Бенелукс

С Википедије, слободне енциклопедије
Логотип Бенелукса
Сателитска слика држава Бенелукса

Бенелукс (хол. Benelux Unie;[1] франц. Union Benelux;[2] лукс. Benelux-Unioun),[3] економска је унија у западној Европи која се састоји од 3 монархије Белгије, Холандије и Луксембурга (België, Nederland и Luxembourg). Име је формирано од почетних слова сваке од држава.[4]

Уговор којим је основна „Царинска унија Бенелукса“ потписале су 1944. године владе трију земаља у егзилу у Лондону, а ступио је на снагу 1947.[5] Унија је прекинула са постојањем 1960. године, када ју је заменила Економска унија Бенелукса. Њој је претходила (и даље постојећа) Економска унија Белгија-Луксембург, основана 1921. године.

Оснивање уније је допринело оснивању Европске уније (ЕУ), мада су директне претече ЕУ основани касније (Европска заједница за угаљ и челик (ЕЗУЧ) 1951. и Европска заједница 1957. године). Ове три државе су такође биле земље оснивачи ових организација, заједно са Западном Немачком, Француском и Италијом.

Парламент Бенелукса (у почетку познат као Међупарламентарни консултативни савет) је формиран 1955. године. Ова парламентарна скупштина се састоји од 21 члана холандског парламентам 21 члана белгијског националног и регионалног парламента и 7 чланова луксембуршког парламента.

Уговор по коме је основана Економска унија Бенелукса (Benelux Economische Unie/Union Économique Benelux) је потписан 1958. године, а ступио је на снагу 1960. како би унија промовисала слободан покрет радника, капитал, сервисе итд. Генерални секретаријат се налази у Бриселу. Уједињење закона трију земаља Бенелукса се углавном постиже регулацијама Савета министара, које само везују ове три државе, али се не могу директно применити на њихове унутрашње правне поретке. Такође постоји велики број конвенција Бенелукса које се тичу разних ствари.

1965. године, потписан је уговор по којем се основао Суд Бенелукса. Ступио је на снагу 1975. године. Суд, који се састоји од судија из највиших судова трију земаља, мора да гарантује једнозначну интерпретацију општих правних закона. Ова међународна правна институција се налази у Бриселу.

Бенелукс је посебно активан у пољу интелектуалне својине. Три државе су основале „Канцеларију за робне марке Бенелукса“ и „Канцеларију за дизајн Бенелукса“, од којих се обе налазе у Хагу. 2005. године је склопљен уговор по коме се оснива „Организација за интелектуалну својину Бенелукса“ која ће заменити ове канцеларије када уговор ступи на снагу.

Уговор по коме је основана Економска унија Бенелукса ће истећи 2010. године. Највероватније ће је заменити нова правна инфраструктура, узимајући у обзир еволуције од 1950-их, које се одвијају и унутар ове три државе, и у односу на европску интеграцију.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Земље[уреди | уреди извор]

