Ћовдин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ћовдин
Sobrasica-u-Covdinu-(1) 1388782313.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Општина Петровац на Млави
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 1074
Географске карактеристике
Координате 44°15′07″ СГШ; 21°26′34″ ИГД / 44.252° СГШ; 21.442833° ИГД / 44.252; 21.442833Координате: 44°15′07″ СГШ; 21°26′34″ ИГД / 44.252° СГШ; 21.442833° ИГД / 44.252; 21.442833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 309 м
Ћовдин на мапи Србије
Ћовдин
Ћовдин
Остали подаци
Позивни број 012
Регистарска ознака PT

Ћовдин је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу 14 km јужно од Петровца. Према попису из 2011. било је 1074 становника.

Село је збијеног типа округластог облика. Надморска висина села је 260 m. Око села се налазе висови: Лисичји врх (682 m) на истоку, Велики врх (670 m) на југоистоку, Ковијарац (561 m) на југу, Равни грабар (500 m) на југу и Таванчић (408 m) на југу. Село се налази на контакту Хомољских планина и Горње Млаве. Источно од села протиче Ћовдински поток. Површина атара износи 2927 ha. У атару се налази, по предању, лековит „извор Студена вода“, а у самом селу више извора од којих су најпознатији: Водица, Кучпарски извор, Слана и Коточка.

На брду Крилаш, налази се Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба. Трагови римског пута видљиви су у Турским орницама. Веома је занимљива пећина у селу у којој је светиња Свете Петке, где се данас гради нова црква. Црква је копија манастира Грачанице и освештана је 2006. године.[1]


Овде се налази Собрашица у Ћовдину.

Порекло становништва[уреди]

Према пореклу ондашње становништво Ћовдина из 1903. године. Најстарији досељеници су из Старе Србије.

Демографија[уреди]

Према неким тврдњама, становништво је српско, досељено из старе Србије, околине Сјенице, Тимочке крајине, Бугарске, Јабланице, Хомоља и Црне реке.

У насељу Ћовдин живи 843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (44,1 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 343 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима,влашког порекла (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.867
1953. 1.948
1961. 1.977
1971. 1.893
1981. 1.789
1991. 1.688 1.297
2002. 1.066 1.633
2011. 1.074
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.055 98,96 %
Румуни
  
7 0,65 %
Југословени
  
2 0,18 %
непознато
  
1 0,09 %


Сваке године, почев од 1993. одржава се регионални Фестивал дечјег народног стваралаштва "Крени коло да кренемо", са око 2000 посетилаца. Од 1940. до 1960. радио је мањи рудник лигнита „Ћовдин“.

Референце[уреди]

  1. Ћовдин: Село тврде вере и за освајаче („Вечерње новости“, 30. март 2013)
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]