Крчедин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крчедин
Krčedin panorama.jpg
Панорама Крчедина
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Инђија
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2429
 — густина 58*/km2
Положај
Координате 45°08′14″ СГШ; 20°07′34″ ИГД / 45.137333° СГШ; 20.126° ИГД / 45.137333; 20.126 Координате: 45°08′14″ СГШ; 20°07′34″ ИГД / 45.137333° СГШ; 20.126° ИГД / 45.137333; 20.126
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 122 m
Површина 54,2* km2
Крчедин на мапи Србије
Крчедин
Крчедин
Крчедин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22325
Позивни број 022
Регистарска ознака IN

Крчедин је насеље у Србији у општини Инђија у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2429 становника.

Положај[уреди]

Крчедин се налази испод јужних обронака источног дела Фрушке горе. Село припада територијално општини Инђија. Надморска висина је 115 метара у центру села. Оно је изграђено на депресији која се у стручној географији назива Крчединска. Површина крчединског атара је 57,43 km², што износи близу 15% територије инђијске општине. Највећи део атара лежи на фрушкогорској лесној заравни. Лесна зараван је прекривена черноземом или црницом, најквалитетнијом врстом земљишта, на коме успева велики број пољопривредних култура.

Физичко-географске карактеристике[уреди]

Клима[уреди]

Клима овог простора је умерено-континентална, с јасно изражена четири годишња доба и с континенталним карактером, а на то у највећој мери утиче:

  • Географска ширина, територију Срема пресеца 45-ти упоредник, што значи да се општина Инђија, а самим тим и Крчедин, налази у средишњем делу умереног климатског појаса
  • Географска дужина, у смислу удаљености од благог маритимног утицаја Атлантика (око 2000 km) и околних мора
  • Генерална изолованост панонског басена планинским венцима (на југу-Динариди; на северу и истоку Карпати; а на западу Алпи).

Другостепени, али ипак знатан, утицај на климу имају локалне прилике:

  • Висинска разлика између Фрушке горе и терена где се налази Крчедин
  • Педолошки покривач тј. черноземи и црнице које се лети јако загревају, повећавајући температуре ваздуха (а зими се брзо расхладе снижавајући температуре)
  • Површине под културном вегетацијом - ниска вегетација не спречава ни инсолацију ни радијацију, нема шумских терена који би умањивали температурне амплитуде и брзину ветрова.

Температура[уреди]

Због великог колебања средњих месечних температура дешава се да хладнији од јануара буде фебруар или децембар а топлији од јула август или јун. За климатске прилике значајно је то што се зимске температуре неких година нагло мењају, јануарске су просечно у минусу, а средња фебруарска иде и до +8 C°. Овакве промене условљавају брзо топљење снега, а на то обично долазе и обилне падавине у облику кише.

За планирање неких видова туризма (рекреација, излети, купалишта...) позитивно утиче то да постоји велики број летњих дана, као и дани у којима се минимална дневна температура не спусти испод 20 C° тзв. дани са тропским ноћима.

Ветар[уреди]

У пределу Крчедина најучесталији ветрови су северозападног правца и овај ветар заједно са западним доноси кишу. Ови ветрови дувају равномерно и брзина им није велика. Други по учесталости су ветрови из источног квадранта, назив им је кошава и то су по правилу суви, хладни и јаки ветрови који дувају у налетима (ударима).

Падавине[уреди]

Карактеристично за поднебља Срема је да се у току једне године излучи дупло више падавина у односу на претходну или неку каснију годину. Та разлика у појединим годинама износи и до 500 mm. У изразито сушним годинама излучује се за око 30% мање падавина него просечно, а неки месеци могу бити потпуно без падавина. Насупрот њима, у кишним годинама количина падавина је висока како по месецима тако и годишње.

Рељеф[уреди]

Простор инђијске општине рељефно се састоји из две основне геоморфолошке целине: источних огранака Фрушке горе и фрушкогорске лесне заравни. Највећи простор обухвата фрушкогорска лесна зараван. Мезооблике рељефа представљају речне долине, пре свега долина „Патка“, баре односно Будовара, долина Љуковског потока и гранична долина према општини Ириг, долина Шеловренца. Северном границом општине тече Дунав са својим широким коритом и гради облике везане за речну ерозију и акумулацију. У оквиру фрушкогорског побрђа могу се издвојити две целине: Калакача и Кошевац.

Основна геолошко-стратиграфска формација на посматраном подручју јесте дилувијални лес чије наслаге покривају цели простор. То је компактна геолошка маса која је под утицајем климе и вегетације на површини изменила своје особине и постала површина са особинама чернозема који је погодан за пољопривредну делатност.

Хидрографија[уреди]

У хидрографском погледу Крчедин је веома богат водом. Северно од Крчедина налази се долинска раван Дунава. На тој равни Дунав прави велики број окука, рукаваца и меандара као и ада. Једно од највећих дунавских острва, Крчединска ада, настало је померањем тока Дунава на југ када је пресекао сопствени меандар и формирао острво. Са јужне стране аде је главни ток Дунава а са севера је стари ток који се назива Дунавац. Површина Крчединске аде је 8,8 km².

Површинска хидрографија у Крчедину је изражена у постојању мањих потока. Поток који тече са јужне стране Фрушке горе зове се Патка. Поток чије се извориште налази у селу састаје се са Патком у делу крчединског атара који се зове Буџак. Обале потока су обрасле трском и шикаром па су врло привлачне за барску фауну.

