Општина Сански Мост
| Сански Мост | |
|---|---|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација БиХ
|
| Кантон |  Унско-сански кантон
|
| Сједиште | Сански Мост |
| Становништво | |
| Становништво | 43.969 (2012)[1] |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 781 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Фарис Хасанбеговић (СДА) |
| Позивни број | (+387) 37 |
| Веб-сајт | www |
Општина Сански Мост је општина у Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ. Налази се на ријеци Сани, у региону Босанске Крајине, између Приједора и Кључа. Сједиште општине је у Санском Мосту.
Географија[уреди]
Сански Мост се са околином налази у средњем току ријеке Сане, са ослонцем на планину Грмеч на западу и планине Мулеж и Бехремагиницу на истоку. Подручје општине Сански Мост има ријеку Сану и осам рјечица; Саницу, Дабар, Здену, Блиху, Мајданску Ријеку, Јапру, Сасинку и Козицу и неколико краћих понорница. На санском подручју има неколико јаких крашких врела која су истовремено и извори рјечица; Саничко врело, Дабарско врело и врело Здене. У селу Илиџа, подно планине Мулеж, има јачи извор радиоактивне сумпорне воде са значајним љековитим својствима. На свом подручју има и неколико већих пећина међу којима су Хрустовачка и Дабарска.
Насељена мјеста[уреди]
Бјелине, Бојиште, Босански Милановац, Бошњаци, Брдари, Врхпоље, Главице, Горице, Горња Козица, Горња Трамошња, Горњи Дабар, Горњи Каменград, Демишевци, Дједовача, Доња Козица, Доња Трамошња, Доњи Дабар, Доњи Каменград, Ђурићи, Зенковићи, Доњи Липник, Горњи Липник, Грдановци, Илиџа, Јелашиновци, Кијево, Кљевци, Козин, Кркојевци, Крухари, Лукавице, Лушци Паланка, Лужани, Мајкић Јапра Доња, Мајкић Јапра Горња, Миљевци, Модра, Мркаљи, Напреље, Окреч, Отиш, Побријежје, Подлуг, Подови, Подвидача, Пољак, Праштали, Сански Мост, Сасина, Скуцани Вакуф, Слатина, Стара Ријека, Стари Мајдан, Сухача, Томина, Трнова, Фајтовци, Хадровци, Хрустово, Хусимовци, Чапље, Џевар, Шеховци и Шкрљевита.
Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Сански Мост (781 km2 или 79 %) ушао је у састав Федерације БиХ. У саставу Републике Српске остала су насељена мјеста: Батковци, Будимлић Јапра, Дуге Њиве, Гаревица, Халиловци, Хазићи, Марини, Оштра Лука, Овањска и Усорци, те дијелови насељених мјеста: Доња Козица, Горња Козица, Горња Трамошња, Хадровци, Копривна, Мркаљи, Подвидача, Сасина, Слатина, Стара Ријека и Шкрљевита. Од овог подручја формирана је општина Оштра Лука (204 km2 или 21 %).
Становништво[уреди]
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Сански Мост је имала 60.307 становника, распоређених у 75 насељених мјеста.
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани | 28.136 (46,65%) | 27.083 (43,35%) | 24.839 (39,99%) |
| Срби | 25.363 (42,05%) | 26.619 (42,61%) | 30.422 (48,98%) |
| Хрвати | 4.322 (7,16%) | 5.314 (8,50%) | 6.307 (10,15%) |
| Југословени | 1.247 (2,06%) | 2.772 (4,43%) | 195 (0,31%) |
| остали и непознато | 1.239 (2,05%) | 679 (1,08%) | 339 (0,54%) |
| Укупно | 60.307 | 62.467 | 62.102 |
У границама данашње општине национални састав 1991. године је био сљедећи:
- Општина Сански Мост
| Националност[2] | 1991. |
| Муслимани | 27.841 (50,48) |
| Срби | 22.100 (40,07) |
| Хрвати | 2.840 (5,14) |
| Југословени | 1.170 (2,12) |
| остали и непознато | 1.195 (2,19) |
| укупно | 55.146 |
Већина становника српске националности свој нови дом нашла је у Приједору, Бањалуци, Футогу и Београду. Постоји више удружења, а највеће је удружење расељених Сањана „Санска огњишта“ са сједиштем у Бањалуци.
Види још[уреди]
Извори[уреди]
- ^ Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 31. oktobar 2012. godine Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 31, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 17. 4. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди]
- www.sanskimost.gov.ba Званична страница општине Сански Мост (на језику: бошњачки)
