Лудвиг Ерхард

С Википедије, слободне енциклопедије
Лудвиг Ерхард
Bundesarchiv B 145 Bild-F015320-0005, Ludwig Erhard.jpg
Ерхард (1963)
Биографија
Датум рођења(1897-02-04)4. фебруар 1897.
Место рођењаФирт
Немачко царство
Датум смрти5. мај 1977.(1977-05-05) (80 год.)
Место смртиБон
Западна Немачка
НародностНемац
СупружникЛуизе Шустер (1923—1975)
Деца1
Професијабизнисмен, политичар
УниверзитетГетеов универзитет у Франкфурту
Политичка
странка
Хришћанско-демократска унија Немачке (ЦДУ)
ПотписLudwig Erhard signature.svg
2. канцелар СР Немачке
16. октобар 1963 — 1. децембар 1966.
ПретходникКонрад Аденауер
НаследникКурт Георг Кизингер
Министар економије Немачке
1949 — 1963.
ПретходникВлатер Функ
НаследникКурт Шмикер

Лудвиг Ерхард (нем. Ludwig Erhard; Фирт, 4. фебруар 1897Бон, 5. мај 1977) био је немачки политичар и канцелар Западне Немачке од 1963. до 1966. године.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Од 1913. до 1916. Ерхард је био трговачки шегрт. Након струковног образовања радио је као малопродајни трговац текстилом у очевој трговини.

Године 1916. придружио се немачким војним снагама у Првом светском рату као артиљерац. Борио се у Румунији и био озбиљно озлеђен у близини Ипра (Белгија) 1918. године.[2] Ерхард није више могао да ради као трговац текстилом и почео је да студира економију, прво у Нирнбергу, а касније у Франкфурту на Мајни.

Он и Луизе Шустер су се венчали током његовог боравка у Франкфурту. Године 1925, након што је дипломирао, преселио се у Фирт и постао руководилац у породичној фирми.[3] Након три године, постао је помоћник на институту Institut für Wirtschaftsbeobachtung der deutschen Fertigware, да би касније постао и помоћник директора те исте установе.[3]

Услед претрпљене озледе није морао да се придружи немачким војним снагама у Другом светском рату. Уместо тога радио је на замисли послератног мира; међутим, забранили су је нацисти који су прогласили тотални рат. Као резултат тога 1942. године изгубио је посао, али и даље наставио да ради на идеји у приватности.[3] Године 1944, написао је књигу Kriegsfinanzierung und Schuldenkonsolidierung у којој је навео да је тадашња Немачка већ изгубила рат.[3] Послао је своје мишљење Карлу Фридриху Герделеру — главном човеку Видерштанда (Немачког покрета отпора), који га је касније препоручио својим сарадницима.

Након рата постао је економски саветник америчке војне управе у Баварској, што га је учинило министром економије Баварског кабинета Вилхема Хегнера. Пошто су америчка и британска управа створили Бизону (спојену америчку и британску окупациону зону), 1947. године Ерхард је постао председник Sonderstelle Geld und Kredit-а, стручне организације за финансијску обнову.[3]

Године 1948, Бизонално економско веће га је изабрало за министра економије.[4] Годину дана касније изабран је у парламент Западне Немачке, да би се те исте године придружио ЦДУ-у и постао министар економије кабинета Конрада Аденауера. Након Аденауерове оставке 1963. био је изабран за другог западнонемачког канцелара са 279 гласова за и 180 гласова против.[4] Године 1965, добио је и свој други мандат на месту западнонемачког канцелара.

Дана 26. октобра 1966. распала се коалиција ФДП—ЦДУ, када су министри који су били чланови ФДП поднели оставке.[3] Дана 1. децембра 1966. године, Лудвиг Ерхард поднео је оставку на место западнонемачког канцелара.[4] Његов наследник био је Курт Георг Кизингер (ЦДУ), који је повео велику коалицију (СПД—ЦДУ).

Ерхард је наставио да се бави политиком све до своје смрти 5. маја 1977. године у Бону.[2] Сахрањен је у Гмунду, градићу у близини Тегернзеа у Баварској.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ludwig Erhard | German statesman | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-21. 
  2. ^ а б „Commanding Heights : Ludwig Erhard | on PBS”. www.pbs.org. Приступљено 2022-01-21. 
  3. ^ а б в г д ђ „Ludwig Erhard”. Geschichte der CDU (на језику: енглески). 1897-02-03. Приступљено 2022-01-21. 
  4. ^ а б в „Ludwig Erhard”. Federal-Chancellor (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-21.