Педологија[уреди]

На територији општине Инђије простире се сремска лесна тераса која је веома погодна за настајање најбољег земљишта, чернозем. Чернозем покрива највећи део територије Инђије. Активни слој земљишта је дубок око 1-1,5 m.

Биљни и животињски свет[уреди]

Лесна зараван је некада била обрасла травом и служила као пашњак. Досељавањем су пашњаци разоравани и претварани у оранице. Пошто је на лесу издан доста дубока, на њему се налазе биљке које пуштају корен доста дубоко у земљу. Виши предели лесне заравни су под кукурузом, пшеницом, индустријским (сунцокрет и шећерна репа) и сточним биљкама. Неки предели лесне заравни су ливаде и пашњаци, где расту: бела детелина, мајчина душица, штирак, а од животињских врста распрострањени су: пољски мишеви, пацови, препелице, вране, јаребице, врапци, итд. Од домаћих животиња гаје се: говеда, коњи, овце, стока, козе и живина.

Биљни и животињски свет долинске равни се разликује од лесних. То су углавном влажни предели и зато ту немају дубоко корење. Представници ових биљака су локвањ, љутић, и др. Од птица има рода, дивљих патака, чешљи и гњураца. На обали Дунава има рачића, водених алги, глиста и др.

Друштвено-географске карактеристике[уреди]

Настанак и историјат насеља[уреди]

На плодним обалама крчединског дела Дунава људска насеља су постојала још од праисторије. То доказују предмети пронађени приликом обраде њива и градње. Најчешће су то делови керамичких и камених предмета и животињске кости. Односе се на доба неолита.

У келтско доба је на месту Крчедина постојало насеље које је личило на утврђење. Прво насеље је било смештено северозападно од данашњег Крчедина у пределу Калакаче. У време турске владавине село је постојало на месту где је и данас. Крчедин је био под турском влашћу око 100 година и за то време је имао посебан статус, јер се налазио на путу између Београда и Будима и тај статус је прописивао султан својим ферманима. После је село било под влашћу Хабзбуршке монархије до краја Првог светског рата. Пошто се налазило у Војној граници, сви становници су били војници – граничари. Из тог доба постоји Граничарска зграда – данашња библиотека.

Морфологија насеља[уреди]

Крчедин је данас типично равничарско село панонског типа. Основа му је четвртаста и улице се секу под правим углом. У селу постоји 17 улица. Укупна дужина им је 20,5 km. Главне улице које се састају у центру су Цара Душана (према Бешки), Дунавска (према Дунаву), Уче Зековића (према Сл. Виноградима) и Наде Јаношевић. У центру села се налазе најважније установе: ОШ „22. јул“, православна црква Светог Николе, зграда тзв. „општине“, где се налазе просторије Месне заједнице, Месне канцеларије и поште, као и већ поменута зграда месне библиотеке.

У Крчедину постоји три типа кућа: панонски тип, модеран тип приземних и модеран тип једноспратних и двоспратних кућа. Куће панонског типа грађене су од набоја и ћерпича. Прављене су уздуж, са једном собом напред иза које се налази кухиња и тзв. стражња соба иза које се надовезују просторије за оставу, шупе и стаје за стоку. Свака таква кућа има два дворишта, предње у ком се обично налази башта са цвећем и задње у ком су смештене стаје, обори и пољопривредна механизација.

Демографија[уреди]

Као насељено место Крчедин је постојао још у XVII веку а у XVIII веку (1702. године) је забележено да је имао четрдесет и једно домаћинство а становништво су углавном чинили Срби, пореклом из Србије, Босне и Лике. Део становништва је досељен у првој и другој сеоби под Чарнојевићем и Шакабендом и то из јужне Србије и са Косова.

У насељу 2002. године живи 2.297 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,5 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 987 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92. Насеље је углавном насељено Србима.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.810
1953. 2.799
1961. 3.167
1971. 3.134
1981. 2.877
1991. 2.852 2.794
2002. 2.941 2.878
2011. 2.429
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.587 89,88 %
Словаци
  
76 2,64 %
Роми
  
50 1,73 %
Југословени
  
27 0,93 %
Хрвати
  
26 0,90 %
Црногорци
  
12 0,41 %
Мађари
  
7 0,24 %
Немци
  
4 0,13 %
Украјинци
  
3 0,10 %
Словенци
  
1 0,03 %
Руси
  
1 0,03 %
Румуни
  
1 0,03 %
Муслимани
  
1 0,03 %
непознато
  
31 1,07 %


Привреда[уреди]

  • Виноградарствовиногради се налазе на падинама Фрушке горе. Климатске прилике су погодне као и земљиште. У виноградима се гаји по неколико врста грожђа, почев од стоног па до грожђа од кога се прави искључиво вино.
  • Повртарство – постоје веома повољни услови за гајење поврћа у долинама потока па се скоро свако домаћинство бави повртарством. Највише се гаје: кромпир, купус, парадајз, грашак, лук, итд.
  • Лов и риболов - лов је све више облик разоноде и повод за развој туризма док риболовна делатност омогућава натурални приход домаћинствима, као и допунску привредну грану којом се баве крчедински аласи.

Напомене[уреди]

Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Крчедин, на којој се налазе два насеља Крчедин и Сланкаменачки Виногради.

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]