Марко Фотез

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Фотез
Датум рођења(1915-01-31)31. јануар 1915.
Место рођењаЗагреб
 Аустроугарска
Датум смрти3. децембар 1976.(1976-12-03) (61 год.)
Место смртиБеоград
 СФРЈ

Марко Фотез (Загреб, 31. јануар 1915Београд, 3. децембар 1976) био је редитељ, театролог и књижевник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Студирао је и дипломирао 1937. славистику на Филозофском факултету у Загребу. Докторирао је 1943. тезом о Стјепану Милетићу. У загребачком позоришту био је помоћник редитеља, секретар и редитељ (1933—1939), а затим је радио у позориштима у Сплиту, Осијеку, Задру, Ријеци, Вараждину и Београду, па поново у Сплиту.

Фотез је један од оснивача Дубровачких летњих игара и Дана хварског казалишта. За савремено позориште открио је Марина Држића и његовог Дунда Мароја којег је у сопственој адаптацији поставио у Загребу 1938. Открио је и у Сплиту 1966. режирао Кату Капуралицу, Влаха Стулија.

У земљи и иностранству поставио је око 150 драмских и музичких представа. Нарочито су биле запажене његове режије Шекспировог Хамлета и Сна летње ноћи на Дубровачким летњим играма. За позориште, радио и телевизују адаптирао је многа дела из старије хрватске драмске књижевности и драматизовао савремену прозу.

Написао је комедије „Ујак“ и „Четворка“, и више оперских и оперетских либрета. Писао је и песме и прозу, а објавио је и низ путописа из земље и иностранства, о којима претежно говори о позоришту. Објавио је и многе критике, чланке, фељтоне, есеје и студије о позоришту и драмској књижевности. Посебно се интересовао за Стјепана Милетића, те јужнохрватско позориште и драматику. Између осталог уредио је и Комедије 17. и 18. века за библиотеку ПСХК (Пет стољећа хрватске књижевности) 1967.

Са немачког, италијанског, чешког, словачког руског и енглеског преводио је оперска либрета, драмска дела и романе.

Марко Фотез је био ожењен глумицом Маријом Црнобори.

Умро је у Београду 3. децембра 1976. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Пјесме лутања, Загреб 1942;
  • Казалишни фељтони, Загреб 1943;
  • Theatralia, Загреб 1944;
  • Mozaik - Putopisi, Suvremena biblioteka Zagreb (NDH) 1944, str. 205.
  • Пет година у Београдском драмском позоришту, Рад ЈАЗУ 1962, 326;
  • Путовања с Дундом Маројем, Дубровник 1974;
  • Казалишна ходочашћа, Загреб 1981
  • Есеји и фељтони. Хрватске теме Сплит 1982.

Извори[уреди | уреди извор]

  • Текст др Бранка Хећимовића, вишег научног саветника Завода за књижевност и театрологију Јазу Загреб у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1986. том 4 стр 210.