Општина Сански Мост
| Сански Мост | |
|---|---|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација БиХ
|
| Кантон |  Унско-сански кантон
|
| Сједиште | Сански Мост |
| Становништво | |
| Становништво |  41.475
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 781 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Фарис Хасанбеговић (СДА) |
| Позивни број | (+387) 37 |
| Веб-сајт | www.sanskimost.gov.ba |
Општина Сански Мост је општина у Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ. Налази се на ријеци Сани, у региону Босанске Крајине, између Приједора и Кључа. Сједиште општине је у Санском Мосту.
Географија[уреди | уреди извор]
Сански Мост се са околином налази у средњем току ријеке Сане, са ослонцем на планину Грмеч на западу и планине Мулеж и Бехремагиницу на истоку. Подручје општине Сански Мост има ријеку Сану и осам рјечица; Саницу, Дабар, Здену, Блиху, Мајданску Ријеку, Јапру, Сасинку и Козицу и неколико краћих понорница. На санском подручју има неколико јаких крашких врела која су истовремено и извори рјечица; Саничко врело, Дабарско врело и врело Здене. У селу Илиџа, подно планине Мулеж, има јачи извор радиоактивне сумпорне воде са значајним љековитим својствима. На свом подручју има и неколико већих пећина међу којима су Хрустовачка и Дабарска.
Насељена мјеста[уреди | уреди извор]
Бјелине, Бојиште, Босански Милановац, Бошњаци, Брдари, Врхпоље, Главице, Горице, Горња Козица*, Горња Трамошња*, Горњи Дабар, Горњи Каменград, Демишевци, Дједовача, Доња Козица*, Доња Трамошња*, Доњи Дабар, Доњи Каменград, Ђурићи, Зенковићи, Доњи Липник, Горњи Липник, Грдановци, Илиџа, Јелашиновци, Кијево, Кљевци, Копривна*, Козин, Кркојевци, Крухари, Лукавице, Лушци Паланка, Лужани, Мајкић Јапра Доња, Мајкић Јапра Горња, Миљевци, Модра, Мркаљи*, Напреље, Окреч, Отиш, Побријежје, Подлуг, Подови, Подвидача*, Пољак, Праштали, Сански Мост, Сасина*, Скуцани Вакуф, Слатина*, Стара Ријека*, Стари Мајдан, Сухача, Томина, Трнова, Фајтовци, Хадровци*, Хрустово, Хусимовци, Чапље, Џевар, Шеховци и Шкрљевита*.
Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Сански Мост (781 km² или 79 %) ушао је у састав Федерације БиХ. У саставу Републике Српске остала су насељена мјеста: Батковци, Будимлић Јапра, Дуге Њиве, Гаревица, Халиловци, Хазићи, Марини, Оштра Лука, Овањска и Усорци, те дијелови насељених мјеста: Горња Козица, Горња Трамошња, Доња Козица, Доња Трамошња, Копривна, Мркаљи, Подвидача, Сасина, Слатина, Стара Ријека, Хадровци, и Шкрљевита. Од овог подручја формирана је општина Оштра Лука (204 km² или 21 %).
Становништво[уреди | уреди извор]
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Сански Мост је имала 60.307 становника, распоређених у 75 насељених мјеста.
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани | 28.136 (46,65%) | 27.083 (43,35%) | 24.839 (39,99%) |
| Срби | 25.363 (42,05%) | 26.619 (42,61%) | 30.422 (48,98%) |
| Хрвати | 4.322 (7,16%) | 5.314 (8,50%) | 6.307 (10,15%) |
| Југословени | 1.247 (2,06%) | 2.772 (4,43%) | 195 (0,31%) |
| остали и непознато | 1.239 (2,05%) | 679 (1,08%) | 339 (0,54%) |
| Укупно | 60.307 | 62.467 | 62.102 |
У границама данашње општине национални састав 1991. године је био сљедећи:
- Општина Сански Мост
| Националност[1] | 1991. |
| Муслимани | 27.841 (50,48) |
| Срби | 22.100 (40,07) |
| Хрвати | 2.840 (5,14) |
| Југословени | 1.170 (2,12) |
| остали и непознато | 1.195 (2,19) |
| укупно | 55.146 |
Већина становника српске националности свој нови дом нашла је у Приједору, Бањалуци, Футогу и Београду. Постоји више удружења, а највеће је удружење расељених Сањана „Санска огњишта“ са сједиштем у Бањалуци.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична страница општине Сански Мост (језик: бошњачки)