Лариса Латињина

Из Википедије, слободне енциклопедије
BŽO-Help.svg Овај чланак нема никакве независне и поуздане изворе.
Према правилима о биографијама живих особа, он мора садржавати изворе. Помозите да се чланак унапреди тако што ћете му додати неутралне, проверљиве и поуздане изворе.

Напомена: Контроверзне тврдње о живим особама које немају референцу или је референца коју имају непоуздана — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — мора бити одмах уклоњена без икакве дискусије.
Ако имате коментаре који би могли да донесу решењу проблема, молимо вас да погледате страницу за разговор.

Лариса Латињина

Лариса Латынина-2.JPG
Лариса Семјоновна Латињина

Датум рођења: 27. децембар 1934.
Место рођења: Херсон (СССР)

Лариса Семјоновна Латињина (рус. Лариса Семёновна Латынина; Херсон, 27. децембар 1934) је бивша совјетска (украјинска) гимнастичарка и друга на листи спортиста са највише медаља на Олимпијским играма - укупно 18, и то 9 златних, 5 сребрних и 4 бронзане; на Олимпијским играма у Мелбурну 1956, Риму 1960. и Токију 1964. На четири Светска првенства (1954, ‘58, ’62. и ’66) Латињина је такође забележила импозантан биланс - освојила је 9 златних, 4 сребрне и 1 бронзану медаљу, док је са три Европска првенства (1957, ’61. и ’65.) донела 7 златних, 6 сребрних и 1 бронзану медаљу.

Тренер јој је био Александар Мишаков, који је био и тренер још једног славног совјетског гимнастичара, Олимпијског победника, Бориса Шаклина.

Биографија[уреди]

Рођена је као Лариса Дири 27. децембра 1934. у граду Херсон, у Украјини, у тадашњем Совјетском Савезу. Прво се почела бавити балетом, али кад се њен кореограф одселио, прешла је на гимнастику. С 19 година се први пут представила свету, 1954. године на Светском првенству у гимнастици, када је почео њен велики низ, суделујући у освајању злата у екипном вишебоју. Удала се 1955.

Свој олимпијски поход почела је на Олимпијским играма у Мелбурну, 1956. године, када је у борби са Мађарицом Агнес Келети постала најуспешнија гимнастичарка Игара. Латињина је победила Келети у вишебоју и предводила совјетске гимнастичарке до победе у екипном вишебоју. Освојила је и злато у вежби на тлу (дели га с Келети), злато у прескоку, сребрну медаљу у двовисинском разбоју и екипну бронзану медаљу (деле је с Пољском) у, касније укинутој дисциплини, преносним справама. Келети је такође освојила шест медаља: четири златне и две сребрне.

Велики успех Латињина је постигла на Светском првенству, 1958. године, где је освојила 5 од 6 наслова, дакле готово све титуле, осим сребра на тлу. Оно што је остало у аналима јесте чињеница да је то постигла – трудна. Она је поново била главни фаворит гимнастичких такмичења на Олимпијским играма у Риму, 1960. године, где је опет победила у вишебоју (совјетске гимнастичарке освојиле су прва четири места), освојила злато у екипном вишебоју, бранила и злато у вежби на тлу, освојила и две сребрне медаље, у вежбама на греди и двовисинском разбоју, те је закључила збирку бронзаном медаљом у прескоку.

На Светском првенству 1962. године освојила је три златне, две сребрне и једну бронзану медаљу.

На Олимпијским играма у Токију, 1964. године Латињина је поражена у вишебоју од нове звезде светске гимнастике – чехословакиње Вере Чаславске, али је освојила златне медаље у екипном вишебоју и у вежби на тлу, обе златне медаље као треће у низу (на трима ОИ). Освојила је сребро у прескоку, као и две бронзане медаље, на греди и двовисинском разбоју, чиме је завршила своју блиставу олимпијску каријеру. На тим ОИ имала је већ 30 година, а то су године у којима су данашње гимнастичарке одавно престале са такмичењима.

Након Светског првенства 1966. године, где је освојила сребрну медаљу у екипном вишебоју, Латињина се повукла и почела радити као гимнастички тренер.

Уврштена је у Међународну кућу славних жена спортиста (International Women's Sports Hall of Fame) 1985, а у Међународну гимнастичку кућу славних (International Gymnastics Hall of Fame) тек 1998. године.

Данас живи у Јапану.

Каријера[уреди]

Медаље Ларисе Латињине
Година Првенство медаље и дисциплине
1954 СП 1 златна медаља (екипни вишебој)
1956 ОИ 4 златне медаље (екипни вишебој, вишебој, прескок и тло)
1 сребрна медаља (двовисински разбој)
1 бронзана медаља (преносне справе)
1957 ЕП 5 златних медаља (вишебој, прескок, двовисински разбој, греда и тло)
1958 СП 5 златних медаља (екипни вишебој, вишебој, прескок, двовисински разбој и греда)
1 сребрна медаља (тло)
1960 ОИ 3 златне медаље (екипни вишебој, вишебој и тло)
2 сребрне медаље (двовисински разбој и греда)
1 бронзана медаља (прескок)
1961 ЕП 2 златне медаље (вишебој и тло)
2 сребрне медаље (двовисински разбој и греда)
1962 СП 3 златне медаље (екипни вишебој, вишебој и тло)
2 сребрне медаље (прескок и греда)
1 бронзана медаља (двовисински разбој)
1964 ОИ 2 златне медаље (екипни вишебој и тло),
2 сребрне медаље (вишебој и прескок)
2 бронзане медаље (двовисински разбој и греда)
1965 ЕП 4 сребрне медаље (вишебој, двовисински разбој, греда и тло)
1 бронзана медаља (прескок)
1966 СП 1 сребрна медаља (екипни вишебој)

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: