Материјализам и хришћанство

С Википедије, слободне енциклопедије

Неки хришћански теолози прихватају холистичку комбинацију хришћанске теологије са неким идејама (онтолошким) материјализма, вјеровања да је материја фундаментална супстанција свијета и да менталне појаве резултују из материје.

Историјска позадина[уреди | уреди извор]

Током историје, хришћанско мишљење сукобљавало се са идејама тијела, свијета и духа, те међуодноса истих при спасењу сваке особе. Као што је кардинал Јозеф Рацингер (папа Бенедикт XVI) рекао у дјелу Шта значи бити хришћанин (2006): „Хришћанска теологија... током времена претворила је краљевство Бога у краљевство раја који је изнад овог смртног живота; доброст човјека постало је спасење душа, што опет превазилази овај живот, након смрти.”

Ова тенденција спиритуализације, како каже Рацингер, није порука Исуса Христоса. „За оно што је сублимно у овој поруци”, изјавио је, „јест прецизно да је Господар говорио не само о другом животу, не само о људским душама, него је доводио у питање и тијело, цијелог човјека, у утјеловљеној форми, што је укљученост у историју и друштво; да је обећао краљевство Бога човјеку који живи тјелесно са другим људима у овој историји.”[1]

Хришћански материјализам је тема о којој се увелико дискутује као позицији у савременој аналитичкој филозофији религије, за коју се залажу личности као што је Петер ван Инваген[2] и Трентон Мерикс.[3]

Карол Војтива (папа Јован Павле II) у Теологији тијела наводи да је „Тијело, као само, у могућности да чини видљиво ... духовно и божанско.”

Кристофер Вест, при разматрању ријечи папе Јована Павла II, тврди:

Теологија тијела је јасан позив да Црква не постане више „спиритуална”, већ да постане више инкарнационална. То је позив да се дозволи да Ријеч Јеванђеља допре до тијела и костију.[4]

Архиепископ Вилијам Темпл истакао је да је хришћанство „најотвореније материјалистичко од свих великих религија”.[5]

Одбацивање ’материјализма’[уреди | уреди извор]

Према писању Константина Гутберлета у Католичкој енциклопедији (1911), материјализам је дефинисан као „филозофски систем који одбације материју као једину реалност на свијету…оповргава постојање Бога и душе”.[6] Према овом гледишту, материјализам може да се схвати као некомпатибилан са свјетским религијама које приписују постојање нематеријалним објектима.[7] Материјализам може да се надовеже на атеизам; према Лангеу (1892): „Дидро није увијек у Енциклопедији изражавао сопствено мишљење, него је тачно да колико и посвећеност коју још није остварио како и атеизам и материјализам.”[8]

Мери Бејкер Еди (покрет Хришћанска наука) оповргава постојање материје на основу свесости Ума (који сматра синонимом за Бога).[9]

Хосемарија Ескрива и Опус деи[уреди | уреди извор]

Највидљивија употреба термина налази се у списима Хосемарије Ескриве, шпанског католичког свеца из 20. века, који је рекао да све привремене стварности имају моћ посвећивања и да хришћани могу да пронађу Бога у најобичнијим материјалним стварима. Као такав, повезан је са римокатоличком прелатуром Опус деи коју је основао Ескрива. То је организација која учи да је свако позван на светост и да је обичан живот, чак и најматеријалнија дјелатност, пут ка светости.

Ескрива је критиковао оне који су „покушали да хришћански начин живота представе као нешто искључиво духовно, својствено чистим, изузетним људима, који остају подаље од презривих ствари овога свијета, или их у најбољем случају толеришу као нешто нужно везано за дух, док живимо на овој земљи. Када се ствари посматрају на овај начин, цркве постају амбијент пар екселенс хришћанског живота. А бити хришћанин значи ићи у цркву, учествовати у светим церемонијама, бавити се црквеним стварима, у некој врсти сегрегираног свијета, који се сматра претпростором раја, док обичан свијет слиједи свој посебан пут.”

