Етна
| Етна | |
|---|---|
 Ерупција Етне 2002. године | |
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 3.357 m |
| Координате | 37° 43′ 46″ СГШ; 15° 00′ 17″ ИГД / 37.729444° СГШ; 15.004722° ИГД |
| Географија | |
  Етна | |
| Државе |  Италија |
| Геологија | |
| Старост стена | 500.000 година |
| Врста планине | стратовулкан |
| Последња ерупција | mart 2017. . |
Етна (Muncibeddhu или једноставно iddhu на сицилијанском) је активни вулкан у Италији који се налази на источној обали Сицилије, близу Месине и Катаније.
Етна је највиши вулкан у Европи, који се издиже на 3.357 m надморске висине, додуше, треба споменути да висина вулкана варира због ерупција.[1] То је такође и највиша планина у Италији јужно од Алпа и покрива подручје од 1.190 km². Етна је три пута виша од Везува, који се такође налази у Италији.
Етна је један од најактивнијих вулкана на свету и скоро да је у непрекидној фази ерупције. Иако је у више наврата изазивала огромне штете, Етна се не сматра врло опасним вулканом и хиљаде људи живе у њеној сенци.
Настанак[уреди | уреди извор]
Етна је сразмерно млад вулкан. Појавила се из мора пре око милион година, а њена прва ерупција се догодила отприлике пола милиона година касније.[2]
Изглед[уреди | уреди извор]
Природна структура од подножја до врха Етне - ниже обронке прекривају засади винове лозе, наранџи и пистација, а затим их постепено замењују трешње и јабуке. Потом, изнад њих се налазе падине са храстовима, брезама, лескама и кестеновима, а још више је подручје разливене окамењене лаве коју су обликовале временске прилике. У том делу нема много биљака, ту расте готово само планинско цвеће. На овом вулкану има и предела са вечним ледом. Све ближе врху се налазе се подручја која су неповољна за ило какав живот - сива, безоблична пустош, под вулканским шљаком, пепелом и лавом, кроз које се на појединим местима пробија пара. Разјапљено жредло кратера је обојено сулфатима и оксидима, а његова дубина се непрекидно мења у зависности од подизања и спуштања чепа од лаве.[2]
Снажне ерупције[уреди | уреди извор]
Сачувани су писани извори о великим ерупцијама 475. и 396. године пре нове ере. Затим, 812. и 1169. године, па у 14. веку.
1669. се Етна распукла од врха до дна, и из ње се излило на милионе тона лаве. Мање и честе ерупције редовно уништавају пољопривредне површине и спаљују села.
Па ипак, обронци Етне су једно од најгушће насељених подручја на Сицилији. Иако реке вулканске лаве имају огромну разорну моћ која уништава куће и путеве, оне теку споро па се ретко догоди да неко од људи настрада. [2]
Земљиште[уреди | уреди извор]
На добро наводњеним обронцима Етне, вулкански пепео ствара једно од најплоднијих врста земљишта. Тамо је могуће остварити чак и до 5 берби поврћа годишње. Такође је земљиште погодно и за воће, а и за винограде.[2]
.svg)
Галерија[уреди | уреди извор]
Поглед на Етну из града Таормине
Подножје Етне
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „L’Etna si supera. Nuovo record di altezza a 3357 metri” (на језику: италијански). 2021-08-10. Приступљено 2021-08-11.
- ^ а б в г Sva čuda sveta : [vodič kroz najveće prirodne lepote]. Appleton, Geoffrey., Morgan, Vernon., Mkt Print). Beograd: Mladinska knjiga. 2005. стр. 135. ISBN 86-84213-07-6. OCLC 448032399.
