Лужани (Сански Мост)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лужани
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација Босне и Херцеговине
Кантон  Унско-сански кантон
Општина Сански Мост
Становништво
Становништво
 — (2013) 13[1]
Географске карактеристике
Координате 44°43′23″ СГШ; 16°42′32″ ИГД / 44.72312° СГШ; 16.70882° ИГД / 44.72312; 16.70882Координате: 44°43′23″ СГШ; 16°42′32″ ИГД / 44.72312° СГШ; 16.70882° ИГД / 44.72312; 16.70882
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина 2,36[2] км2
Лужани на мапи Босне и Херцеговине
Лужани
Лужани
Остали подаци
Поштански број 79265
Позивни број 037

Село Лужани (општина Сански Мост) се налази у Унско-Санском кантону, босанско-херцеговачког ентитета, федерације Босне и Херцеговине.

Географски положај[уреди]

Граничи се са селима Томина, одвојено мањом речицом, на југоистоку, Кијево на југозападу, Крухари на југу, Чапље на североистоку на десној и Кљевци на истоку, на левој страни водотока реке Сане.[3]

Село се налази на десној страни водотока реке Сане. Од корита реке прве куће разграничава равничарско пространство, по ширини од око 1.000 и по дужини од око 3-4.000 метара. Куће се даље распростиру на благим узвишењима, брежуљцима, иначе ратарско плодном и обрадивом земљишту. Од равничарског дела земљишта које је коришћено само за косидбу траве и испашу стоке, насеље је одвојено асфалтним регионалним путем. Општински центар, Сански Мост па и село преко овог пута (Сански Мост—Кључ), повезани су са важнијим и дужим, магистралним путем М5, некада званом „пут АВНОЈ-а“, на југозападу према Кључу, Јајцу, Босанском Петровцу и Бихаћу, а према североистоку село и Сански Мост као општински центар истим путем повезани су са Приједором и Бањом Луком као већим општинама у регији, познатој под називом Босанска Крајина, која се простире на оба ентитета у Босни и Херцеговини.[3]

Историја[уреди]

Мушко становништво села масовно је стрељано 2. августа 1941. године. Преживели су само 2-3 одрасла мушкарца, која су пре тог злочина одведени у заробљеништво и један је под необјашњеним околностима преживео стрељање иако је био одведен пред строј.[3]

Између Првог и Другог светског рата, па све до грађанског рата 1991—1995. године већинско становништво је било српско.[3] После Другог светског рата село није имало верске објекте ни једне вероисповети. Пре грађанског рата 1991—1995. године становништво је било постигло солидан животни стандард, нарочито у односу на ниво животног стандарда и услове живота пре и 20 година после Другог светског рата. Сва домаћинства су имала нове куће, потпуно опремљене и снабдевене савременим покућством.[3]

У селу је била изграђена водоводна мрежа и канализација, инсталирана електро и ПТТ мрежа, механизована обрада пољопривредног имања, земљишта, воћњака, обезбеђен превоз и саобраћај до општинског центра и шире међумесни саобраћај. Овакав ниво животног стандарда био је карактеристичан за целу регију па и Републику Босну и Херцеговину.[3]

Демографија[уреди]

Село је 60-их и 70-их година 20. века имало око 30 домаћинстава и преко 200 становника. После војне операције познате као „Олуја“, од августа 1995. године је остало без становника, а куће су порушене минирањем. Повратак становништва није у изгледу. Од 1995. до јуна 2005. године из два домаћинства вратила су се три становника, један у једно, а двоје у друго домаћинство.[3] Према попису становништва Федерације Босне и Херцеговине из 2013. године, у селу је живело 13 становника у мање или укупно 3 домаћинства.[1]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 162[5] (93,10%) 192[6] (75,29%) 164[7] (72,57%) 161[8] (77,40%)
Хрвати 10[5] (5,75%) 63[6] (24,71%) 62[7] (27,43%) 47[8] (22,60%)
Југословени 2[5] (1,15%) 0[6] (0,00%) 0[7] (0,00%) 0[8] (0,00%)
Укупно 174[5] 255[6] 226[7] 208[8]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]