Курдске избеглице

С Википедије, слободне енциклопедије

Проблем курдских избеглица и расељених лица настао је у 20. веку на Блиском истоку, а траје до данас. Курди (курд. کورد, Kurd ), су етничка група у западној Азији, која углавном насељава регион познат као Курдистан, који укључује суседне делове Ирана, Ирака, Сирије и Турске.

Расељавања Курда су се већ дешавала унутар Отоманског царства, под изговором сузбијања курдских побуна, током периода његове доминације над северним Плодним полумесецом и суседним областима планина Загрос и Таурус. Почетком 20. века, хришћанске мањине Османског царства претрпеле су геноцид (нарочито током Првог светског рата и Турског рата за независност), а истовремено су расељени и многи Курди чија су се племена противила Турцима.[1]

У Ираку је сузбијање курдских тежњи за аутономијом и независношћу прерасло у оружани сукоб од побуне Махмуда Барзањија 1919. године. Расељавање људи постало је најтеже током ирачко-курдског сукоба и паралелних програма арабизације Баасистичког режима[2] који су настојали да очисте ирачки Курдистан од курдске већине. Десетине хиљада Курда су расељене и побегле из ратних зона након Првог и Другог курдског рата у Ираку 1960-их и 1970-их. Иранско-ирачки рат 1980-их, први Заливски рат раних 1990-их и касније побуне заједно су створиле неколико милиона првенствено курдских избеглица, које су углавном налазиле уточиште у Ирану, док су се друге распршиле у курдску дијаспору у Европи и Америци. Иран је пружио азил за 1.400.000 ирачких избеглица, углавном Курда, који су протерани као резултат рата у Персијском заливу (1990–91) и побуна које су уследиле. Данас велики део курдског становништва чине курдске избеглице и расељена лица као и њихови потомци.

Избегличке кризе[уреди | уреди извор]

Други курдски рат у Ираку и кампања арабизације у Северном Ираку[уреди | уреди извор]

Деценијама је Садам Хусеин је водио политику арабизације северног Ирака.[2]. Retrieved 13 November 2014.</ref> Сунитски Арапи су протерали најмање 70.000 Курда из западне половине Мосула.[3] Данас је источни Мосул курдски, а западни Мосул сунитски арапски.[4]

1,5 до 2 милиона Курда је насилно расељено у кампањама арабизације у Ираку између 1963. и 1987. године;[5] што је резултирало од 10.000 до 100.000 мртвих током расељавања.[5] Ово не издржава случајеве у којима су Курди директно погубљени, као на пример током геноцида у Анфалу или других[6] догађаја.

Рат у Персијском заливу и последичне побуне[уреди | уреди извор]

Амерички маринци граде избеглички камп за смештај курдских избеглица, 1997

1991. године, када је Садам иницирао гушење курдске побуне на северу и када су се појавили масакри над курдским становништвом, Турска је за неколико дана престала да буде домаћин 200.000 ирачких Курда.[7][8] Четири дана касније, 1.500 избеглица је умрло од изложености. Месец дана касније, велика већина избеглица вратила се у Ирак.[7] Након устанка ирачког народа против Садама Хусеина 1991. године, многи Курди су били приморани да напусте земљу како би постали избеглице у пограничним регионима Ирана и Турске. Северна зона забрањених летова успостављена је након Првог заливског рата 1991. како би се олакшао повратак курдских избеглица.