Умјесто тога, он је потврдио „високу вриједност материјала”. Према његовим ријечима: „Аутентично хришћанство, које исповиједа васкрсење сваког тијела, увијек се сасвим логично супротстављало ’разинкарнацији’, без страха да ће бити оцијењено као материјалистичко. Стога с правом можемо говорити о хришћанском материјализму, који се храбро супротставља оним материјализмима који су слијепи за дух”. [курзив и нагласак додати][10]

Односећи се на теолошки симпозијум, Светост и свијет, гдје се проучавало учење Хосемарије Ескриве, Јован Павле II поменуо је једну од својих проповиједи:

Нема ништа што је ван бриге Христа. Говорећи са теолошким нагласком ... појединац не може рећи да су ствари — добре, племените или чак индиферентне — што је ексклузивно профано; за Ријеч Бога својим пребивалиштем је учинио синове људи, био је гладан и жедан, радио је својим рукама, знао за пријатељство и послушност, искусио патњу и смрт.[11]

Повезано са овим цитатом, Јован Павле II рекао је да је Католичка црква данас „свјесна отслужења искупа што се тиче сваког аспекта људског постојања”, што је свјесност која је „припремљена постепеним интелектуалним и духовним развојем”. Он је такође изјавио да порука Ескриве, која је допринијела у овом смјеру, има коријене „из уникатног схватања озарене, универзалне силе Искупитељеве грационости”. Он је касније назвао Ексриву „једним од великих свједока хришћанства”.[12]

Повезаност са „материјалистичким вриједностима”[уреди | уреди извор]

Види још: Теологија просперитета, Економски материјализам и Постевангелизам

Термин „материјалистички” такође се користи пејоративно у смислу „економског” материјализма.

Роуан Вилијамс, у предавању за Велски центар за интернационална питања (енгл. Welsh Centre for International Affairs), тврди сљедеће:

[...]тако далеко од тога да смо материјалистичка култура, ми сми култура која се опире материјалистичкој стварности, гладна за било шта и све и свашта што удаљава нас од бивања физичким животињским предметом временског процеса, до неконтролисаних промјена и до праве несреће[13]

Теологија просперитета је критицизирана као „материјалистичка” према гледишту Сајмона Колмана;[14] и Кејт Боулер (2013)[15] под утицајем је Нове мисли. Нова мисао, за Вилијама Џејмса, има коријене у идеализму а не материјалистичкој онтологији.[16]

Листа[уреди | уреди извор]

Хришћанство и дијалектички материјализам[уреди | уреди извор]

Онтолошко-материјалистички хришћански филозофи који се залажу за филозофски механизам или механичку филозофију[уреди | уреди извор]

Не-никејски писци[уреди | уреди извор]

