Широки Бријег

Широки Бријег
Широки Бријег;
	Панорама Широког Бријега
	Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Западнохерцеговачки кантон
Град	Широки Бријег
Становништво
— 2013.	6.426
Географске карактеристике
Координате	43° 22′ 56″ С; 17° 35′ 35″ И / 43.38235° С; 17.59302° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Широки Бријег Широки Бријег на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	88220
Позивни број	039

Широки Бријег је градско насеље и сједиште града Широког Бријега у Западнохерцеговачком кантону у Федерацији БиХ, на југозападу БиХ. Налази се на сјеверозападу Херцеговине. Широки Бријег је и сједиште Западнохерцеговачког кантона.

Историја[уреди | уреди извор]

Падом под Османлијско царство средином друге половине 15. вијека народ се овог краја разбјежао и прориједио. Први османски пописи у Херцеговини (год. 1468/69., потом 1475. и 1519.) показују да се народ задржао само у брдским селима. Од пада под Османлије па до средине 19. вијека Херцеговина је била готово сасвим одсјечена од друштвених, културних и политичких збивања у сусједним земљама.

Новија историја широкобријешког краја и Херцеговине уско је везана уз градњу манастира на Широком Бријегу 1846. Градић је почео настајати почетком 20. вијека око воденице Ћемер, па се с почетка истим именом звало и само мјесто.

У вријеме аустроугарске владавине, Широки Бријег потпао је под Мостарски округ. У истој области остао је и у вријеме Краљевини СХС до 1929., када је постао дијелом Приморске бановине, а 1939. и Бановине Хрватске.

Након Другог свјетског рата, Широки Бријег је био сједиште Општине Широки Бријег, која је између 1945. и 1950. обухватала подручје данашнјих општина Груде, Љубушки, Посушје. Насеље и општина су 1952. преименовани промијенили име у Лиштица, но 16. октобра 1991., враћен је назив Широки Бријег.^[1]

Име[уреди | уреди извор]

Првобитно је име града био Лиштица или Лисе како се помиње у старијим изворима, а име и даље користе становници српског поријекла, а име Широки Бријег рођено је након 1845. године када је успостављен фрањевачки манастир истог имена, одакле је направљена петолокација риса. 1945. године обновљено је старо име, које је 1991. године у Широком Бријегу поново промијењено доласком на власт кластичних фашистичких елемената.

Становништво[уреди | уреди извор]

Састав становништва – насељено мјесто Широки Бријег
	2013.	1991.
Укупно	6 149 (100,0%)	5 039 (100,0%)
Хрвати	6 131 (99,71%)	4 979 (98,81%)
Албанци	5 (0,081%)	–
Непознато	4 (0,065%)	–
Остали	3 (0,049%)	36 (0,714%)
Бошњаци	2 (0,033%)	8 (0,159%)¹
Срби	2 (0,033%)	6 (0,119%)
Неизјашњени	2 (0,033%)	–
Југословени	–	10 (0,198%)

¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Референце[уреди | уреди извор]

Биљешке

^ Галић & 2015., p. 16.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2016.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2016.

Књиге

Галић, Јелица (2015). Демографски проблеми Западнохерцеговачке жупаније и њихов утицај на морфолошко-функционалне промене насеља. Нови Сад: Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[FOOTNOTEГалић2015.16-1] Галић & 2015., p. 16.

[Nacionalni_sastav_stanovništva_SFR_Jugoslavije_1981.-2] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2016.

[Nacionalni_sastav_stanovništva_SFR_Jugoslavije_1971.-3] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2016.

[1]