Милена Северовић
| Милена Северовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. јануар 1962. |
| Место рођења | Копривница, ФНР Југославија |
Милена Северовић (Копривница, 4. јануар 1962) српска је књижевница, преводилац и дјечији стоматолог.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дио њене породице страдао је у логору Јасеновац током геноцида над Србима у Другом свјетском рату.[1]
У Копривници је завршила основну и средњу школу као један од најбољих ученика.[1] Дипломирала је и магистрирала на Стоматолошком факултету у Загребу и једина у генерацији за успјех током студија добила Ректорову награду.[2]
Све до 1991. живјела је и радила у Копривници као стоматолог. Уврштена је у Тко је тко у хрватској медицини, Загреб, 1994. године.[3]
Прва дјела објавила је у загребачким листовима за дјецу Радост и Модра ласта.[4]
Почетком деведесетих није могла да објављује у хрватским часописима па је објављивала пјесничка и друга дјела у Просвјети Загреб.[1] Током рата у Хрватској прећено јој је да ће јој кућа бити дигнута у ваздух и тражено јој је да конвертира у римокатолицизам.[5] Избјегла је у Франкфурт на Мајни.[1] Била је на листи забрањених аутора у Хрватској.[2]
Од 1998. живи у Старој Пазови.[1] Била је директорка Центра за културу Старе Пазове.[3]
Највише пише књижевност за дјецу. Њена поезија дио је школских читанки.[1]
Њене пјесме дио су антологије пјесама српских пјесника-избјеглцица Прогнани Орфеји,[6] књиге Антологија српске поезије као и неколико других антологија.[4]
Прва је у српској књижевности превела дјела њемачке пјесникиње јеврејског поријекла Маше Калеко.[3]
Објављивала је у „Просвјети“, Просвјетином „ Љетопису“ и „Народном српском календару“, „Радости“ и „Модрој ласти“ у Загребу, „Бијелој пчели“, Ријека, „Змају“, „Витезу“, „Сунцокрету“, „Светосавском звонцу“, „Политици четвртком“, „Даница“, „Једрењак“, Београд, „Невену“, Нови Сад, „Књижевној речи“ и „Књижевним новинама“, Београд, „Освиту“, Лесковац, „Мостовима“, Пљевља, „Јединству“, Приштина, „Књижевном животу“, Темишвар, као и немачким књижевним часописима „Zeitriss“, Аугсбург, „Hessische Bot“ и „Die Brücke“,Франкфурт на Мајни, „Летопис Матице српске“, Нови Сад
Превођена је на њемачки, словачки, русински и руски језик.
1998., 2001. и 2019. године држала је свој есеј на Међународном сусрету књижевника у Београду.
Члан је Удружења књижевника Србије од 1994. године и редовни члан Матице српске[4] у Новом Саду од 2009. године.
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда на Горановом прољећу[3]
- Награда „Растко Петровић”[3]
- Награда „Печат вароши сремскокарловачке”
Дјела[уреди | уреди извор]
- Харлекинов опус бр. 1, 1988.[3]
- Фараонски цвијет, збирка љубавних пјесама, 1990.[3]
- Бијели коњаник, 1990.[3]
- Фараонски цвијет, 1990.[3]
- Библијска писма, 1990.[3]
- Златна улица, 1994.[3]
- Свијеће и лопочи, 1996.[3]
- Мјесечеве приче, 1997.[3]
- Шумарев шешир, 1999.[3]
- Лепавинска рапсодија, 2003.[3]
- Мирис руже, есеји, 2004.[3]
- Чекајући чаробњака, 2006.[3]
- Бајке, 2008.[3]
- Баршунасте бајке, 2010.[3]
- Пречанске приче, роман, 2013.[7]
- Слушајући сунцокрете, 2018.[8]
- Кућа на Крфу, 2021.[9]
- Маслачкова медицина, 2022.[10]
- Даринкина дуња, 2023.[11]
Преводи[уреди | уреди извор]
- Гетеов град, антологија немачке лирике, 2015.
- Сликарева радост, збирка одабране поезије Хермана Хесеа[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ „Милена Северовић: Упркос свему — живот је лијеп”. Савез Срба из региона (на језику: српски). 2021-03-21. Приступљено 2022-05-04.
- ^ а б Севереовић, Милена (2015). Гетеов град. Сремски Карловци: Бранково Коло. стр. 134.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п „Sunčeva svirala | Časopis Prosvjeta” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-04.
- ^ а б в „Predstavljanje novijeg srpskog pesništva za decu”. Sremske Novine (на језику: српски). 2022-03-14. Приступљено 2022-05-04.
- ^ Грујичић, Ненад, ур. (2015). Прогнани Орфеји. Сремски Карловци: Бранково Коло. стр. 25.
- ^ „Prognani Orfeji”. old.dan.co.me. Приступљено 2022-05-04.
- ^ „PREČANSKE PRIČE - Milena Severović”. Knjižare Vulkan (на језику: српски). Приступљено 2022-05-04.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Слушајући сунцокрете :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-04.
- ^ а б „Radio TV Stara Pazova - Promocija knjige "Kuća na Krfu" Milene Severović”. www.rtvstarapazova.rs. Приступљено 2022-05-04.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Маслачкова медицина :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-04.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Даринкина дуња :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-10-30.
