Варденик
 |
| Варденик | |
|---|---|
 Велики и Мали Стрешер, врхови Варденика, снимљено са Власине | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Велики Стрешер |
| Ндм. висина | 1.876 m |
| Координате | 42°37′36″ СГШ; 22°16′02″ ИГД / 42.626667° СГШ; 22.267222° ИГД Координате: 42°37′36″ СГШ; 22°16′02″ ИГД / 42.626667° СГШ; 22.267222° ИГД |
| Географија | |
  Варденик | |
| Државе |  Србија |
Варденик је планина у југисточној Србији, југозападно од Власинског језера. Највиши врх Велики Стрешер има 1.876 м, а Мали Стрешер 1.757 м. Састављена је махом од кристаласих шкриљаца, у облику плећатог била, без иједног оштрог врха, широка 50-500 m. Сам врх планине је врло уочљив и подсећа на вулкански купу, може се рећи да је после купе на планини Ртањ, ова на Варденику једна од најлепших у Србији. Поред Великог и Малог Стрешера, остали већи врхови по околним селима су: Било 1.741 м, Тренин Гроб 1.664 м, Плавило 1.650 м, Грамада 1.539 м (село Горње Романовце); Обршина 1.734 м, Перина Чука 1.724 м, Вршник 1,670 м, Бобик 1.650 м (Ново Село); Равниште 1,703 м, Виље Коло 1,604 м (село Топли До); Големи Врх 1.753 м, Столови 1,647 м, Камена занога 1,587 м (село Топли Дол). Постоји још 20так врхова, чија висина прелази 1.700 метара расутих по околним селима. Сама планина територијално гледано се простире од Масуричке котлине на северозападу, Врле реке на северу, Власинска висораван са својим узвишењима на истоку и дуж разделне линије две општине Сурдулице и Врања (масив планине Бесна Кобила) на југу. Планина грубо израчунато обухвата простор више од 130 км². Како је Варденик у целини застрт глиновитим покривачем, релативно богат водом и осунчан, то се листопадне шуме пењу до 1.600 м уз северне и до 1.700 м уз јужне стране. Од листопадних шума гравитира Буква, а доста су присутни и четинари, поготово у селима са северне стране као нпр. Горње Романовце. Само богатство ове планине јесте вода, једна од најпознатијих и најквалитетнијих вода у Србији- ,,Роса" извире баш подно највишег врха Варденика у селу Топли До. Села, заснована на крчевинама, разбијеног су типа и пењу се до 1.400 м уз планину.
 | Овај чланак везан за планине је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
Литература[уреди]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
