Матија Блејц

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МАТИЈА БЛЕЈЦ
Matija Blejc.jpg
Матија Блејц
Датум рођења(1914-11-24)24. новембар 1914.
Место рођењаМенгеш, код Љубљане
 Аустроугарска
Датум смрти24. децембар 1942.(1942-12-24) (28 год.)
Место смртиТухињска долина
 Краљевина Италија
Професијакројачки радник
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од22. јула 1953.

Матија Блејц – Пламен (Менгеш, 24. новембар 1914Савињска долина, 24. децембар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 24. новембра 1914. године у Менгешу код Љубљане. По занимању је био кројач.

Био је један од првих организатора Народноослободилачког покрета у Горењској. Почетком јуна 1941. ступио је у Радовељску партизанску чету. Учествовао је у првим акцијама на подручју Камничког среза. Истакао у акцијама рушења мостова које је са својом четом извршавао. Такође је учествовао у борбама на Моравшком, у Паловчима и код Св. Мохорја. Исте је године постао члан Комунистичке партије Југославије.

Крајем 1941. године његова чета је прикључена партизанском батаљону „Иван Цанкар“ у Пољанској долини. Учествујући у многим борбама у Горењској, Матија се посебно истакао јануара 1942. у великој тродневној борби у Дражгошама.

Формирао је од своје чете батаљон од 120 људи, са којим је јуна 1942. године разбио непријатељску станицу на Чрнивцу и Стаховци. Такође је нанео непријатељу велике губитке на Великој Планини и у Тухињској долини, организовао низ успешних заседа и извршио много саботажа. Током тих акција батаљон се повећао на 280 бораца и стекао углед једне од најбољих борбених партизанских јединица у тим крајевима. Маја 1942. године, батаљон је извршио нападе на Савињску долину и Шмартно. Матија се тада сукобио се с Немцима који су били опколили његов батаљон и био теже рањен. Ипак, није напустио свој батаљон.

Новембра 1942. године, Матија је био постављен за команданта Кокршког партизанског одреда. Међутим, погинуо је приликом пробоја из непријатељског обруча на Коставшкој планини, пре стизања наредбе којом је био наименован за команданта Горењске групе одреда.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 22. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]