Краљевина Белгија[6] Краљевина Холандија[7] Велико Војводство Луксембург[8]
Застава Белгија Холандија Луксембург
Грб Belgium Netherlands Luxembourg
Званични локални назив Koninkrijk België[6]
Royaume de Belgique[6]
Königreich Belgien[6]
Koninkrijk der Nederlanden[7] Groussherzogtum Lëtzebuerg[8]
Großherzogtum Luxemburg[8]
Grand-Duché de Luxembourg[8]
Уобичајено име Белгија Холандија Луксембург
Становништво[9]
(2016)
11.358.379 17.203.616 575.747
Површина 30.28[6] km2 41.43[7] km2 2.86,[8] km2
Густина популације 363,6/km2 407,/km2 194,1/km2
Престоница Брисел[6] Амстердам[7] Луксембург Сити[8]
Највеће урбане области Брисел : 2.500.000
Антверпен : 1.200.000
Лијеж : 749.110
Гент : 594.582
Шарлроа : 522.522[10][11][12][13][14][15]
Амстердам : 2,480.394
Ротердам : 1.181.284
Хаг : 1.054.793
Утрехт : 656.342
Харлем : 424.601[16]
Луксембург Сити : 180.000
Еш сир Алзет : 33.939
Диферданж : 24.805
Диделанж : 20.003
Етелбрек : 8.544
Облик владе Федерална парламентарна уставна монархија[6] Унитарна парламентарна уставна монархија[7] Унитарна парламентарна уставна монархија[8]
Садашњи шефови држава и влада Филип (монарх)
Александер Де Кру (премијер)[6]
Вилем-Александер (монарх)
Марк Руте (премијер)[7]
Хенри (монарх)
Гзавије Бетел (премијер)[8]
Званични језици Холандски,[7] француски, немачки[6] Холандски, регионални: енглески, фризијски,[17] Papiamento/Papiamentu[18] Француски, немачки, луксембуршки[8]
Главне религије 58% католичка
16% други хришћани
5% ислам
2% друге религије[19]
49.2% нерелигиозни
24.4% католици
15.8% протестанти
4.9% ислам[20]
68% католици
3% протестанти
3% други хришћани
2% ислам[21]
БДП (номинални)[22]

[23] [24] [25]

$454,687 милијарде[22][23][24][25] $938,419 милијарде[22][23][24][25] $57,423 милијарде[22][23][24][25]
БДП (номинални) по становнику[26][27][28] $40.107[26][27][28] $43.603[26][27][28] $101.994[26][27][28]
БДП (ППП)[29]

[30] [31]

$494,121 милијарде[29][30][31] $832,623 милијарде[29][30][31] $55,730 милијарде[29][30][31]
БДП (ППП) по становнику $43.585[32]

[33][34]

$49.166[32][33][34] $98.987[32][33][34]
Реална стопа раста БДП-а[35][36] 1,30%[35][36] 1,80%[35][36] 4,40%[35][36]
Валута Евро[6] Евро[7]
United States dollar[note 1]
Евро[8]
Војна лица 37.500[37] 46.500[38] 1.510[39]
Радна снага 5.279.000[40] 7.884.000[40] 265.800[40]

Придружене територије[уреди | уреди извор]

