Помаз

Из Википедије, слободне енциклопедије
Помаз
мађ. Pomáz
Pomáz - Palace.jpg
Помаз, палата Телеки
Основни подаци
Држава  Мађарска
Регион Централна Мађарска регија
Жупанија Пешта
Срез Сентандреја
Становништво
Становништво 16.677
Густ. нас. 340 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 47°38′51″ СГШ; 19°01′37″ ИГД / 47.6474° СГШ; 19.02699° ИГД / 47.6474; 19.02699Координате: 47°38′51″ СГШ; 19°01′37″ ИГД / 47.6474° СГШ; 19.02699° ИГД / 47.6474; 19.02699
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 49,04 km2
Помаз на мапи Мађарска
Помаз
Помаз
Помаз на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 2013
Позивни број 26
Веб-сајт pomaz.hu

Помаз (мађ. Pomáz) је град у непосредној близини Будимпеште, Пештанска жупанија у Мађарској. По подацима из 2009. године Помаз је имао 16.677 становника.

Помаз је познат по присутности српске мањине, некада веома бројне, а данас и даље присутне. Помаз спада у насеља у Мађарској са више од 100 припадника српске заједнице. У насељу постоји Српска православна црква. Школа не постоји, већ српска деца похађају основну школу и гимназију на српском језику у оближњој Будимпешти. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.

Природне одлике[уреди]

Насеље Помаз налази уз Дунав, на десетак километара северно Будимпеште испод горја Пилиш. То је данас прво предграђе Будимепште северно од Будимског дела града и ширењем је спојено са градом на југу и са Сентандрејом на северу. Површина хатара насеља је 49,04 km2.

Историја[уреди]

Данашње насеље насељено настало је током још у 14. веку и првобитно становништво су најстарије насељени Срби у Мађарској[тражи се извор]. Српска православна црква подигнута је у том периоду у готском стилу, али је касније преобликована у барокну (1719-22.). До 19. века насеље је било претежно српско. После Првог светског рата део српског становништва се иселио у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. После Другог светског рата ширењем урбане агломерације Будимпеште, Помаз се почео нагло ширити и од села је прерастао у велико градско предграђе.

Срби у Помазу[уреди]

Када су Срби избегли из своје старе постојбине, прешли су под патријархом Чарнојевићем у Угарску. Већ 1690. године населили су се у Помазу, и дуго били једини становници. Помазски Срби одавно се знало, највише говоре херцеговачким наречјем. Касније се ту насељавају Немци. Један путописац је приметио: "нарочито Помаз лежи на лепом месту." Иза је био брег звани "Черна гора", а ниже њега то насеље, положено у зеленој равници. Помазски Срби су се потписали на једном документу 1704. године, предвођени са бировом Остојом и капетаном Јованом са ешкутима и свим Хришћанима, који се налазе у Помазу.[1] На другим документима из 1707., 1730., 1732. и 1735. године састављеним у Будиму доњој вароши Табану, поред свог печета, потписали су се "Ми Христјани мали и велики мјеста Помаза." Године 1745. општина Помаз је наменила за издржавање школе 25 ф.[2] Помињу се 1748. године у Будиму - Табану, поп Димитрије и поп Андреј пароси у Помазу, као и тамошњи биров и ешкути.

Парох у Помазу, био је 1836. године Стефан Теодоровић. А општински бележник Ђорђе Митрић у Помазу, приложио је 1862. године у Сентандреји 2 ф. за Црногорце. Новац је лично преузео црногорски капетан Мило Стефанов. Српску књигу купили су становници Помаза 1870. године, а скупљач претплате био је српски учитељ Павле Плавшић са својих 15 купаца - све ученика.[3] Он је учитељ у месту и 1894. године. По државном шематизму православног клира Угарске из 1846. године, православно парохијско звање је основано 1720. године, а црквене матичне књиге се воде од 1752. године. У месту са једном парохијом je 1846. године било 980 православних душа. Српска православна црква је посвећена Св. великомученику Георгију, а парох је поп Стефан Теодоровић. Постоји тада у Помазу српска народна школа коју похађа 75 ђака, којима предаје учитељ Теодор Димић.[4] Дакле, пре мађарске буне у српској народној школи у Помазу, радио је као учитељ Теодор или Тодор Димић. Овај се бавио поред педагошког рада са децом, и књижевношћу и преводилаштвом. Написао је радећи у Помазу, "Буквар", и то новим, вуковским правописом, који је међутим остао у рукопису. Такође је превео на српски језик књигу: "Руководство к' честности и правости". Саставио је и објавио "Црквено-школски календар". Објављивао је публицистичке написе у листовима, попут "Оцена на испиту", у Летопису матичином.[5] Било је 1865. године у Помазу, у једној српској православној парохији треће платежне класе, 1002 Срба становника.[6] Године 1872. у Помазу је пописано 926 Срба житеља.[7] Петар Лупа је био посланик из Помаза 1893. године, а његов рођени брат Веселин Лупа земљепоседник. Они су 1901. године као велепоседници, о свом трошку назидали школско здање у Помазу. Школа је направљена у црквеној порти, са учионицом за 80 ученика, а у оквиру ње је учитељски стан.[8] То је био заиста велики патриотски чин, јер су угарске просветне власти тада подизале у Помазу државну основну школу, у коју су требала и српска деца да пређу. Међутим браћа су то осујетила, градећи зграду, за српску вероисповедну школу. Нова школа је освештана о Малој Госпојини 1901. године. На свечаности је један ученик рецитовао познату Змајеву песму: "Градите школе деца вас моле", а месни парох Ђорђе Голуб (ту и 1890) је одржао леп говор о значају народне просвете.[9] Помаз је уписао 1895. године 50 акција Српске банке у Загребу. Учитељи у Помазу: Тодор Димић (пре 1848), Георгије Тошковић (1861), Павле Плавшић (1870-1894), Стеван Стојић (1907-1911). Србин из Помаза, Никола Петровић је јавно прихватио на себе обавезу да сваке године, почев од 1912. док буде жив, даје по 200 круна српској школи у оближњем месту Чобанцу, за њено издржавање.

Знаменитости града[уреди]

Помаз је познат и по ансамблу „Вујичић“, који је основао познати мађарски Србин Тихомир Вујичић, а који већ низ деценија изводи музику везану за Балкан и Јужне Словене.

Референце[уреди]

  1. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  2. "Просветни гласник", Београд 1886. године
  3. Вук. Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
  4. Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  5. "Школски лист", Сомбор 1900. године
  6. "Српски летопис", Будим 1866. године
  7. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  8. "Српски сион", Карловци 1901. године
  9. "Школски лист", Сомбор 1901. године

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]