Манастирица је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2022. било је 499 становника.
Место је добило име по неком старом манастиру, чији су темељи у околини села, о којем се ништа не зна.
У месту су од друге половине 19. века постојале мушка и женска школа са два учитеља. Основна школа је 1883. године имала само први разред. Године 1896. ту је четвороразредна основна школа са укупно 64 ђака. Као учитељи радили су у Манастирици пожаревачкој следећи кадрови: Божидар Петрански заступник учитеља (приправник, 1883), Никодије Милорадовић учитељ и управитељ (1889-1891), супружници Живко и Катарина Јовановић (1892-1893), Милан Марковић (1889-1892), Милева Маџаревић и Живко Јовановић (1893-1894), Драгољуб Буквић (1895), супружници Стеван и Ангелина Илић (1895-1897), Ангелина Лукић (1896), супружници Миливоје и Катарина Ђорђевић (1897-1898); учитељ Милоје је 1898. постао члан Српског Пољопривредног друштва; супружници Ђорђе и Јелена Мићић (1899-1902), Јован Гојковић (1901), Петар Јовановић (по казни, 1902-1904), Даница Илић (Лешјанин, 1907), Јелена Мићић (опет 1907), супружници Антоније и Драга Тодоровић (1908), Михаило Јовановић (1907-1908), Живојин Стојановић (1908-1909), Радивоје Милојковић (1909), Радомир Поповић (1910), Данило Радивојевић (1910-1912), Василија Цветановић или Цветковић? (1912), Милосав Ђурић (1912), супружници Петар и Стојанка Катанић (1912), супружници Душан и Милева Кострешевић (1920),[1]
Око 1900. године у Манастирици је било између 1000-1500 становника. У Кобиљској општини била су 1901. године села Кобиље и Манастирица.[2] Међутим већ 1903. године одваја се Мастирица по жељи мештана, краљевским указом у засебну општину Манастиричку.[3]
Иако место носи смерни назив, оно је након Првог светског рата постало озлогашено. Опасно су се нарушили међуљудски односи, па су избијање свађе и туче, све до убиства. Традиција хајдучије ту се још одржала, а разбојништва и пљачке су биле тема за новине. Ту су се до 1933. године догодила мучка убиства из заседе и освете - чак девет. Крајем јуна 1933. године убијен је током кишне ноћи из пушке бивши окружни посланик Милан Лазаревић.[4]
У насељу Манастирица живи 613 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (43,2 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 241 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.
Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[7]
|
|
м |
| |
|
| ? |
1 |
|
|
0 |
| 80+ |
8 |
|
|
14 |
| 75—79 |
21 |
|
|
33 |
| 70—74 |
33 |
|
|
40 |
| 65—69 |
28 |
|
|
28 |
| 60—64 |
19 |
|
|
31 |
| 55—59 |
20 |
|
|
21 |
| 50—54 |
18 |
|
|
19 |
| 45—49 |
22 |
|
|
18 |
| 40—44 |
19 |
|
|
20 |
| 35—39 |
18 |
|
|
14 |
| 30—34 |
28 |
|
|
24 |
| 25—29 |
20 |
|
|
33 |
| 20—24 |
18 |
|
|
22 |
| 15—19 |
31 |
|
|
19 |
| 10—14 |
12 |
|
|
16 |
| 5—9 |
20 |
|
|
23 |
| 0—4 |
15 |
|
|
22 |
| Просек : |
43,2 |
|
|
45,0 |
|
- ^ "Просветни гласник", Београд 1883-1920. године
- ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
- ^ "Полицијски гласник", Београд 1903. године
- ^ "Правда", Београд 1933. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.