Општина Сански Мост
| Сански Мост | |
|---|---|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација БиХ
|
| Кантон |  Унско-сански кантон
|
| Сједиште | Сански Мост |
| Становништво | |
| Становништво |  41.475
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 781 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Фарис Хасанбеговић (СДА) |
| Позивни број | (+387) 37 |
| Веб-сајт | www.sanskimost.gov.ba |
Општина Сански Мост је општина у Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ. Налази се на ријеци Сани, у региону Босанске Крајине, између Приједора и Кључа. Сједиште општине је у Санском Мосту.
Географија[уреди | уреди извор]
Сански Мост се са околином налази у средњем току ријеке Сане, са ослонцем на планину Грмеч на западу и планине Мулеж и Бехремагиницу на истоку. Подручје општине Сански Мост има ријеку Сану и осам рјечица; Саницу, Дабар, Здену, Блиху, Мајданску Ријеку, Јапру, Сасинку и Козицу и неколико краћих понорница. На санском подручју има неколико јаких крашких врела која су истовремено и извори рјечица; Саничко врело, Дабарско врело и врело Здене. У селу Илиџа, подно планине Мулеж, има јачи извор радиоактивне сумпорне воде са значајним љековитим својствима. На свом подручју има и неколико већих пећина међу којима су Хрустовачка и Дабарска.
Насељена мјеста[уреди | уреди извор]
Бјелине, Бојиште, Босански Милановац, Бошњаци, Брдари, Врхпоље, Главице, Горице, Горња Козица*, Горња Трамошња*, Горњи Дабар, Горњи Каменград, Демишевци, Дједовача, Доња Козица*, Доња Трамошња*, Доњи Дабар, Доњи Каменград, Ђурићи, Зенковићи, Доњи Липник, Горњи Липник, Грдановци, Илиџа, Јелашиновци, Кијево, Кљевци, Копривна*, Козин, Кркојевци, Крухари, Лукавице, Лушци Паланка, Лужани, Мајкић Јапра Доња, Мајкић Јапра Горња, Миљевци, Модра, Мркаљи*, Напреље, Окреч, Отиш, Побријежје, Подлуг, Подови, Подвидача*, Пољак, Праштали, Сански Мост, Сасина*, Скуцани Вакуф, Слатина*, Стара Ријека*, Стари Мајдан, Сухача, Томина, Трнова, Фајтовци, Хадровци*, Хрустово, Хусимовци, Чапље, Џевар, Шеховци и Шкрљевита*.
Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Сански Мост (781 km² или 79%) ушао је у састав Федерације БиХ. У саставу Републике Српске остала су насељена мјеста: Батковци, Будимлић Јапра, Дуге Њиве, Гаревица, Халиловци, Хазићи, Марини, Оштра Лука, Овањска и Усорци, те дијелови насељених мјеста: Горња Козица, Горња Трамошња, Доња Козица, Доња Трамошња, Копривна, Мркаљи, Подвидача, Сасина, Слатина, Стара Ријека, Хадровци и Шкрљевита. Од овог подручја формирана је општина Оштра Лука (204 km² или 21%).
Становништво[уреди | уреди извор]
| Састав становништва – општина Сански Мост | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991.[2] | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 41 475 (100,0%) | 60 307 (100,0%) | 62 467 (100,0%) | 62 102 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 38 344 (92,45%) | 28 136 (46,65%)1 | 27 083 (43,36%)1 | 24 839 (40,00%)1 | |||
| Срби | 1 837 (4,429%) | 25 363 (42,06%) | 26 619 (42,61%) | 30 422 (48,99%) | |||
| Хрвати | 722 (1,741%) | 4 322 (7,167%) | 5 314 (8,507%) | 6 307 (10,16%) | |||
| Босанци | 202 (0,487%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 127 (0,306%) | – | – | – | |||
| Непознато | 70 (0,169%) | – | – | – | |||
| Остали | 49 (0,118%) | 1 239 (2,054%) | 336 (0,538%) | 213 (0,343%) | |||
| Муслимани | 43 (0,104%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 25 (0,060%) | – | – | – | |||
| Албанци | 18 (0,043%) | – | 26 (0,042%) | 22 (0,035%) | |||
| Роми | 16 (0,039%) | – | 75 (0,120%) | 12 (0,019%) | |||
| Православци | 10 (0,024%) | – | – | – | |||
| Словенци | 6 (0,014%) | – | 16 (0,026%) | 23 (0,037%) | |||
| Југословени | 4 (0,010%) | 1 247 (2,068%) | 2 936 (4,700%) | 195 (0,314%) | |||
| Црногорци | 1 (0,002%) | – | 50 (0,080%) | 59 (0,095%) | |||
| Турци | 1 (0,002%) | – | – | – | |||
| Македонци | – | – | 10 (0,016%) | 8 (0,013%) | |||
| Мађари | – | – | 2 (0,003%) | 2 (0,003%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Већина становника српске националности свој нови дом нашла је у Приједору, Бањалуци, Футогу и Београду. Постоји више удружења, а највеће је удружење расељених Сањана „Санска огњишта“ са сједиштем у Бањалуци.
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 25. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 8. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 8. 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична страница општине Сански Мост (језик: бошњачки)