[41] Аруба[42] Курасао[43] Свети Мартин[44]
Застава Аруба Курасао Свети Мартин (Холандија)
Грб Aruba Curaçao Sint Maarten
Званични локални назив Земља Аруба[42] Земља Курасао/ Пајс Корсоу[43] Земља Свети Мартин[44]
Становништво[9]
(2016)
104.822 159.371 39.537
Површина 180 km2[42] 444 km2[43] 34 km2[44]
Густина становника 575,21/km2 344/km2 1110/km2
Престоница Орањестад[42] Вилемстад[43] Филипсбург[44]
Облик владе Унитарна парламентарна уставна монархија[42] Унитарна парламентарна уставна монархија[43] Унитарна парламентарна уставна монархија[44]
Суверена држава  Краљевина Холандија[42][43][44]
Садашњи шефови држава и влада Вилем-Александер (монарх)[42]
Евелин Вевер-Кроес (премијер)[42]
Вилем-Александер (монарх)[43]
Гилмар Писас (премијер)[43]
Вилем-Александер (монарх)[44]
Силверија Јакобс (премијер)[44]
Званични језици Холандски, папијаменто[42] Холандски, енглески, папијаменто[43] Холандски, енглески[44]
Главне религије 75,3% католици[42]
4,9% протестанти[42]
1,7% јеховини сведоци[42]
1,2% друге религије[42]
72,8%, католици[43]
6,6% пентекосталци[43]
3,2% протестанти[43]
3% адвентисти[43]
41,9% протестанти[44]
33,1% католици[44]
5,2% хиндуси[44]
4,1% други хришћани[44]
БДП (номинални) $2,664 милијарде[22][23][24][25] $3,159 милијарде[22][23][24][25] $1,059 милијарде[22][23][24][25]
БДП (номинални) по становнику $25,751[26][27][28] $18,360[26][27][28] $18,360[26][27][28]
ПДБ (ППП) $2,516 милијарде[29][30][31] $3,128 милијарде[29][30][31] $0,3658 милијарде[29][30][31]
ПДБ (ППП) по становнику $36,015[32][33][34] $15,000[32][33][34] $36,327[32][33][34]
Реална стопа раста БДП-а 2,40%[35][36] 3,60%[35][36] 3,60%[35][36]
Валута арубски флорин[42] холандски антилски гулден[42] холандски антилски гулден[44]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ In the Caribbean parts of the Netherlands, namely Bonaire, Saba and Sint Eustatius.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Over de Benelux” (на језику: холандски). Benelux. Приступљено 2015-02-09. »Dit alles onder een nieuwe naam: de Benelux Unie.« 
  2. ^ „A propos du Benelux” (на језику: француски). Benelux. Приступљено 2015-02-09. »Le 17 juin 2008, un nouveau Traité Benelux était signé. Désormais, la coopération va se concentrer sur trois thèmes-clés: le marché intérieur & l'union économique, le développement durable et la justice & les affaires intérieures et tout ceci sous un nouveau nom: l'Union Benelux.« 
  3. ^ „De Benelux” (на језику: луксембуршки). Government of Luxembourg. Приступљено 2018-10-21. »D'Benelux-Unioun besteet aus dem Kinnekräich Belsch, dem hollännesche Kinnekräich an dem Groussherzogtum Lëtzebuerg.« 
  4. ^ „Benelux Treaty of Economic Union - Belgium-Luxembourg-Netherlands [1958]”. 
  5. ^ Revue de l'Institut International de Statistique (1947) Vol. 15, No. 1/4, page 43. However, according to The Economist, it was coined in August 1946 by that newspaper's correspondent in Belgium („Going Dutch”. The Economist. 3. 5. 2008. Приступљено 6. 9. 2012. ).
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и „Europe :: Belgium”. CIA The World Factbook. 26. 5. 2022. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж „Europe :: Netherlands”. CIA The World Factbook. 26. 5. 2022. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж з и „Europe :: Luxembourg”. CIA The World Factbook. 26. 5. 2022. 
  9. ^ а б „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  10. ^ „Language selection - Statbel” (PDF). www.statbel.fgov.be. 
  11. ^ „Urbanaudit.org”. Архивирано из оригинала на датум 2006-01-09. 
  12. ^ „Urbanaudit.org”. Архивирано из оригинала на датум 2006-01-09. 
  13. ^ „Urbanaudit.org”. Архивирано из оригинала на датум 2006-01-09. 
  14. ^ „Urbanaudit.org”. Архивирано из оригинала на датум 2006-01-09. 
  15. ^ „Urbanaudit.org”. Архивирано из оригинала на датум 2006-01-09. 
  16. ^ Statistics Netherlands.
  17. ^ Koninkrijksrelaties, Ministerie van Binnenlandse Zaken en. „Wet gebruik Friese taal”. wetten.overheid.nl. 
  18. ^ Koninkrijksrelaties, Ministerie van Binnenlandse Zaken en. „Invoeringswet openbare lichamen Bonaire, Sint Eustatius en Saba”. wetten.overheid.nl. 
  19. ^ Eurobarometer 393: Discrimination in the EU in 2012 (PDF). European Commission. стр. 233—234. Приступљено 29. 12. 2015. 
  20. ^ Schmeets, Hans; Mensvoort, Carly van (2015). Religieuze betrokkenheid van bevolkingsgroepen, 2010–2014, Centraal Bureau voor de Statistiek
