Виктор Авбељ

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ВИКТОР АВБЕЉ РУДИ
Viktor Avbelj.jpg
Виктор Авбељ Руди
Датум рођења(1914-02-26)26. фебруар 1914.
Место рођењаПревоје, код Камника
 Аустроугарска
Датум смрти3. април 1993.(1993-04-03) (79 год.)
Место смртиЉубљана
 Словенија
Професијаправник
Члан КПЈ од1937.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Чингенерал-мајор у резерви
Председник Председништва
СР Словеније
Период19791984.
ПретходникСергеј Крајгер
НаследникФранце Попит
Народни херој од20. децембра 1951.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада
Орден партизанске звезде
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Виктор Авбељ Руди (Превоје, код Камника, 26. фебруар 1914Љубљана, 3. април 1993) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1979. до 1984. године обављао је функцију председника Председништва Социјалистичке Републике Словеније.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 26. фебруара 1914. године у селу Превоје, код Камника. Потиче из сиромашне сељачке породице. после завршене гимназије уписао је Правни факултет у Љубљани, на коме је дипломирао 1939. године. За време студија приступио је студентском револуционарном покрети и 1937. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Посебно је сарађивао са познатим словеначким револуционарима: Тонетом Томшичем, Борисом Крајгером и Францом Лескошеком.

После окупације Краљевина Југославије, априла 1941. године, остаје у Љубљани и организује акције против окупатора. Италијани су га, у једној рацији, ухапсили 29. октобра 1941. године, али је успео да се уз помоћ фалсификованих докумената после 11 дана извуче. Децембра 1941. године постао је секретар Окружног комитета КП Словеније у Новом Месту, а његов главни задатак био је ширење и јачање НОП-а у Долењској.

Када је септембра 1942. године формирана „Губчева бригада“, Виктор је постављен за њеног првог политичког комесара. Од јануара до јула 1943. године био је политички комесар Прве долењске оперативне зоне; у том својству је био заменик политичког комесара, а у априлу политички комесар оперативног штаба хрватско-словеначких бригада у заједничким акцијама. Од јула до августа био је политички комесар Петнаесте словеначке дивизије; од априла 1943. до фебруара 1944. године заменик политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније.

Приликом похода Четрнаесте словеначке дивизије преко Хрватске на Штајерску, 22. фебруара 1944. године, на гребену изнад Равни био је рањен. Септембра 1944. године послат је у Словеначко приморје на дужност политичког комесара Деветог словеначког корпуса НОВЈ. За политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније именован је 27. марта 1945. године и на тој функцију је остао до њеног укидања у Трсту.

После ослобођења Југославије обављао је низ дужности, од којих су најважније:

Имао је чин резервног генерал-мајора. Умро је 3. априла 1993. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден партизанске звезде са златним венцем и др. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]