Виктор Авбељ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВИКТОР АВБЕЉ РУДИ
Viktor Avbelj.jpg
Виктор Авбељ Руди
Датум рођења(1914-02-26)26. фебруар 1914.
Место рођењаПревоје, код Камника
 Аустроугарска
Датум смрти3. април 1993.(1993-04-03) (79 год.)
Место смртиЉубљана
 Словенија
Професијаправник
Члан КПЈ од1937.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Чингенерал-мајор у резерви
Председник Председништва
СР Словеније
Период19791982.
ПретходникСергеј Крајгер
НаследникФранце Попит
Народни херој од20. децембра 1951.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада
Орден партизанске звезде
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Виктор Авбељ — Руди (Превоје, код Камника, 26. фебруар 1914Љубљана, 3. април 1993), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1979. до 1982. године обављао је функцију председника Председништва Социјалистичке Републике Словеније.

Биографија[уреди]

Рођен је 26. фебруара 1914. године у селу Превоје, код Камника. Потиче из сиромашне сељачке породице. после завршене гимназије уписао је Правни факултет у Љубљани, на коме је дипломирао 1939. године. За време студија приступио је студентском револуционарном покрети и 1937. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Посебно је сарађивао са познатим словеначким револуционарима: Тонетом Томшичем, Борисом Крајгером и Францом Лескошеком.

После окупације Краљевина Југославије, априла 1941. године, остаје у Љубљани и организује акције против окупатора. Италијани су га, у једној рацији, ухапсили 29. октобра 1941. године, али је успео да се уз помоћ фалсификованих докумената после 11 дана извуче. Децембра 1941. године постао је секретар Окружног комитета КП Словеније у Новом Месту, а његов главни задатак био је ширење и јачање НОП-а у Долењској.

Када је септембра 1942. године формирана „Губчева бригада“, Виктор је постављен за њеног првог политичког комесара. Од јануара до јула 1943. године био је политички комесар Прве долењске оперативне зоне; у том својству је био заменик политичког комесара, а у априлу политички комесар оперативног штаба хрватско-словеначких бригада у заједничким акцијама. Од јула до августа био је политички комесар Петнаесте словеначке дивизије; од априла 1943. до фебруара 1944. године заменик политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније.

Приликом похода Четрнаесте словеначке дивизије преко Хрватске на Штајерску, 22. фебруара 1944. године, на гребену изнад Равни био је рањен. Септембра 1944. године послат је у Словеначко приморје на дужност политичког комесара Деветог словеначког корпуса НОВЈ. За политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније именован је 27. марта 1945. године и на тој функцију је остао до њеног укидања у Трсту.

После ослобођења Југославије обављао је низ дужности, од којих су најважније:

Имао је чин резервног генерал-мајора. Умро је 3. априла 1993. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден партизанске звезде са златним венцем и др. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]