Ленард Кемна

С Википедије, слободне енциклопедије
Ленард Кемна
Кемна 2018.
Лични подаци
Пуно имеЛенард Кемна
Датум рођења(1996-09-09)9. септембар 1996. (27 год.)[1]
Мјесто рођењаВедел, Њемачка
ДржављанствоЊемачка
Висина1,81 m[2]
Маса65 kg[2]
Тимске информације
Тренутни тим
Бора—ханзгро
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачауниверзалац
Јуниорска каријера
2007—2010РРГ Бремен
2011—2014РСЦ Котбус
Професионална каријера
2015—2016Стелтинг
2017—2019Санвеб[3]
2020—Бора—ханзгро[4]
Успјеси
Првенства
Национални шампион
(вожња на хронометар)		 1 (2022)
Награде и медаље
Друмски бициклизам
Представљајући Њемачка Њемачку
Свјетско првенство
Златна медаља — прво место Понферада 2014. хронометар за јуниоре
Сребрна медаља — друго место Берген 2017. Друмска трка до 23 године
Бронзана медаља — треће место Ричмонд 2015. хронометар до 23 године
Европско првенство
Златна медаља — прво место Нион 2014. хронометар за јуниоре
Златна медаља — прво место Плумелец 2015. хронометар до 23 године
Представљајући Санвеб
Свјетско првенство
Златна медаља — прво место Берген 2017. екипни хронометар
Ажурирано: 27. јун 2023.

Ленард Кемна (њем. Lennard Kämna; 9. септембар 1996) њемачки је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — Бора—ханзгро.[5] освојио је једном првенство Њемачке у вожњи на хронометар и остварио је по једну етапну побједу на Ђиро д’Италији и Тур де Франсу. Освојио је златну медаљу у вожњи на хронометар за јуниоре на Свјетском првенству, као и сребрну у друмској трци и бронзану у вожњи на хронометар за возаче до 23 године на Свјетском првенству, док је освојио по златну медаљу у вожњи на хронометар на Европском првенству за јуниоре и за возаче до 23 године; освојио је златну медаљу у екипном хронометру на Свјетском првенству са тимом Санвеб.

Возио је за тим Стелтинг 2015. године, прије него што су се његов тим и тим Култ енерџи Котбус спојили прије почетка сезоне 2016.[6][7][8]

Каријера[уреди | уреди извор]

Кемна на Тур де Франсу 2019.

Као јуниор возио је за локални тим у Бремену, а са 14 година преселио се у Котбус, гдје је похађао школу спорта.[9] Године 2014. освојио је златну медаљу у вожњи на хронометар за јуниоре на Свјетском првенству,[10] након што је претходно исте године освојио Европско првенство и првенство Њемачке у вожњи на хронометар за јуниоре.[1] Године 2015. завршио је трећи на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године у Ричмонду, гдје је возио у другом кругу возача, по јаком вјетру и киши, док су првопласирани Мадс Вирс Шмидт и другопласирани Максимилијан Шахман возили у првом кругу возача, када је вријеме било повољније.[11] У јуну је освојио првенство Њемачке у вожњи на хронометар за возаче до 23 године.[12] Године 2016. освојио је такмичење Бундеслига за возаче до 23 године и првенство Њемачке у брдском бициклизму,[13][14] након чега је 14. септембра освојио златну медаљу на Европском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године.[15]

Године 2017. прешао је у ворлд тур тим Санвеб и возио је своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању,[16] након чега је возио Свјетско првенство, гдје је освојио златну медаљу у екипном хронометру са тимом Санвеб, за који су возили још Том Димулен, Мајкл Метјуз, Вилко Келдерман, Серен Краг Андерсен и Сем Омен,[17] а затим је освојио сребрну медаљу у друмској трци за возаче до 23 године, завршивши иза Беное Коснефрое.[18] У јуну 2018. Санвеб је објавио да ће Кемна узети паузу од бициклизма, како би размислио о својим дугорочним циљевима у каријери, након што није возио од Милано—Санрема у марту због болести.[9] Бициклизму се вратио у августу 2018. а 2019. године возио је Тур де Франс по први пут.[19]

Кемна на Ђиро д’Италији 2023.

Године 2020. прешао је у Бора—ханзгро тим, а прву побједу у каријери остварио је у августу, када је побиједио на четвртој етапи Критеријума ди Дофине.[20] Крајем августа возио је Тур де Франс 2020. који је због пандемије ковида 19 био помјерен.[21] На етапи 13 је био у бијегу и завршио је на другом мјесту, изгубивши у спринту од Данијела Мартинеза на успону Пиј Мари.[22] На етапи 16 је поново био у бијегу и напао је на одлучујућем успону, гдје му се придружио Ричард Карапаз; на спусту се одвојио од Карапаза, а на последњем успону је повећавао предност и побиједио је са минут и по испред, остваривши прву побједу на Туру и на некој гранд тур трци.[23] Године 2021. остварио је једну етапну побједу на Вуелта а Каталуњи, док је 2022. по први пут возио Ђиро д’Италију,[24] гдје је добио награду за најагресивнијег возача на првој етапи,[25] а затим је остварио побједу на четвртој етапи, одспринтавши Хуана Педра Лопеза на успону Етна и преузео је плаву мајицу, за лидера брдске класификације.[26] Мајицу је носио на три етапе, а изгубио је након седме етапе, када је дошао до другог мјеста у генералном пласману.[27] У наставку трке је радио за Џаја Хиндлија и завршио на 19 мјесту, док је Хиндли освојио Ђиро.[28]