1,5 милиона Курда је расељено током побуна у Ираку 1991.[9] са градовима попут Туз Кхормато-а који су имали стопу расељења чак 90%; најмање 48.400[10] Курда је умрло од глади због расељења, вероватно 140.600. људи[10]

Расељавање током курдско-турског сукоба (1978-данас)[уреди | уреди извор]

Укупно до 3.000.000 људи (углавном Курда) је расељено у курдско-турском сукобу,[11] од којих је према проценама још 1.000.000 још увек интерно расељено од 2009.[12]

Избеглице курдско-иранског сукоба[уреди | уреди извор]

Сукоби великих размера између иранске војске и ПЈАК-а су такође резултирале расељавањем курдских цивила. До 26. јула убијено је више од 50 бораца ПЈАК-а и 8 Револуционарне гарде,[13] а најмање 100 бораца ПЈАК-а је рањено према иранским изворима, док је преко 800 људи расељено као последица борби.[14] 

Избеглички камп Мокеблех[уреди | уреди извор]

Након догађаја у Камишлију 2004. године, хиљаде Курда побегло је из Сирије у курдски регион Ирака.[15] Тамошње локалне власти, УНХЦР и друге агенције УН основале су камп Мокебле у бившој војној бази у близини Дохука.

Грађански рат у Сирији[уреди | уреди извор]

Као одговор на кризу у Сирији, курдска регионална влада и УНХЦР успоставили су избеглички камп Домиз, преко границе курдских сиријских територија у полуаутономном ирачком Курдистану. У кампу, који је већином курдски, смештене су хиљаде сиријских Курда, нудећи склониште и медицинску негу. Оближњи камп нуди мушкарцима могућност војне обуке, са намером да заштите територије које држе Курди у Сирији.[16]

Кобаниска криза[уреди | уреди извор]

Курдске избеглице из Кобанија у избегличком кампу, на турској страни сиријско-турске границе.

Као резултат кризе у Кобаниу у септембру 2014. године, већина сиријског курдског становништва из кантона Кобани побјегла је у Турску. Процењује се да је више од 300.000 сиријских избеглица стигло у Турску.[17]

Курдска дијаспора са Блиског истока[уреди | уреди извор]

Према извештају Савета Европе, око 1,3 милиона Курда живи у западној Европи. Најранији имигранти су били Курди из Турске, који су се населили у Немачкој, Аустрији, земљама Бенелукса, Великој Британији, Швајцарској и Француској током 1960-их. Периоди политичких и друштвених превирања у региону током 1980-их и 1990-их довели су до нових таласа курдских избеглица, углавном из Ирана и Ирака под Садамом Хусеином, који су дошли у Европу.[18] Многи курдски тражиоци азила из Ирана и Ирака настанили су се у Уједињеном Краљевству (посебно у граду Дјузбери и у неким северним областима Лондона), што је понекад изазивало медијске контроверзе око њиховог права на останак.[19] Постојале су тензије између Курда и успостављене муслиманске заједнице у Дјузберију,[20][21] где се налазе веома традиционалне џамије као што су Маркази. Од почетка превирања у Сирији, многе избеглице из грађанског рата у Сирији су сиријски Курди и као резултат тога многи од садашњих сиријских тражилаца азила у Немачкој су курдског порекла.[22][23]  

Постојала је знатна имиграција етничких Курда у Канаду и САД, који су углавном политичке избеглице и имигранти који траже економске прилике. Према истраживању домаћинстава Статистике Канаде из 2011. године, у Канади је живело 11.685 људи курдске етничке припадности,[24] а према попису из 2011. више од 10.000 Канађана говорило је курдски језик.[25] У САД, курдски имигранти су почели да се насељавају у великом броју у Нешвилу 1976.[26] који је данас место где живи највећа курдска заједница у Сједињеним Државама и носи надимак Мали Курдистан.[27] Процењује се да у Нешвилу има око 11.000. курдског становништва.[28] Амерички биро за попис становништва процењује да је укупан број етничких Курда који живе у Сједињеним Државама око 15.000.[29]

Јапанска влада није одобрила избеглички статус ниједном од Курда у Јапану који га обично подносе позивајући се на питања људских права и прогоне у Турској, што је довело до тога да они живе у беди, без образовања и без статуса легалног боравка.[30]

До сукоба испред турске амбасаде у Токију у октобру 2015. дошло је између Курда и Турака у Јапану, који је почео када су Турци напали Курде након што је застава курдске странке показана на амбасади.[31][32]

