Милан Кечић
| Милан Кечић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1910. |
| Место рођења | Крчедин, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1998. (87/88 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, СР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Регија | Сликарство |
Милан Кечић (Крчедин, 1910 — Нови Сад, 1998) је био српски сликар.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1910. године у Крчедину.[1] Завршио је Академију ликовних уметности у Београду.[2] Усавршавао је рад на декорацији излога у Прагу, у приватној школи Ладислава Швангмајера.[1] До краја 1934. се бавио декорацијом излога, ликовним обликовањем привредне рекламе и сродним пословима радећи у Сарајеву, Сплиту, Загребу, Осијеку и Београду.[1] Радио је као редовни професор по позиву на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 1974. године.[1] Од 1936. је почео да се систематски бави сликарством.[1] Први пут је излагао 1945. са групом сликара „Треће армије” у Новом Саду,[1] самостално је излагао у Београду 1954. и 1964.[2] Због не уклапања у соцреализам који је у том периоду био на снази напустио је Београд и настанио се у Крчедину где је сликао, а од 1956. се настанио за стално у Нови Сад, у свој атеље у улици Владике Платона, где је насликао већину својих радова.[1] Учествовао је на изложбама Удружења ликовних уметника Србије, изложби „Подружница УЛУС-а за Војводину”, изложби групе „Самостални”, изложби групе уметника из Новог Сада, изложбама сликарских колонија у Бачкој Тополи и Ечкој, на Ликовним сусретима у Суботици, Октобарском салону у Београду, Другом тријеналу југословенске уметности у Београду, Меморијалу Надежде Петровић у Чачку, изложби „Група сликара из Војводине” у Бриселу, Медитеранском бијеналу у Александрији 1955, Јесењем салону у Паризу 1967, на неколико заједничких југословенских изложби у иностранству и другим.[2] Створио је преко 1500 слика, неке антологијске су „Мртва природа са коњском лобањом” 1953, „Дудик у Никинцима”, „Јужно воће” 1961, „Витка Ваза” 1962, Сиротињска мртва природа”, „Класје” 1968. и „После кише” 1973.[3] По завршетку Другог светског рата је приступио београдској групи сликара „Група самостални”.[3] Добитник је награде Златна палета УЛУС-а 1963, Октобарске награде Новог Сада 1965. године[2] и Златног Фјорина на Међународном бијеналу у Фиренци.[4] Године 1977. је пројектовао зграду галерије „Палета” у Сремским Карловцима са свим пратећим елементима ентеријера у којој се данас налази збирка његових слика.[1] Преминуо је 1998. у Новом Саду.[1] Његови радови се чувају и излажу у Галерији Матице српске, Галерији савремене ликовне уметности у Новом Саду, Музеју савремене уметности у Београду и Галерији „Палета” у Сремским Карловцима.[4] Једна улица у Новом Саду, у Клиси, насељу Мали Београд носи његово име.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Milan Kečić | Autori | Aukcijska Kuća Srbinovski”. srbinovski-art.com. Приступљено 2023-12-04.
- ^ а б в г УЛУС, Златна палета, Златно длето, Златна игла 1960-1966 (PDF). Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1967.
- ^ а б „Milan Kecic”. Galerija prodaja slika Beli Andjeo Beograd GLAVNI SAJT slike slikar cena (на језику: српски). Приступљено 2023-12-05.
- ^ а б в „FOTO, VIDEO: A za novosadske velikane - makadam!”. www.021.rs (на језику: српски). 2020-06-19. Приступљено 2023-12-05.