Године 2023. завршио је Тирено—Адријатико на четвртом мјесту, а затим је возио Ђиро д’Италију,[29] гдје је био лидер тима, заједно са Александром Власовим[30] и завршио је на деветом мјесту у генералном пласману.[31]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Lennard \ Kämna”. team-stoelting.com. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 27. 6. 2023. 
  2. ^ а б „Lennard Kämna”. eurosport.com. Приступљено 27. 6. 2023. 
  3. ^ „Team Sunweb confirm 2019 men's and women's rosters”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 23. 11. 2018. Приступљено 27. 6. 2023. 
  4. ^ Ryan, Barry (28. 12. 2019). „2020 Team Preview: Bora-Hansgrohe”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 27. 6. 2023. 
  5. ^ „Bora - Hansgrohe”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 27. 6. 2023. 
  6. ^ „News shorts: Thomas to ride revolution, Kamna to Cult Energy”. cyclingnews.com. 23. 9. 2015. Приступљено 27. 6. 2023. 
  7. ^ „CULT Energy Pro Cycling continue as CULT Energy-Stölting Group”. Cult Energy Pro Cycling. 20. 8. 2015. Приступљено 27. 6. 2023. 
  8. ^ „Cult Energy team saved thanks to new sponsor Stölting Group”. cyclingnews.com. 20. 8. 2015. Приступљено 27. 6. 2023. 
  9. ^ а б „Kamna takes time out from racing to reflect on long-term career goals”. cyclingnews.com. 29. 6. 2018. Приступљено 27. 6. 2023. 
  10. ^ „Straßenrad-WM: Zeitfahrer Kämna gewinnt erstes Gold für Deutschland” (на језику: њемачки). Der Spiegel. 23. 9. 2014. Приступљено 27. 6. 2023. 
  11. ^ „Schmidt wins U23 time trial title at the World Championships”. cyclingnews.com. 22. 9. 2015. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 27. 6. 2023. 
  12. ^ Mattis, Felix (26. 6. 2015). „Kämna: Erfolgreicher Abiturient nun auch U23-Zeitfahrmeister”. radsport-news.com (на језику: њемачки). Приступљено 27. 6. 2023. 
  13. ^ „Bundesliga: Walscheid und Kasper gewinnen in Cottbus - Kämna und Zanner Gesamtsieger 2015”. rad-net.de (на језику: њемачки). 13. 9. 2015. Приступљено 27. 6. 2023. 
  14. ^ „Dombrowski, Kämna und Adamietz Deutsche Meister am Berg”. rad-net.de (на језику: њемачки). 6. 9. 2015. Приступљено 27. 6. 2023. 
  15. ^ „Kamna wins U23 time trial at UEC European Championships”. cyclingnews.com. 14. 9. 2016. Архивирано из оригинала 15. 9. 2016. г. Приступљено 27. 6. 2023. 
  16. ^ „Vuelta a España 2017: Startlist”. ProCyclingStats. Приступљено 27. 6. 2023. 
  17. ^ „World Championships: Team Sunweb win men's team time trial”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 17. 9. 2017. Приступљено 27. 6. 2023. 
  18. ^ Wynn, Nigel (22. 9. 2017). „Frenchman Benoît Cosnefroy wins under-23 men's road race world title; Brit Wood fourth”. Cycling Weekly. Приступљено 27. 6. 2023. 
  19. ^ „Tour de France 2019: Start List”. ProCyclingStats. Приступљено 27. 6. 2023. 
  20. ^ Pavitt, Michael (15. 8. 2020). „Kämna wins stage four at Critérium du Dauphiné on crash-strewn day”. insidethegames.biz. Приступљено 27. 6. 2023. 
  21. ^ „Tour de France to go ahead at end of August after coronavirus delay”. BBC Sport. 15. 4. 2020. Приступљено 27. 6. 2023. 
  22. ^ Fotheringham, Alasdair (15. 9. 2020). „Stage winner Kamna determined to finish alone for first Tour de France victory”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 6. 2023. 
  23. ^ „Tour de France stage 16: Lennard Kämna solos to stage win”. VeloNews. 15. 9. 2020. Приступљено 27. 6. 2023. 
  24. ^ „Giro d'Italia 2022: Start List”. ProCyclingStats. Приступљено 27. 6. 2023. 
  25. ^ Becket, Adam (6. 5. 2022). „Mathieu van der Poel storms to victory on stage one of the Giro d'Italia”. CyclingWeekly. Приступљено 27. 6. 2023. 
  26. ^ Dabbs, Ryan (10. 5. 2022). „Lennard Kämna powers up Mount Etna to win stage four of the Giro d'Italia”. CyclingWeekly. Приступљено 27. 6. 2023. 
  27. ^ Windsor, Richard (13. 5. 2022). „Koen Bouwman victorious in tightly fought Giro d'Italia 2022 stage seven”. CyclingWeekly. Приступљено 27. 6. 2023. 
  28. ^ Trifunovic, Pete (29. 5. 2022). „Jai Hindley wins the Giro d'Italia as Matteo Sobrero eases to final day time-trial victory”. CyclingWeekly. Приступљено 27. 6. 2023. 
  29. ^ „Giro d'Italia 2023: Startlist”. ProCyclingStats. Приступљено 27. 6. 2023. 
  30. ^ Trifunovic, Pete (28. 4. 2023). „Aleksandr Vlasov and Lennard Kämna lead Bora - Hansgrohe in search of GC success”. cyclinguptodate.com. Приступљено 27. 6. 2023. 
  31. ^ „Rankings in the Giro d'Italia 2023”. Giro d'Italia. RCS Sport. Приступљено 27. 6. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ленард Кемна на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ленард_Кемна&oldid=25952746”