Сродне етно-религијске групе[уреди | уреди извор]

Курдски Јевреји[уреди | уреди извор]

Скоро сви курдски Јевреји у северном Ираку, којих је 1950. било око 30.000, евакуисани су у Израел током операције Езра и Нехемија. Значајан део тих Јевреја идентификовао се као део курдске нације, упркос њиховој јеврејској етничкој припадности и вери, а неки и даље себе сматрају Курдима. Све заједно 150.000 ирачких и курдских Јевреја је 1950. године охрабрила ирачка влада, која је на крају 1951. наредила „протеривање Јевреја који су одбили да потпишу изјаву о антиционизму”.[33]  Значајан број курдских Јевреја чинио је талас егзодуса Јевреја из Ирана 1950-их, са само маленим заједницама које су данас остале у Санандажу и Махабаду. Данас потомци досељених Јевреја из Курдистана чине главни курдску јеврејску заједницу у Израелу која броји 150.000-200.000 људи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ . The situation for Kurds in the newborn nation of Turkey turned disastrous during the 1920s and 1930s, when large scale rebellions resulting in massacres and the expulsion of hundreds of thousands. Since the 1970s, the renewed violence of the Kurdish–Turkish conflict has created about 3,000,000 internally displaced people and refugees, many of whom remain unable to return to the thousands of village destroyed by the Turkish security forces.
  2. ^ а б „_Toc78803800 Forced Displacement and Arabization of Northern Iraq”. Приступљено 13. 11. 2014. 
  3. ^ Sunni Arabs driving out Kurds in northern Iraq
  4. ^ The other Iraqi civil war, Asia Times
  5. ^ а б Rummel, Rudolph J. „Chapter 14 THE HORDE OF CENTI-KILO MURDERERS Estimates, Calculations, And Sources”. STATISTICS OF DEMOCIDE Rows 1313, 1314. 
  6. ^ Jones, Dave. „The Crimes of Saddam Hussein
    1983 The Missing Barzanis”    . Frontline World. PBS.     
  7. ^ а б Long, Katy (29. 8. 2013). The Point of No Return: Refugees, Rights, and Repatriation (на језику: енглески). OUP Oxford. ISBN 9780191654220. Приступљено 19. 1. 2016. 
  8. ^ „Turkey Concerned at Growing Number of Syrian Refugees”. VOA. Приступљено 13. 11. 2014. 
  9. ^ Kurds say Iraq's attacks serve as a warning, Christian Science Monitor, May 13, 2002
  10. ^ а б 1,000 deaths per day in April, May and June along Turkish border a - "Iraqi Deaths from the Gulf War as of April 1992," Greenpeace, Washington, D.C. See also "Aftermath of War: The Persian Gulf War Refugee Crisis," Staff Report to the Senate Judiciary Committee's Subcommittee on Immigration and Refugee Affairs, May 20, 1991. The figure of nearly 1,000 deaths per day is also given in "Kurdistan in the Time of Saddam Hussein," Staff Report to the U.S. Senate Committee on Foreign Relations, November 1991, p.14. "hundreds" (100 to 900?) died per day along Iranian border b - Kurdish Refugees Straggle Into Iran, Followed By Tragedy, Associated Press, Apr 13, 1991 1,100 to 1,900 (a + b) deaths per day from at least April 13th (b) up to between May 1st and May 31st (a ); which suggests 44 to 74 days: 1,100(44)= 48,400 1,900(74)= 140,600 Routine calculations Routine calculations do not count as original research, provided there is consensus among editors that the result of the calculation is obvious, correct, and a meaningful reflection of the sources. Basic arithmetic, such as adding numbers, converting units, or calculating a person's age are some examples of routine calculations. See also Category:Conversion templates.
