Мала жумара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Мала жумара
Chamaerops humilis (Zingaro)016.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Chamaerops humilis
Синоними[1]
Мала жумара на природном станишту, Валенсија
Мала жумара узгојена као саксијска врста
Мала жумара у урбаном окружењу. Универзитет у Преторији

Мала жумара или ниска жумара (лат. Chamaerops humilis L.) је једна од две врсте палми које самоникло расту у Европи[2] (друга је врста Phoenix theophrasti, која самоникло расте на Криту и у Турској[3]). Назива се још и Грмаста жумара, Медитеранска лепезаста палма, Европска палма...[1] Латинско име рода потиче од грчке речи hamai (низак, на тлу) и rhops (грм, жбун). име врсте humilis има значење мали, ниског раста.[4]

Распрострањеност[уреди]

Мала жумара самоникло расте у западним деловима Средоземља, а гаји се широм света.[5]

Изглед[уреди]

Ниска жумара је врста палме жбуноликог раста, расте 2-3, ређе и до 5 метара висине. Дебло је појединачно или може имати неколико дебала која расту из исте основе. Расте лагано.[5][1]

Листови се налазе на дугој, бодљастој петељци. Дланасто су дељени на 24-32 дугуљаста и уска, плавкастозелена, крута и кожаста сегмента ушиљених врхова. Због тога лист подсећа на полукружну лепезу, пречника и до 80 цм.[1]

Мала жумара је дводома биљка. Цветови су (и мушки и женски) жути, густо скупљени у клип дужине до 20 цм. Цветају током маја и јуна. Плодови су црвеносмеђе, округласте, меснате бобице, које садрже једну коштицу. У почетку су зелене, а касније црвеносмеђе. Сазревају током септембра и октобра.[1][5]

Размножава се семеном или кореновим избојцима.[1]

Станиште[уреди]

Мала жумара не бира земљиште. Успешно расте на пешчаним земљиштима, слабо заслањеним и онима богатим кречом. Релативно је отпорнија на ниске температуре од осталих врста палми, подноси ниске температуре и до -15 °C. Младе биљке могу да измрзну већ на -12 °C и то не само листови на врху, већ и листови до корена.[5] Уколико се сади на добро дренираном земљишту може издржати и нешто ниже температуре. Након сађења младих биљака потребно је често заливање, док не ојачају. Одрасле биљке подносе сушу.[1] Врста је изразито хелиофилна и тражи отворене положаје и пуно сунце.[6]

Употреба[уреди]

Од листова се добијају влакна погодна за производњу ужади, четки и сл. а користе се и у плетарству.[5] Млади лисни пупољци су јестиви. Припремају се и употребљавају као поврће.[1] Плодови ове палме су јестиви, слатки и укусни.[7]

Употреба у озелењавању[уреди]

Chamaerops humilis var. argentea, варијетет сребрнасто зелене боје листова

Мала жумара је веома декоративна палма, првенствено због густе и компактне крошње крупних листова. расте жбунолико, са мноштвом изданака, па је једна од мера неге и орезивање, при чему се обично оставља неколико најснажнијих а остали се у потпуности уклањају.[7] Сади се појединачно или у групама. У умереној климатској зони током зиме је ову врсту потребно заштитити од мраза. Узгаја се и као собна биљка[1] и веома је цењена за унутрашњу декорацију.[5]

Висина стабла, величина плода, боја и бодљикавост листова често варирају, па је познато више варијетета, од којих су неки:

  • Chamerops humilis ’Arborescens’,
  • Chamerops humilis ’Dactylocarpa’,
  • Chamerops humilis ’Elegans’.[2]

Један од најпопуларнијих варијетета свакако је Chamaerops humilis var. argentea, сребрнасто зелене боје листова.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 „Niska žumara”. Priroda i biljke. Приступљено 10. 6. 2016. 
  2. 2,0 2,1 „Žumara”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 10. 6. 2016. 
  3. ^ „Cretan date palm (Phoenix theophrasti)”. http://www.arkive.org. Wildscreen Arkive. Архивирано из оригинала на датум 10. 07. 2016. Приступљено 10. 6. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  4. ^ Грлић, В. (1954). Етимолошки ботанички речник. Тузла: Графичар. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 748—749. 
  6. ^ „Vrste palmi”. http://www.croatianpalmsociety.com. Hrvatska udruga ljubitelja palmi. Архивирано из оригинала на датум 01. 08. 2016. Приступљено 10. 6. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  7. 7,0 7,1 Берберовић, Милица. „Прича о палмама (14/11/2015)”. http://hercegnovi.cool/. Herceg Novi Cool. Приступљено 20. 6. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)

Литература[уреди]

  • Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 748—749. 
  • Грлић, В. (1954). Етимолошки ботанички речник. Тузла: Графичар. 

Спољашње везе[уреди]