Пређи на садржај

Мануел Аморос

С Википедије, слободне енциклопедије
Мануел Аморос
Лични подаци
Датум рођења (1962-02-01)1. фебруар 1962.(62 год.)
Место рођења Ним, Француска
Позиција Десни бек
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1979—1980
1980—1989
1989—1993
1993—1995
1995—1997
Монако Б
Монако
Олимпик Марсељ
Олимпик Лион
Олимпик Марсељ
17
287
108
66
16
(3)
(36)
(2)
(3)
(0)
Репрезентативна каријера
1982—1992 Француска 82 (1)
Тренерска каријера
2010
2012—2014
Комори
Бенин

Мануел Аморос (фр. Manuel Amoros; Ним, 1. фебруар 1962) бивши је француски фудбалер. Након завршетка играчке каријере постао је тренер.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Фудбалску каријеру започео је у другом тиму Монака када је имао 17 година. Годину дана касније, прелази у први тим, постао је једна од легенди клуба. Играо је девет сезона за Монако, освојивши једну титулу и један француски куп. Прави успех постигао је са тимом Олимпика из Марсеља, са којим је освојио три првенства. У сезони 1990/91, играо је финале Купа европских шампиона против екипе Црвене звезде, а једини је промашио у пенал серији што је резултирало поразом Марсеља.[1] Две године касније поново је Марсељ стигао до финала, овог пута против италијанског Милана, али је завршило победом француског тима.[2]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Француске дебитовао је 1982. године. За национални тим одиграо је 82 утакмице и постигао један гол.[3] Учествовао је на четири велика првенства са репрезентацијом Француске. Био је европски првак 1984, бронзану медаљу има са Светског првенства 1986, такође је изабран у „идеални тим“ шампионата. На Светском купу 1982. Французи су изгубили меч за 3. место, а такође је учествовао на Европском првенству 1992. у Шведској.

У јуну 2010, Аморос је постављен за селектора националног тима острва Комори,[4] који је тренирао до септембра 2010. У јануару 2012. именован је за новог тренера Бенина, заменивши Едмеа Коџу, а остао је на тој дужности до 2014.[5]

Монако

Олимпик Марсељ

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Француска

Индивидуални

[уреди | уреди извор]
  • Најбољи млади играч на Светском првенству: 1982.
  • Onze d'Argent: 1984.
  • Најбољи француски играч године: 1986.
  • Идеални тим Светског првенства: 1986.
  • FIFA XI: 1986.[6]
  • Дрим тим поводом 110 година постојања Олимпика из Марсеља: 2010.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bari 20 godina: Sad i nikad više, Приступљено 23. 8. 2019.
  2. ^ „UEFA Champions League > 1992 Final Marseille 1-0 Milan”. uefa.com. 
  3. ^ „Manuel Amoros : " Mes origines espagnoles m’ont donné cette fierté ". SOFOOT.com. 
  4. ^ „Manuel Amoros sélectionneur national des Comores”. 16. 6. 2010. Архивирано из оригинала 15. 06. 2013. г. Приступљено 24. 08. 2019. 
  5. ^ FIFA.com. „Fédération Internationale de Football Association (FIFA) - FIFA.com”. www.fifa.com. Архивирано из оригинала 06. 03. 2012. г. Приступљено 24. 08. 2019. 
  6. ^ „Matches of FIFA XI”. www.rsssf.com. 
  7. ^ „Skoblar dernier joueur de la dream team des 110 ans”. OM.net (Olympique de Marseille). 24. 4. 2010. Архивирано из оригинала 28. 09. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]