Етна

Етна
Етна
	Ерупција Етне 2002. године
Географске карактеристике
Ндм. висина	3.320 m
Координате	37°43′46″ СГШ; 15°00′17″ ИГД / 37.729444° СГШ; 15.004722° ИГД Координате: 37°43′46″ СГШ; 15°00′17″ ИГД / 37.729444° СГШ; 15.004722° ИГД
Географија
	Етна
Државе	Италија
Геологија
Старост стена	500.000 година
Врста планине	стратовулкан
Последња ерупција	mart 2017. .

Етна (Muncibeddhu или једноставно iddhu на сицилијанском) је активни вулкан у Италији који се налази на источној обали Сицилије, близу Месине и Катаније.

Етна је највиши вулкан у Европи, који се издиже на 3.320 m надморске висине, додуше, треба споменути да висина вулкана варира због ерупција - Етна је за 51 m нижа него што је била 1865. То је такође и највиша планина у Италији јужно од Алпа и покрива подручје од 1.190 km². Етна је три пута виша од Везува, који се такође налази у Италији.

Етна је један од најактивнијих вулкана на свету и скоро да је у непрекидној фази ерупције. Иако је у више наврата изазивала огромне штете, Етна се не сматра врло опасним вулканом и хиљаде људи живе у њеној сенци.

Настанак[уреди | уреди извор]

Етна је сразмерно млад вулкан. Појавила се из мора пре око милион година, а њена прва ерупција се догодила отприлике пола милиона година касније.^[1]

Изглед[уреди | уреди извор]

Природна структура од подножја до врха Етне - ниже обронке прекривају засади винове лозе, наранџи и пистација, а затим их постепено замењују трешње и јабуке. Потом, изнад њих се налазе падине са храстовима, брезама, лескама и кестеновима, а још више је подручје разливене окамењене лаве коју су обликовале временске прилике. У том делу нема много биљака, ту расте готово само планинско цвеће. На овом вулкану има и предела са вечним ледом. Све ближе врху се налазе се подручја која су неповољна за ило какав живот - сива, безоблична пустош, под вулканским шиљаком, пепелом и лавом, кроз које се на појединим местима пробија пара. Разјапљено жредло кратера је обојено сулфатима и оксидима, а његова дубина се непрекидо мења у зависности од подизања и спуштања чепа од лаве.^[1]

Снажне ерупције[уреди | уреди извор]

Сачувани су писани извори о великим ерупцијама 475. и 396. године пре нове ере. Затим, 812. и 1169. године, па у 14. веку.

1669. се Етна распукла од врха до дна, и из ње се излило на милионе тона лаве. Мање и честе ерупције редовно уништавају пољопривредне површине и спаљују села.

Па ипак, обронци Етне су једно од најгушће насељених подручја на Сицилији. Иако реке вулканске лаве имају огромну разорну моћ која уништава куће и путеве, оне теку споро па се ретко догоди да неко од људи настрада. ^[1]

Земљиште[уреди | уреди извор]

На добро наводњеним обронцима Етне, вулкански пепео ствара једно од најплоднијих врста земљишта. Тамо је могуће остварити чак и до 5 берби поврћа годишње. Такође је земљиште погодно и за воће, а и за винограде.^[1]