  21. ^ „Discrimination in the EU in 2012 – Special Eurobarometer 393 (The question asked was "Do you consider yourself to be...?")” (PDF). European Commission. Приступљено 2. 2. 2016. 
  22. ^ а б в г д ђ е „World Economic Outlook Database”. International Monetary Fund. април 2016. 
  23. ^ а б в г д ђ е „GDP (current US$)” (PDF). World Development Indicators. World Bank. Приступљено 2. 7. 2015. 
  24. ^ а б в г д ђ е „GDP and its breakdown at current prices in US Dollars”. United Nations Statistics Division. децембар 2015. 
  25. ^ а б в г д ђ е „GDP (Official Exchange Rate)”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2018. Приступљено 4. 6. 2015. 
  26. ^ а б в г д ђ е Some data refers to IMF staff estimates but some are actual figures for the year 2015, made in April 2016. World Economic Outlook Database-April 2016, International Monetary Fund. Accessed on 12 April 2016.
  27. ^ а б в г д ђ е Data refer mostly to the year 2014. [1] selecting all countries, GDP per capita (current US$), World Bank. Accessed on 9 July 2015.
  28. ^ а б в г д ђ е National Accounts Main Aggregates Database, December 2014, (Select all countries, "GDP, Per Capita GDP - US Dollars", and 2014 to generate table), United Nations Statistics Division. Accessed on 4 January 2016.
  29. ^ а б в г д ђ е „Report for Selected Country Groups and Subjects (PPP valuation of country GDP)”. IMF. Приступљено 13. 6. 2016. 
  30. ^ а б в г д ђ е Data (2. 7. 2015). „"Gross domestic product 2014, PPP", World Bank, accessed on 2 July 2015” (PDF). Data.worldbank.org. Приступљено 2. 7. 2015. ; European Union calculated by sum of individual countries.
  31. ^ а б в г д ђ е „The World Factbook—Central Intelligence Agency”. Архивирано из оригинала на датум 13. 6. 2007. 
  32. ^ а б в г д ђ World Economic Outlook Database, April 2016, International Monetary Fund. Database updated on 12 April 2016. Accessed on 14 April 2016.
  33. ^ а б в г д ђ "GDP per capita, PPP (current international $)", World Development Indicators database, World Bank. Database updated on 11 April 2016. Accessed on 14 April 2016.
  34. ^ а б в г д ђ GDP - per capita (PPP), The World Factbook, Central Intelligence Agency. Accessed on 7 March 2014.
  35. ^ а б в г д ђ е „The World Factbook—Central Intelligence Agency”. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2016. Приступљено 22. 6. 2016. 
  36. ^ а б в г д ђ е [http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2016/01/pdf/text.pdf World Economic Outlook April 2016]
  37. ^ IISS 2014, pp. 77–79
  38. ^ IISS 2014, pp. 121–123
  39. ^ IISS 2014, p. 117
  40. ^ а б в „COUNTRY COMPARISON :: LABOR FORCE”. cia.gov. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2016. Приступљено 4. 8. 2014. 
  41. ^ „Beschikking van het Comité van Ministers van de Benelux Economische Unie tot opstelling van een Protocol tot wijziging van het Verdrag van 31 maart 1665 betreffende de instelling en het statuut van een Benelux-Gerechtshof” (PDF). Benelux.int (на језику: холандски). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 9. 9. 2021. 
  42. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „Central America and Caribbean :: Aruba”. CIA The World Factbook. 19. 5. 2022. 
  43. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Central America and Caribbean :: Curacao”. CIA The World Factbook. 19. 5. 2022. 
  44. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Central America and Caribbean :: Sint Maarten”. CIA The World Factbook. 30. 5. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Peaslee, Amos Jenkins; Xydis, Dorothy Peaslee (1974). International governmental organizations. BRILL. стр. 165. ISBN 978-90-247-1601-2. Приступљено 4. 9. 2011. 
  • „Révision portant sur le traité de 1958” (PDF) (на језику: француски). 2008. »Article 38 : le français et le néerlandais sont les langues officielles des institutions de l'Union Benelux« 
  • Kersten, A.E. (1982). Maken drie kleinen een grote? De politieke invloed van de Benelux, 1945-1955. Bussum: Van Holkema & Warendorf. OCLC 63269615. 
  • Willy van Ryckeghem : Benelux in: The European Economy - Growth and Crisis, Andrea Boltho, Editor, Oxford University Press, 1982, ISBN 0-19-877118-5.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]