Општина Сански Мост

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сански Мост
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Унско-сански кантон
Сједиште Сански Мост
Становништво
Становништво Пад 41.475
Географске карактеристике
Површина 781 km2

BiH municipality location Sanski Most.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Фарис Хасанбеговић (СДА)
Позивни број (+387) 37
Веб-сајт www.sanskimost.gov.ba

Општина Сански Мост је општина у Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ. Налази се на ријеци Сани, у региону Босанске Крајине, између Приједора и Кључа. Сједиште општине је у Санском Мосту.

Географија[уреди | уреди извор]

Сански Мост се са околином налази у средњем току ријеке Сане, са ослонцем на планину Грмеч на западу и планине Мулеж и Бехремагиницу на истоку. Подручје општине Сански Мост има ријеку Сану и осам рјечица; Саницу, Дабар, Здену, Блиху, Мајданску Ријеку, Јапру, Сасинку и Козицу и неколико краћих понорница. На санском подручју има неколико јаких крашких врела која су истовремено и извори рјечица; Саничко врело, Дабарско врело и врело Здене. У селу Илиџа, подно планине Мулеж, има јачи извор радиоактивне сумпорне воде са значајним љековитим својствима. На свом подручју има и неколико већих пећина међу којима су Хрустовачка и Дабарска.

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Бјелине, Бојиште, Босански Милановац, Бошњаци, Брдари, Врхпоље, Главице, Горице, Горња Козица*, Горња Трамошња*, Горњи Дабар, Горњи Каменград, Демишевци, Дједовача, Доња Козица*, Доња Трамошња*, Доњи Дабар, Доњи Каменград, Ђурићи, Зенковићи, Доњи Липник, Горњи Липник, Грдановци, Илиџа, Јелашиновци, Кијево, Кљевци, Копривна*, Козин, Кркојевци, Крухари, Лукавице, Лушци Паланка, Лужани, Мајкић Јапра Доња, Мајкић Јапра Горња, Миљевци, Модра, Мркаљи*, Напреље, Окреч, Отиш, Побријежје, Подлуг, Подови, Подвидача*, Пољак, Праштали, Сански Мост, Сасина*, Скуцани Вакуф, Слатина*, Стара Ријека*, Стари Мајдан, Сухача, Томина, Трнова, Фајтовци, Хадровци*, Хрустово, Хусимовци, Чапље, Џевар, Шеховци и Шкрљевита*.

Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Сански Мост (781 km² или 79 %) ушао је у састав Федерације БиХ. У саставу Републике Српске остала су насељена мјеста: Батковци, Будимлић Јапра, Дуге Њиве, Гаревица, Халиловци, Хазићи, Марини, Оштра Лука, Овањска и Усорци, те дијелови насељених мјеста: Горња Козица, Горња Трамошња, Доња Козица, Доња Трамошња, Копривна, Мркаљи, Подвидача, Сасина, Слатина, Стара Ријека, Хадровци, и Шкрљевита. Од овог подручја формирана је општина Оштра Лука (204 km² или 21 %).

Становништво[уреди | уреди извор]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Сански Мост је имала 60.307 становника, распоређених у 75 насељених мјеста.

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Муслимани 28.136 (46,65%) 27.083 (43,35%) 24.839 (39,99%)
Срби 25.363 (42,05%) 26.619 (42,61%) 30.422 (48,98%)
Хрвати 4.322 (7,16%) 5.314 (8,50%) 6.307 (10,15%)
Југословени 1.247 (2,06%) 2.772 (4,43%) 195 (0,31%)
остали и непознато 1.239 (2,05%) 679 (1,08%) 339 (0,54%)
Укупно 60.307 62.467 62.102

У границама данашње општине национални састав 1991. године је био сљедећи:

Националност[1] 1991.
Муслимани 27.841 (50,48)
Срби 22.100 (40,07)
Хрвати 2.840 (5,14)
Југословени 1.170 (2,12)
остали и непознато 1.195 (2,19)
укупно 55.146

Већина становника српске националности свој нови дом нашла је у Приједору, Бањалуци, Футогу и Београду. Постоји више удружења, а највеће је удружење расељених Сањана „Санска огњишта“ са сједиштем у Бањалуци.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]