Церовица (Кучево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Церовица
Dom kulture.jpg
Дом културе у Церовици
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Општина Кучево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 314
Географске карактеристике
Координате 44°27′41″ СГШ; 21°38′22″ ИГД / 44.4614° СГШ; 21.6394° ИГД / 44.4614; 21.6394Координате: 44°27′41″ СГШ; 21°38′22″ ИГД / 44.4614° СГШ; 21.6394° ИГД / 44.4614; 21.6394
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 195 м
Церовица на мапи Србије
Церовица
Церовица
Остали подаци
Поштански број 12240
Позивни број 012
Регистарска ознака PO

Церовица је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 314 становника.

Демографија[уреди]

У насељу Церовица живи 308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 125 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05. Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 366
1953. 428
1961. 371
1971. 334
1981. 296
1991. 436 384
2002. 381 537
2011. 314
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
270 70,86 %
Власи
  
94 24,67 %
Хрвати
  
5 1,31 %
Румуни
  
2 0,52 %
Југословени
  
2 0,52 %
Албанци
  
1 0,26 %
непознато
  
3 0,78 %


Географија[уреди]

Село Церовица се налази у источној Србији на 153 км источно од Београда, а само 2 км од Кучева. На обронцима Звишких и Хомољских планина протеже се село Церовица са просечном надморском висином од 195 м.

Историја[уреди]

Први подаци о насељу на подручју садашње Церовице потичу из периода Римског царства. Међу првим становницима тадашњег насеља били су Келти и они су насељавали подручје поред потока такозвано Цоровица, западно од данашње Колоније.

Келти су махом били рудари који су радили у руднику у Мајдан - Кучајни. Из тог периода постоје остаци гробља видљиво и данас.

Други погром ових становника десио се у периоду Турака. Село је било изграђено у забаченим густим шумама али је турски пут пролазио делом територије паралелно куда води данас асфалтни пут за центар насеља Церовица. Пролазећи ту у одласку за Кладурово у рано јутро, турска војска чувши петлове открили су село и побили све што су затекли и све куће спалили.

Подаци говоре да је након тога формирано насеље у делу такозваном Шћомна (Старо село). Међу првим који су се доселили у Шћомну био је Јова Прву бежећи од зулума Турака из околине Кривељ код Бора. У том периоду важило је да турски субаша прву ноћ проведе са младом када се наш човек жени, али Јова Прву је дохватио пушку и убио субашу и тако се склонио на ово скривено место и ту са женом саградио кућу поред извора звано Чесма. Убрзо затим дошао је и његов брат, доселио се и саградио кућу поред другог извора звани Бобат.

Карактеристика тог насеља је била да су сви житељи имали куће са окућницом поред пута и потока не већи од 5 ари. Њихова имања су се налазила на подручју данашњег дела Церовице тз. Поље, Бојнатовац и Ваља. Да би обрађивали своја имања и гајили стоку морали су сваког јутра да иду на своје салаше, а увече да се врате својим кућама. У центру села су изградили заједничку колибу са пространом просторијом која им је служила за њихове скупове и народна весеља.

Такође на подручју Шћомне сада већ Церовице а помиње се од 1465. године од када званично постоји под тим именом, постојало је и месно гробље. Назив је добило од трговаца који су пролазили путем из Горње Крушевице (садашње Кучево) за Кладурово па видевши простране столетне церове шуме повикаше у глас „како су лепи ови церови“ и дадоше насељу име Церовица које се и до данас очувало. Због свакодневног мукотрпног одласка и повратка из села на салаше и обрнуто, након Другог светског рата почиње масовно исељавање из старог села Церовице и свако гради нову кућу на свом имању на подручју дела Поље и Бојнатовац. На тај начин од села збијеног типа настало је село разбијеног типа са засеоцима Бојнатовац, Поље - Центар, Старо село - Ваља.

Карактеристично је да се вековима на овом подручју становниство бавило пољопривредом и сточарством. У ранијем периоду ради лакшег чувања многобројне стоке постојала је утрина - ограђени простор удружених пашњака на коме се стока водила на испашу, а иначе бригу око ограде су водили власници стоке тако што су чувајући стоку имали деонице да обилазе и поправљају оштећења. Улаз у саму утрину је био у пределу званом Огрез. У ранијем периоду постојао је старешина села или кмет, а међу првима се помиње Петрић који је највише допринео формирању Церовице и организовању људи на овим просторима. Данас су грађани у насељу Церовица организовани ради остваривања својих потреба у оквиру Месне заједнице Церовица, а који је део јединственог система локалне самоуправе у Општини Кучево.

Седиште МЗ Церовица је у Церовици - Дом културе. МЗ Церовица граничи се са следећим МЗ: Кучево, Кучајна, Каона и у југозападном делу са Националним парком према Крсту. Церовица има развијену путну мрежу на својој територији куд пролази и регионални пут Кучево Петровац, а такође центар је асфалтним путем повезан са центром Кучева, остала путна мрежа су путеви насипани ризлом.

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]