  • Џозеф Пристли (в. Енглески сепаратисти)
  • Џозеф Смит, оснивач Покрета свеца посљедњег дана, има изјаву: „Нема такве ствари као што је нематеријална материја. Сав дух је материја, али је више фина или чиста, те може само да буде увиђена чишћим очима; Ми не можемо да је видимо; али када се наша тијела прочисте требало би да видимо да је све материја.”[19] Овај елемент духа вјерује се да је увијек постојао и да је савјечан са Богом.[20]
  • Парли Прат је изјавио: „Бог, отац је материјал. Исус Христ је материјалан. Анђели су материјални. Духови су материјални. Људи су материјални ... Ништа што постоји нема а да није материјално.”[21]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јозеф, Рацингер (2006). What It Means To Be a Christian [Шта значи бити хришћанин]. „Christian theology... in the course of time turned the kingdom of God into a kingdom of heaven that is beyond this mortal life; the well-being of men became a salvation of souls, which again comes to pass beyond this life, after death.” • „For what is sublime in this message is precisely that the Lord was talking not just about another life, not just about men's souls, but was addressing the body, the whole man, in his embodied form, with his involvement in history and society; that he promised the kingdom of God to the man who lives bodily with other men in this history.” 
  2. ^ Ван Инваген, Петер. The Possibility of Resurrection [Вјероватноћа васкрсења]. 
  3. ^ Мерикс, Трентон. The Resurrection of the Body [Васкрсење тијела]. 
  4. ^ „THE THEOLOGY OF THE BODY: AN EDUCATION IN BEING HUMAN”. Архивирано из оригинала 11. 6. 2022. г. „The theology of the body is a clarion call for the Church not to become more “spiritual,” but to become more incarnational. It is a call to allow the Word of the Gospel to penetrate our flesh and bones.” 
  5. ^ Nature, Man and God [Природа, човјек и Бог]. London: Macmillan & co. 1935. стр. 478. „the most avowedly materialist of all the great religions” 
  6. ^  Гутберлет, Константин (1911). „Materialism”. Ур.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 10. New York: Robert Appleton Company. „a philosophical system which regards matter as the only reality in the world…denies the existence of God and the soul” 
  7. ^ „Encyclopaedia Britannica: Soul Religion and Philosophy” [Енциклопедија Британика: Религија и филозофија душе]. 
  8. ^ Фридрих Алберт Ланге (1892). History of Materialism and Criticism of Its Present Importance [Историја материјализма и критицизам његове садашње важности]. English and foreign philosophical library. 2: History of materialism until Kant (4 изд.). K. Paul, Trench, Trübner, & Company, Limited. стр. 25—26. Приступљено 21. 6. 2019. „Diderot has not always in the Encyclopædia expressed his own individual opinion, but it is just as true that at its commencement he had not yet got as far as Atheism and Materialism.” 
  9. ^ Мери Бејкер Еди (1934). Science and Health with Key to the Scriptures [Наука и здравље са кључем за скриптуре]. Boston: The First Church of Christ Scientist. стр. 468. 
  10. ^ „The Christian Materialism of Blessed” [Хришћански материјализам Благословљених]. „high value of the material”•„Authentic Christianity, which professes the resurrection of all flesh, has always quite logically opposed 'dis-incarnation,' without fear of being judged materialistic. We can, therefore, rightfully speak of a Christian materialism, which is boldly opposed to those materialisms which are blind to the spirit” 
  11. ^ (Conversations 112)? „There is nothing that is outside of the concern of Christ. Speaking with theological rigor ... one cannot say that there are things — good, noble or even indifferent — which are exclusively profane; for the Word of God has made his dwelling the sons of men, he was hungry and thirsty, worked with his hands, knew friendship and obedience, experienced sorrow and death.”
  12. ^ Symposium Holiness and the World „conscious of serving a redemption that concerns every aspect of human existence” • „prepared by a gradual intellectual and spiritual development” • „from a unique grasp of the radiant, universal force of the Redeemer's grace” • „one of Christianity's great witnesses”
  13. ^ Вилијамс, Роуан (7. 3. 2009), Ethics, Economics and Global Justice [Етика, економија и глобална правда] (предавање за Велски центар за интернационална питања)|format= захтева |url= (помоћ), Cardiff, Wales, „[...]so far from being a materialist culture, we are a culture that is resentful about material reality, hungry for anything and everything that distances us from the constraints of being a physical animal subject to temporal processes, to uncontrollable changes and to sheer accident” 
  14. ^ Коулман, Сајмон (2000). The Globalisation of Charismatic Christianity: Spreading the Gospel of Prosperity [Глобализација харизматичног хришћанства: Ширење јеванђења просперитета]. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66072-3. 
  15. ^ Боулер, Кејт (2013). Blessed: A History of the American Prosperity Gospel [Благословљеност: Историја америчког јеванђеља просперитета]. Oxford University Press. ISBN 978-0199827695. 
  16. ^ Џејмс, Вилијам (1929). „The Varieties of Religious Experience”. New York, New York: U Virginia. стр. 92—93. Архивирано из оригинала 9. 7. 2012. г. 
  17. ^ Тарнер, Денис. Thomas Aquinas: A Portrait [Тома Аквински: Портрет]. 
  18. ^ Тарнер, Денис (1975). „Can a Christian be a Marxist” [Може ли хришћанин бити марксист]. New Blackfriars (661 изд.). 56 (661): 244—253. doi:10.1111/j.1741-2005.1975.tb02190.x. „strong compatibility” 
  19. ^ Doctrine and Covenants. „There is no such thing as immaterial matter. All spirit is matter, but it is more fine or pure, and can only be discerned by purer eyes; We cannot see it; but when our bodies are purified we shall see that it is all matter.”  131:7-8
  20. ^ Смит, Џозеф (1938). Smith, Joseph Fielding, ур. Teachings of the Prophet Joseph Smith [Учења пророка Џозефа Смита]. Солт Лејк Сити: Deseret Book. стр. 352—354. OCLC 718055. 
  21. ^ Парли П. Прат (24. 5. 1845). Materiality [Материјалност]. New York, New York: The Prophet. „God, the father is material. Jesus Christ is material. Angels are material. Spirits are material. Men are material. The universe is material ... Nothing exists which is not material.” 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Материјализам_и_хришћанство&oldid=27431109”