  11. ^ „Conflict Studies Journal at the University of New Brunswick”. Lib.unb.ca. Приступљено 2010-08-29. 
  12. ^ Internal Displacement Monitoring Centre (IDMC) – Norwegian Refugee Council. „Need for continued improvement in response to protracted displacement”. Internal-displacement.org. Архивирано из оригинала 2011-01-31. г. Приступљено 2011-04-15. 
  13. ^ Kurd rebels kill Basij militiaman: Iran agency Архивирано 2011-07-30 на сајту Wayback Machine
  14. ^ „Deaths Reported in Fighting Between Iran, Kurd Rebels”. Приступљено 11. 11. 2014. 
  15. ^ „Kurdish refugees from Syria languish in Iraq”. YouTube. Приступљено 13. 11. 2014. 
  16. ^ „The Fight for Kurdistan”. The New Yorker. 22. 9. 2012. Приступљено 13. 11. 2014. 
  17. ^ „Syria says giving military support to Kurds in Kobani”. The Daily Star. 22. 10. 2014. Приступљено 14. 10. 2014. 
  18. ^ "The cultural situation of the Kurds, A report by Lord Russell-Johnston, Council of Europe, July 2006. Retrieved 11.01.2015.
  19. ^ „MP: Failed asylum seekers must go back – Dewsbury Reporter”. Dewsburyreporter.co.uk. Приступљено 2011-12-02. 
  20. ^ Published on Tue June 12 14:33:59 BST 2007. „'I will not be muzzled' – Malik”. Dewsburyreporter.co.uk. Архивирано из оригинала 2010-01-02. г. Приступљено 2011-12-02. 
  21. ^ „UK Polling Report Election Guide: Dewsbury”. Ukpollingreport.co.uk. 2012-06-09. Архивирано из оригинала 2017-10-10. г. Приступљено 2014-03-02. 
  22. ^ „Hundreds of Syrian Kurdish migrants seek shelter in Serbia”. Kurd Net - Ekurd.net Daily News. 29. 8. 2015. Приступљено 8. 11. 2015. 
  23. ^ „For Iraqi, Syrian Kurdish refugees, fantastic dreams and silent deaths”. Kurd Net - Ekurd.net Daily News. 31. 8. 2015. Приступљено 8. 11. 2015. 
  24. ^ „2011 National Household Survey: Data tables”. StatCan.GC.ca. Statistics Canada. Приступљено 19. 1. 2013. 
  25. ^ „Detailed Mother Tongue, 2011 Census of Canada”. StatCan.GC.ca. Statistics Canada. Приступљено 2013-04-13. 
  26. ^ „NPT Visits Our Next Door Neighbors in Little Kurdistan, USA”. Nashville Public Television. 2008-05-19. Архивирано из оригинала 2013-07-05. г. Приступљено 2013-04-13. 
  27. ^ „Nashville's new nickname: 'Little Kurdistan'”. Washington Times. 2013-02-23. Приступљено 2013-04-13. 
  28. ^ „Interesting Things About Nashville, Tennessee”. USA Today. Приступљено 2013-04-13. 
  29. ^ „2006–2010 American Community Survey Selected Population Tables”. FactFinder2.Census.gov. Washington, DC: US Census Bureau. Архивирано из оригинала 12. 2. 2020. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  30. ^ „Japan's Kurds often in limbo, despite significant community - The Japan Times”. The Japan Times. 3. 9. 2015. Приступљено 8. 11. 2015. 
  31. ^ „Turks and Kurds clash in Japan over Turkey elections”. Приступљено 8. 11. 2015. 
  32. ^ „Turks, Kurds clash outside Turkish Embassy as voting kicks off”. The Japan Times. Приступљено 8. 11. 2015. 
  33. ^ Pappe, Ilan (31. 7. 2006). A history of modern Palestine: one land, two peoples,by Ilan Pappé, 2004, p176. ISBN 9780521683159. Приступљено 13. 11. 2014. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Курдске_избеглице&oldid=26912201”