Мато Дујмов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Мато Дујмов
Датум рођења (1937-02-17)17. фебруар 1937.
Место рођења Гара
Краљевина Мађарска
Датум смрти 15. март 1998.(1998-03-15) (61 год.)
Место смрти Баја
Мађарска

Мато Дујмов (1937 - 1998) је био буњевачки културни прегалник и писац једночинки.

Биографија[уреди]

Мато Дујмов је рођен 17. фебруара 1937. године у сељачкој породици у Гари у мађарском делу Бачке, надомак града Баје. Мајка Марија Трскић била је из Баје, док је отац Мато Дујмов био гарски Буњевац. Отац је умро вероватно у Бечу 1945. године као мађарски војник. После тога се Марија са сином сели у Каћмар, село удаљено од Баје 30 километара на самој српској граници.

После основне школе у Каћмару Мато Дујмов завршава техникум у живописном граду Шопрону близу аустријске границе. Испрва је радио на жељезнци, а затим постаје порезник у Месној општини у Каћмару. Међутим, он се ипак одлучује за физички посао и постаје зидар. Поред тешког посла успео је да стекне гимназијску матуру, а потом је успешно завршио партијску вишу школу и тиме стекао диплому. Дана 20. августа 1960. у сантовачком српском православном храму склопио је брак са Споменком Косталић из Сантова.

Мато Дујмов је био један од првих иницијатора да се оснује Буњевачки клуб у Каћмару 1970. године, који је међу тзв. „јужнословенским“ клубовима у тадашњој Мађарској био други по реду. Наиме, годину раније основао се Српски клуб у Помазу. Не штедећи време Мато Дујмов је био главни органозатор многих културно-просветних предавања и Прела (вече са културним програмом, једночинкама и наступом фолклорних група) са циљем да се одржи о појача национална свест Буњеваца у Каћмару, па и шире. Године 1972. један је од оснивача Буњевачког културног круга „Невен“ у Каћмару. Мато Дујмов је био учесник многих позоришних представа, углавном у комадима Бранислава Нушића. Био је један од најактивнијих чланова Демократског савеза Јужних Словена у Мађарској. О делатности Мате Дујмова извештавале су тадашње Народне новине (Мађарска), једини лист на српском, хрватском и словеначком језику у Мађарској, а такође и Народни календар који је објављиван у Будимпешти.

Од 1980. године Мато Дујмов и сам почиње да пише једночинке на буњевачком говору српског језика које су се изводиле у месном Дому културе, а такође и у другим буњевачким и српским насељима у Мађарској. Његове једночинке су пуне хумора, али са посебним бригом у вези очувања буњевачког говора и идентита који је због снажне асимилиције озбиљно угрозио опстанак Буњеваца у Мађарској.

Мато Дујмов се током свога живота вазда угледао на делатност великих буњевачких родољуба и култруних радника Мије Мандића и Ивана Антуновића. Био је велики противник кроатизације (похрваћивања) бачких Буњеваца. Са својим Буњевачким култруним кругом „Невен“ одржавао је живу везу са Буњевачким националним већем у Суботици и успео је да изгради добру сарадњу и са Српским демократским савезом у Мађарској.

Мато Дујмов је умро 15. марта 1998. године у Баји.

Једночинке[уреди]

  • Дужијанце
  • Доктор
  • Црни Перо
  • Крилати били коњ
  • Увик се штогод тражи

Литература[уреди]

  • Народни календар (1975, 1978, 1984)
  • Српске народне новине (март, 1998)
  • Политикин експрес (24. март 1993)