Манастирица (Петровац)
Манастирица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Браничевски |
| Општина | Петровац на Млави |
| Становништво | |
| — 2022. |  499 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 29′ 26″ С; 21° 29′ 23″ И / 44.490666° С; 21.489666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 223 m |
.svg)  Манастирица Манастирица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 012 |
| Регистарска ознака | PT |
Манастирица је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2022. било је 499 становника.
Прошлост
[уреди | уреди извор]Место је добило име по неком старом манастиру, чији су темељи у околини села, о којем се ништа не зна.
У месту су од друге половине 19. века постојале мушка и женска школа са два учитеља. Основна школа је 1883. године имала само први разред. Године 1896. ту је четвороразредна основна школа са укупно 64 ђака. Као учитељи радили су у Манастирици пожаревачкој следећи кадрови: Божидар Петрански заступник учитеља (приправник, 1883), Никодије Милорадовић учитељ и управитељ (1889-1891), супружници Живко и Катарина Јовановић (1892-1893), Милан Марковић (1889-1892), Милева Маџаревић и Живко Јовановић (1893-1894), Драгољуб Буквић (1895), супружници Стеван и Ангелина Илић (1895-1897), Ангелина Лукић (1896), супружници Миливоје и Катарина Ђорђевић (1897-1898); учитељ Милоје је 1898. постао члан Српског Пољопривредног друштва; супружници Ђорђе и Јелена Мићић (1899-1902), Јован Гојковић (1901), Петар Јовановић (по казни, 1902-1904), Даница Илић (Лешјанин, 1907), Јелена Мићић (опет 1907), супружници Антоније и Драга Тодоровић (1908), Михаило Јовановић (1907-1908), Живојин Стојановић (1908-1909), Радивоје Милојковић (1909), Радомир Поповић (1910), Данило Радивојевић (1910-1912), Василија Цветановић или Цветковић? (1912), Милосав Ђурић (1912), супружници Петар и Стојанка Катанић (1912), супружници Душан и Милева Кострешевић (1920),[1]
Око 1900. године у Манастирици је било између 1000-1500 становника. У Кобиљској општини била су 1901. године села Кобиље и Манастирица.[2] Међутим већ 1903. године одваја се Мастирица по жељи мештана, краљевским указом у засебну општину Манастиричку.[3]
Иако место носи смерни назив, оно је након Првог светског рата постало озлогашено. Опасно су се нарушили међуљудски односи, па су избијање свађе и туче, све до убиства. Традиција хајдучије ту се још одржала, а разбојништва и пљачке су биле тема за новине. Ту су се до 1933. године догодила мучка убиства из заседе и освете - чак девет. Крајем јуна 1933. године убијен је током кишне ноћи из пушке бивши окружни посланик Милан Лазаревић.[4]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Манастирица живи 613 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (43,2 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 241 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.
Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 385 | 389 | 402 | 361 | 337 | 288 | 241 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 56 | 65 | 26 | 30 | 31 | 22 | 11 | 0 | 0 | 0 | 3,10 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 304 | 67 | 204 | 30 | 3 | 0 |
| Женски | 336 | 30 | 210 | 80 | 15 | 1 |
| УКУПНО | 640 | 97 | 414 | 110 | 18 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 218 | 208 | 0 | 0 | 3 |
| Женски | 208 | 201 | 0 | 0 | 1 |
| Укупно | 426 | 409 | 0 | 0 | 4 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 1 | 3 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 1 | 0 |
| Укупно | 0 | 1 | 5 | 2 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 |
| Укупно | 0 | 2 | 1 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Укупно | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Просветни гласник", Београд 1883-1920. године
- ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
- ^ "Полицијски гласник", Београд 1903. године
- ^ "Правда", Београд 1933. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
