нација током 62. заседања у Седишту Организације УН у Њујорку 13. септрембра 2007. Текст усвојене декларације у себи садржи решење ”геноцид, или други чин насиља” у Члану 7 (једино место у документу где се геноцид помиње). 

У пракси[уреди]

У практичној употреби, термин културни геноцид подразумева уништење културних артефаката попут књига, уметнина и грађевина и забране културних активности које се не слажу са принципима агресора. Уништење културних добара у случају рата је ратни злочин, а поступање у ратним ситуацијама регулише Хашка конвенција из 1954. године.   Мотиви за овакво деловање могу бити верске природе, део етничког чишћења, да би се уништили докази о постојању одређене културе на неком, или покушаји да се историја обрише и поново напише. Елементи културног геноцида свакако се налазе и у колонијализму, над урођеничким или колонизованим народима. 

У подручјима које контролише, самопрокламована Исламска Држава (ИД) врши кампању кулурног чишћења, уништавајући артефакте[6] и историјске локалитете, из наводних верских разлога, пошто сматра културно наслеђе области које контролише идолопоклоничким и противнм Исламског вери. Тако су се у периоду 2014-2015 на мети удара нашла многа историјска места, од којих део под заштитом УНЕСКА као светска баштина. Неки од угрожених или разрушених локалитета су цитадела у граду Алепо[7], музеј у граду Мосул[8], и многи други. На мети страдања су и шиитске џамије и друге светиње. 

Примери употребе термина[уреди]

Термин је био коришћен у многим значајним ситуацијама да опише уништење културне баштине:

  • Поједини стручњаци користе термин културни геноцид за прогон припадника Бахаи религије у Ирану.
    [9][10][11]
  • Када се описују злочини Сила Осовине, а нарочито Трећег Рајха над окупираним територијама у погледу прогона културе.
    [12]
  • 2007 године једнан канадски члан парламента, критиковао је одговорно министарство земље због уништавања докомената који су се односили на третман према урођеничком становништву и чин одредио као кутурни геноцид.
    [13]
  • Неки експерти наводе да је уништење средњовековних надгробних споменика Јермена од стране Азербејџана, и порицање постојање таквих споменика на гробљу у Јулфи културни геноцид.  
    [14][15]
  • I1989. Роберт Бадинте, француски кривични адвокат познат по залагању против смтне казне описујући ситуацију на Тибету, у присуству 14. Далај Ламе.[16] Сам Далај Лама искористио је термин касније 1993.[17] и 2008. године.[18]
  • Постојећи напори Кинеске Комунистичке Партије да ограниче и умање употребу кантонског језика многи сматрају културним геноцидом.

Референце[уреди]

  1. ^ Robert Jaulin (1970).
  2. ^ Delanty & Kumar 2006, стр. 326.
  3. ^ Raphael Lemkin, Acts Constituting a General (Transnational) Danger Considered as Offences Against the Law of Nations (J. Fussell trans., 2000) (1933); Raphael Lemkin, Axis Rule in Occupied Europe. стр. 91 (1944).
  4. ^ Fussell trans., 2000) (1933); Raphael Lemkin, Axis Rule in Occupied Europe. стр. 91 (1944). Jump up ^ Hirad Abtahi; Philippa Webb . The Genocide Convention. BRILL. 2008. ISBN 978-90-04-17399-6. стр. 731. Retrieved 22 February 2013.
  5. ^ Davidson 2012.
  6. ^ Robinson, Julian (26 February 2015).
  7. ^ Blast damages citadel wall in Syria's Unesco-listed Aleppo - Telegraph
  8. ^ Isis fighters destroy ancient artefacts at Mosul museum | World news | The Guardian
  9. ^ Ghanea-Hercock, Nazila (1997).
  10. ^ Nader Saiedi (1 May 2008).
  11. ^ Frelick, Bill (Fall 1987).
  12. ^ Schabas 2000, стр. 179
  13. ^ Jorge Barrera (25 April 2007).
  14. ^ History Today, November 2007, "Sacred Stones Silenced in Azerbaijan"
  15. ^ Switzerland-Armenia Parliamentary Group, "The Destruction of Jugha", Bern, 2006.
  16. ^ Institut National de l'Audiovisuel (21 April 1989). Les droits de l'homme [Human rights]. Apostrophes (Videotape) (in French) (Ina.fr). Retrieved 2 May 2015.
  17. ^ "10th March Statements Archive". Retrieved 4 January 2015.
  18. ^ "'Eighty killed' in Tibetan unrest".

Литература[уреди]